* * *07.04.2006.*
SUSRET KOŠTUNICE I PREDSEDNIKA SAVETA EVROPE DEJVISA *SRBI NA KOSMETU U TEŠKIM USLOVIMA* *Dejvis se složio da srpska zajednica na Kosovu i Metohiji živi u teškim uslovima i naglasio da je neophodno poštovanje ljudskih prava za sve zajednice.* Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica je u četvrtak, 6. aprila, u razgovoru sa generalnim sekretarom Saveta Evrope (SE) Terijem Dejvisom izjavio je da je Srbija spremna da obezbedi suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju u okviru međunarodno priznatih granica državne zajednice Srbija i Crna Gora i Srbije. Kako se navodi u saopštenju iz kabineta premijera, Koštunica je rekao da rešenje u vidu suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju jeste evropsko rešenje. Predsednik srpske vlade je kazao da je u okviru suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju u granicama SCG potrebno obezbediti autonomiju za srpsku zajednicu. Koštunica je ukazao da su srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji ugrožena osnovna ljudska prava i dodao da plan Beograda za decentralizaciju u pokrajini omogućava zaštitu i opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Dejvis se složio da srpska zajednica na Kosovu i Metohiji živi u teškim uslovima i naglasio da je neophodno poštovanje ljudskih prava za sve zajednice. On je preneo zalaganje SE za obnovu i rekonstrukciju pravoslavnih crkava i hramova na Kosovu i Metohiju, navodi se u saopštenju. Dodaje se da se generalni sekretar SE posebno interesovao za predlog Beograda za decentralaziciju na Kosovu i Metohiji i načinu zaštite Srba u Pokrajini. Na sastanku je razgovarano o evropskim integracijama državne zajednice SCG. Koštunica je naglasio da je Srbija jasno opredeljena za evropske integracije i da je veoma važno što su nastavljeni pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dejvis je ocenio da je državna zajednica SCG deo Evrope i iskazao naklonost za našu zemlju i njen evropski put. * * *07.04.2006.* MINISTAR ZA DRŽAVNU UPRAVU U POSETI SUBOTICI *VRATITI IMOVINU OPŠTINAMA I GRADOVIMA* *Novi ustav neophodan i za decentralizaciju vlasti, istakao ministar Lončar* Strateško opredeljenje Srbije, kada je u pitanju odnos s lokalnim samoupravama, jeste decentralizacija vlasti, izjavio je u četvrtak, 6. aprila, u Subotici ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar. Posle razgovora s predsednicima sedam opština - Subotica, Ada, Bačka Topola, Bečej,Kanjiža, Mali Iđoš i Senta, Lončar je istakao da je najbitnija prepreka za to, ali i za sprovođenje reformi u ostalim oblastima društva, donošenje novog Ustava, jer sve dok on ne bude donet neće biti otklonjene prepreke da se vrati imovina opštinama i gradovima. Lončar je naglasio da nema decentralizacije vlasti ako ona nije praćena fiskalnom decentralizacijom koja je garantovana institutom imovine i na lokalnom, ali i na pokrajinskom nivou. Ministar Lončar je podsetio da se prema sadašnjem Ustavu državna svojina može transformisati u druge svojinske oblike jedino uz naknadu koja je ekvivalentna tržišnoj ceni, što je, smatra on, neopravdano. * * *07.04.2006.* POVODOM 8. APRILA – MEĐUNARODNOG DANA ROMA *ROMI SU LjUDI* *Ako se danas, na Dan Roma, setimo puta kojim su hodili, krvi i pepela njihovih predaka od Aušvica do Jasenovca, i izrazimo stid i kajanje zbog njihovog položaja u sadašnjosti i zabrinutost što njihova deca još imaju zatamnjenu i neizvesnu budućnost, onda ćemo,možda, doprineti srećijem napretku toga naroda. * Međunarodni Dan Roma, 8.april, koji je proglašen 1971. u Londonu,poslednjeg dana Prvog svetskog kongresa Roma, postao je praznik i Roma i Evrope, jer 12 miliona pripadnika tog naroda su građani gotovo svih njenih država i njena su najveća nacionalna manjina. Posle izgona iz Severne i Severozapadne Indije 1192., gde su Romi, osnivači Delhija (736.god.), imali u periodu od 