Orašac, 15. februar
Dva veka od
podizanja Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države, obeleženo je
danas u ustaničkom Orašcu, veliko Centralnom proslavom kojoj je, uz brojne
zvanice, prisutsvovalo više hiljada građana Srbije. Ali, i gostiju Crne Gore, republike Srpske i dijaspore.
Iako su se
poslednjih dana u javnosti vodile brojne polemike o načinu organizacije
proslave, pa čak je predlagano da se ovaj jubilej odloži «za bolja vremena», u
Orašac su, na Sretenje, došli mahom svi odlazeći i budući državni funkcioneri.
Na ovom izvorištu srpske revolucije, naši lideri su, izgleda bar tako, dobili
dodatnu snagu i, bar pod mermerno belim Voždom, postigli kratkotrajno, ali,
toliko želejno primirje.
V.d.
predsdnika Republike i predsednik parlamenta Srbije Dragan Maršićanin rekao je u
svom govoru pred spomenikom, da su naši hrabri preci, karađorđeva i Miloševa
generacija, shvatili još na samom početku Ustanka da ratovanje protiv Turaka
nema smilsa ako ne obnove državu i urede je kao i drugi narodi u Evropi. Njihovo
pominaje države i njenih institucija, istakao je Maršićanin, bilo je možda
neodređeno i nejasno, ali, njima su pritekli u pomoć Srbi prečani, koji su
svojom učenošću oplemenjivali njihove ratne rezuitate. «Ustanici su posle 345
godina robovanja vaksrsli Srbiju, ovu Srbiju u kojoj mi danas živimo, i
održavamo je sa velikim naporom», poručio je Dragan Maršićanin.
Kolona crnih
«audija» pod policijskom pratnjom već je u zoru vijugala uskim putem ka Crkvi
Svetog Đorđa na Oplencu, gde je njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle
služio, na grobu Vožda Karađorđa, pomen Karađorđu Petroviću, zajedno sa
arhijerjima Srpsle pravoslavne crkve. Sa Cetinja je stigao i mitropolit
crnogorsko-primorski Amfilohije, u pratnji sveštenika. Na Oplenac je došao
visoki funkcioner SNP Crne Gore i bivši federalni premijer SRJ Zoran Žižić, kao
i princeza Linda Karađorđević, supruga pokojnog princa Tomislava.
Prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević kasnio je desetak
minuta na pomen. Nekoliko vladika je protestovalo, ali, posle brze vožnje,
zajedno sa pratnjom, Aleksandar Drugi je, u društvu supruge, princeze Katarine,
stigao na Oplenac ik brzim koracima ušao u crkvu.
Patrijarh
Pavle i Aleksandar celivali su Voždov grob. Patrijarh je na tom sveto mestu rekoa da je Karađorđe, po božjoj
zapovesti, kao pravi hriđćanin, učinio ono što je morao da učini, dajući život
svoj za bližnjega svoga, za odbranu svoje zemlje i svoga roda.
Patrijarh i
prestolonaslednik su na izlazu iz crkve prošli kroiz špalir krupnih momaka u
četiničkim uniformama, opasanih sabljama, koji su nosili zastave njihovog
pokreta. Jedan krupni bradonja, pod šubarom na kojoj je istaknuta srebrna
kokarda, kaže:»To su uniforme sa tavana, mog oca, i mog đeda.»
Kolona vozila
pod pratnjom uputila se ka Orašcu. Policija je zatvorila regionalni pout na
potezu od Markovca do Orašca iz pravca Beograda i Aranđelovac-Baljkovica, iz
pravca Aranđlovca.
Iako su
jutarnja ledena kiša i snažan vetar «grizli» do kostiju, više hiljada građana u
Orašcu je formirala špalir, sve do crkve Vaznesenja gospodnjeg, gde su se
patrijarh i arhijereji presvukli za liturgiju. Zvona iz Topole okačena na
metalnu konstrukciju, snažno zvone. Zvonar daje vizit kartu zainteresovanima.
Osim zvona, proizvodi još mnogo što-šta.
Gardisti
Vojske Crne i Gore u svečanim teget šinjelima, izglancanim čizmama, belim
rukavicama, u stavu mirno, čekaju državne zvanice. Jedan pukovnik objašnjava da
helikopter stacioniran na igralištu u Aranđelovcu nije doveo nekog viskog gosta,
već, da je helikopter tu za svaki slučaj, iz medicinskih razloga. Vojna vozila
saniteta takođe su bila u staqu pripravnosti.
U velikom
šatoru, boje plave kadife, patrijarh je, sa arhijerejima, održao svetu
arhijerejsku liturgiju, u prisustvu sveštenika, monahinja. Bili su tu i
predsednik Skupštine Srbije i v.d. predesednika republike Dragan Maršićanin,
lider DSS-a Vojislav Koštunica, sada je već izvesno, mandatar buduće srpke
vlade, kao i profesor dr Radoš Ljušić, prema nekim kombinacijama, budući
ministar prosvete. Gost iz Crne Gore Zoran Žižić takođe je prisustvovao
liturgiji, kao i načelnik generalštaba Vojske SCG general Branko Krga. I
Aleksandar Drugi.
Predstavnici
odlazeće vlade i lideri ostalih stranaka nisu došli na liturgiju.
Građani su
pristizali iz svih krajeva Srbije, ali i Crne Gore i Republike Srpske. Grupa
Srba doputovala je čak i iz daleke Australije, bilo je poklonika Vožda i iz
drugih prekomorskih zemalja.
Ogromni
video-bim donet je iz Austrije specijalno za ovu priliku. Na ogropmnom šleperu.
Na bimu je mogao da se prati tok proslave.
Niz put,
prodavci su nudili licitarska srca, žele bombone, Voždovu glavu u gipsu, srpske
oficirske kape iz Prvog svetskog rata, drvene jatagane i buzdovane.
U bifeu
«Vožd», kod Vula, narod pije vruću rakiju, a ugostitelj preko puta je, naravno,
razvio ogromni šator, srpski tradicionalni montažni hram, jednako poželjan za
velika slavlja, svadbe, ispraćaje. Često i za sahrane.
Na video-bimu
emituju se kadrovi sa lliturgije. Majka i ćerka iz Smederevske Palanke traže
mobilnim telefonom supruga i brata, koji su se izgubili u gužvi. Oko 10 časova,
gužva već poprima ozbilje razmere.
Mladići uz
vinjak kažu da posle 200 godina Srbija nema svoj ustav, ne zna gde su joj
granice. «Da nam je bolje, ovde bi bilo milion ljudi, a ne desetak hiljada»,
procenjuje suvonjavi momak sa crnom kapom. Nedostaje mu
Gazimestan?
«Taman posla,
mrzeo sam Slobu. Srbija je u stvari, u ofsajdu», rezigniran je student iz
Beograda.
Dok prilazi
Podgoričanin Mileta Pavićević, mladići trljaju oči: tek su popili prvi vinjak,
dobro su i doručkovali, kakva su to priviđenja, na slavni praznik? Zar im to
prilazi lično Čiča? Podgoričanin Mileta Pavićević zaista je dvojnik Draže
Mihailovića, komandanta kraljeve vojske u otadžbini. Ovom srpskom čiči iz Crne
Gore Matija Bećković jednom prilikom je rekao:»Više ličiš na Čiču, nego Čiča sam
na sebe».
Podgorički
čiča je u Dražinoj ratnoj uniformi. Poslednje dve decenije sve daje za srpstvo,
voleo bi, iznad svega, da liči i na Radovana Karadžića, nada se da će u Crnoj
Gori na sledećem popisu biti bar 70 odsto Srba i da će, konačno, Srbija
vaskrsnuti, i okupiti oko sebe i RS, CG i dijasporu. Kosovo se podrazumeva.
Čiča je
razočaran ideološkim pejzažem aranđelovačkih kafana. Nije video mnogo Voždovih
portreta u kafanama, razočarao se kada je video jedan Titov portret u obližnjoj
krčmi. «Čiča je intervesnisao, skinuo sam plakat». Mileta Čiča Prodanović daje
svoju vizit-kartu, za moguće kontakte. Ovaj sofisticirani čiča s mobilnim
telefonom, slika se sa građanima, nudi
intervuje...
Samostalni
ugoistitelj iz Aranđelovca Trifunov Miladin žali što nema više ljudi, smatra da
ništa, nažalost, nismo naučili od Vožda. Ugostitelj je razočaran srpskim
liderima. «Pogledajte ovaj mučni narod. Izgleda da naši političari nisu baš
pratili Karađorđevu ustaničku karijeru».
radnici na
velikoj bini, gde treba da se izvede spektakularna predstava «Skela», do
poslednjeg minuta sređuju scenografiju. Agenti tajne službe sve vreme pregledaju
binu za zvanice.
Stariji
gospodin, koji je od 1964 do 1968. godine služio na Brionima, kaže da ovakvo
obezbeđenje nije video ni u to doba. I pripadnici Žandarmerije formirali su svoj
špalir. Drugi gospodin, opet, ima drugo mišljenje:»Šta hoćete, kada ih nema,
kukate. Sada, kada ih ima, možda i previše, opet ne valja». Čovek hoće da kaže
da nam je u principu, teško udovoljiti.
Posle
završene liturgije, patrijarh, prestolonaslednik, Koštunica, Krga u pratnji
generala, spustili su se u Marićevića jarugu, uz gromke povike:»Hoćemo kralja,
hoćemo kralja». Jedni su pozdravljali Koštunicu, drugi su vikali:»Nećemo
Dačića». Čulo se sa brda i: »Vojo, Vojo», «Vuče, Vuče».
Vuk Drašković
je, međutim, imao važnija posla, sednicu Glavnog odbora stranke u Beogradu. Da
li će Vuk želeti Dačića? Nije bilo ni Borisa Tadića.
Na ovom
svetom mestu naše istorije, patrijarh je odžao pomen izginulim Karađorđevim
junacima, a brojne delegacije među kojima i potomci francuskih ratnika iz Prvog
svetskog rata, položili su vence na spomen obeležje.
Zadužbinsko
društvo «prvi srpski ustanak» po deveti put je na ovom mestu dodelilo veliko
priznanje «odzivi Filipu Višnjiću» ovogodišnjem laureatu Rajku Petrov Nogu, koji
je u kraćoj besedi, između ostalog istakao: »Savremene planetarne dahije i ove
naše lokalne poturice u postdejstonskoj i postmodernoj reviziji ali i
proizvodnji istorije ničim se drugim ne bave do sječom knezova: jednog kneza
prevarit možete, jednog posjeć, a dva će uteći. Tu dvojicu što su utekli, narod
je prepoznao i svojijem krilom zakrilio. Kada bi danas na Sretenje gospodnje,
200 godina od dana kada je ovdje začeta sloboda, karađorđe Petrović po drugi put
u Marićevića jarugu banuo, mnogi bi se zvaničnici kojekude razbežali».
Pažljivo smo
posmatrali lice Koštunice dok je govorio Nogo. Budući premijer se zaovoljno
nasmejao.
Kod
spomen-škole «Prvi srpsi ustanak», pretvorenom u štab organizacije proslave,
zvanice su čekale da se otkrije minumentalni spomenik Vožda islesanom u
venčačkom kamenu. Crni Đorđe u belom mermeru.
Ceremonija je
kasnila, jer je predsednik opštine Aranđelovac Radmilo Milošević bio u društvu
lidera DSS-a, inače, svog partijskog predsednika u jaruzi. Maršićanin je bio
ljut, pitao gde je dosad, ali, pošto je naišao Koštunica, v.d. predsednika
Srbije je pročitao govor, pred zvanicama, među kojima su bili i tek pristigli
odlazeći premijer Srbije i predsednik organizacionog odbora proslave Zoran
Živković, zatim, njegov zamenik Žarko Korać, kao i gotovo svi ministri: Dušan
Mihajlović, Božidar Đelić, Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Slobodan
Milosavljević, Gordana Matković, Gašo Knežević...Bili su tu i šef dipolomatije
SCG Goran Svilanović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, beogradski muftija
nije bio ni pozvan. Matija Bećković, Dušan Kovačević, Slobodan Rakitić,
predsednik ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, predsednik Narodne banke
Srbije Kori Udovički, šetali su se takođe kroz špalir.
Predsednik
Srbije i Crne Gore Svetozar Marović takođe nije došao, što je sa zadovoljstvom i
ne bez ironičnog osmeha, primetio Zoran Žižić. Ni Čedomir Jovanović nije došao.
Predsednik
Skupštine Srbije Dragan Maršićanin izjavio je da su na današnji dan, 1804.
godine, započeti istorijski događaji, i procesi koji su predordedili celokupni
tok naše povesti u naredna dva veka. na ovom mestu, na kome smo se danas
okupili, pre 200 goidna, slila se, u jednom smeru, i pokrenula celokupna narodna
volja za osptankom, volja za novim životom i stvaranjem, volja za kulturnim i
socijalnim napretkom.
«Ovde su naši
preci čuli i primili istorijski imperativ; srpska država se ima osloboditi,
obnoviti, i izmeniti. taj nalog ustanici su primili kao da dolazi iz srca
nebeske Srbije, od večno živih predaka Svetoga Sve, svetoga Simeona, i svetog
kneza Lazara, a ne samo iz njihove tadašnje životne teskobe i prirodnih,
ovoizemljaksih, ljiudskih interesa».
Maršićanin je
takođe rekao da je slepi pesnik Filip Višnjić jasno video da samo nebo traži da
se veliki cilj neodložno ima ostvariti. Odatle su Srbi tada znali da svoju novu
državu ne stvaraju ni iz čega, i ni na čemu, već da je obnavljaju.
V.d.
predsdnik Srbije istakao je da je duboko hrišćanskom etikom, oplemenjenom, a
epskom pesmom zapečaćeno pamčenje, a ne samo teror zavojevača.
«To je bila
presudna energija koja je pokrenula Ustanak. U svoje pamćenje, u svest o slavnoj
prošlosti, ustanici su se uzdali jednako koliko u svoju odlučnost, snagu,
hrabrost i spremnsot na žrtvovanje u sadašnjosti», poručio je Maršićanin, koji
je otkrio spomenik Voždu.
Prestolnaslednik Aleksandar Drugi, počasni domaćin velike
proslave, reekao je okupljenim građanima da je ovde temelj Srbije, srce
Šumadije. Ovde je podignuta jedna od najslavnijih zastava u svojoj istoriji. na
toj zastavi su napisane reči sloboda, istina, pravda, Srbija. nekada smo taj
barjak spuštali na pola koplja, nekada bi smo ga krili, ali ga nikada nismo
spuštali iz ruku nitz zaboravljali šta je na njemu napoisano.
Aleksandar je
rekao da su na ovom mestu, gde je pre dva veka raja postala narod, a pašaluk
država.
Prestolnaslednik je rekao da je vreme da srbija vaskrsne na istim
idealima. Moderna, demokarstkla Srbija koija će biti na dobrobit svih svojih
građšana, čiji je zadatak da vratimo svojoj zemlji mewto kojoj joj pripada.
«Moj predak
Karađorđe bio je otac i spasilac Srbije, moj pradeda Petar Prvi oslobodilac, moj
deda Aleksandar Prvi ujedinitelj, moj otac bio je mladi kralj koji je voleo
svoju zemlju. Ja želim da budem pomiritelj i zastupnik demokratije», istakao je
Aleksandar, kome su iz Crne Gore dodeljene gusle, rakija i suve smokve.
Posle
orkivanja spomenika, zavnice, među kojima je bio i diplomatski kor, a među njima
i američki ambasador Viljem Mongomeri, odgledali su muzičko-scensku predstavu
«Skela», koja je bila zaista spektakularna, kako po broju dramskih umetnika tako
i «specijalnim efektima» - vatra, dimne bombe, pucnjava Vojske sa okolnih brda.
Miroljub
Labus, lider G17 plus nam je rekao kratko da će vlada Srbije biti formirana za
desetak dana. Visoki funkcioner SPS-a Zoran Anđelković Baki zadovoljno se
smeškao pored savršeno ozbiljnog Žarka Koraća.
Koštunica
nije gledao predstavu. Prema tretmanu na RTS-u, on je već viđen u fotelji
predsednika vlade Srbije.