8. do 12. veka dvadesetak kraljevstava, njihov istorijski i životni put obeležen je masovnim stradanjem, progonima i diskriminacijom. Holokaust koji su preživeli, zajedno s Jevrejima, u doba nacizma predstavlja naojobimnije i najpotresnije poglavlje u Enciklopediji stradanja tog naroda. Položaj i sudbina Roma u današnjem vremenu - (koje je osnivač "Fondacije za dobrobit Roma", Ginter Gras, doživeo kao "vreme kiselih krastavaca") - predstavljeni su na najupečatljiviji način kroz naslov knige tog nemačkog nobelovca o Romima: "Bez glasa". Beskrajna stradanja Kako je opisano i dokazano u toj knjizi, Romi su čak i danas primorani da se "mole smrti za svoj život", mada su, usled sudbine koju su doživeli i načina svoga života, bili prvi "vesnici" Evrope bez granica, Evrope, koja se mora pridržavati jednostavnog pravila "živi, i pusti druge da žive na miru", odnosno prema načelima filozofske mudrosti "živi s ljudima kao da te Bog gleda, a govori s Bogom kao da te ljudi slušaju". Oni koji su često započinjali svađu između prošlosti i sadašnjosti i,na taj način, doprinosili da se izgubi budućnost,taj naš zajednički prostor mogućnosti, prostor ljudskog dostojanstva i slobode, pokazivali su se prema Romima, kazano jezikom Ive Andrića, uvek "krvavo ispod kože". Dokumenti, javnosti dostupni od skoro, pokazuju koliko je, na primer, dugo i nemilice investirano novčanih i raznih drugih sredstava u smrt i ponižavanje Roma od strane Nemačke, u kojoj su, pored stotinak antiromskih zaakona, postojale posebne institucije za tzv.registraciju Roma i uzimanje otisaka prstiju čak od novoređenih,preko korišćenja ljudskog materijala iz Aušvica i drugih koncentracionih logora za opite u raznim univerzitetskim laboratorijama kao, recimo, one u Tibingenu u kojoj je, pod rukovodstvom nekadašnje saradnice Dr. Roberta Ritera, odgovornog za smrt 26.000 Roma u Aušvicu, antroploga Sofije Ebhardt, korišćen "materijal" romskih žrtava takoreći sve do juče, pa do izgradnje posebnih parkinga (Stellplatz) za Rome, kao što je to slučaj u Berlinu (Unter drei Linden) ili proterivanja romskih ratnih izbeglica iz Bosne i sa Kosova, pod ciničnim nazivom "dobrovoljni povratak" itd. To su, zatim, stradanja Roma u Sibiru u doba Staljinove diktature, pa ona u Rumuniji, pod knutom rumunskog diktatora Čaušeska, višegodišnja sterilizacija romskih žena u bivšoj Čehoslovačkoj, sve do BiH, gde je pre ovog rata živelo više od 300.000 Roma, a sada nešto više od 20.000, ili na Kosovu, gde je do rata bilo 264.000 a sada samo 29.656. Ako se tome dodaju podaci da od pada Berlinskog zida do danas nije bilo takoreći nijedne evropske zemlje koju nije orosila krv i suza Roma, onda je savremeni sociolog Leo Lukasen iz Holandija u pravu kad tvrdi da Evropa boluje od "ludila" koje se zove "anticiganizam". Pre desetak godina, Evropa se digla na noge i, možda, s pravom, objavila na sva zvona opasnost od kravljeg ludila, kao što danas upozorava na opasnost od ptičjeg gripa. Ali svoje "ludilo", anticiganizam - ( "brata blizanca" antisemitizma, čijim se "pićem", kako je pisao Ž.P.Sartr, opija potencijalni ubica, zločinac) - zanemaruju i previđa, iako se prema upozorenjima mnogih naucno-istraživački institucija kao magla sve više širi. Zanemaruje, kao što se sve do skoro istina o holokaustu Roma stavljala pod noge. Parafrazirajući slavnog Jevtušenka, moglo bi se reći: "Rome su ubijali! Potom su ih ubijali, da ih ne bi više ubijali! I, najzad, ubijaju ih, da bi zaboravili da su ih ubijali!" Sudbina Roma je primer koji pokazuje koliko je teško biti gospodar svoje zle volje, a sluga svoje savesti koja je, kako se veruje, prisutnost Boga u čoveku. Prošlost Roma mogla bi se,izgleda, odslikati izrekom slavnog Voltera: "Istorija nije ništa drugo do slika zločina i nesreće". Ili stihovima španskog pesnika Antonija Maćada: "Poj mu pesmu, mili rode,/još Ciganski Isus čeka/ da mu s ruku speru krv,/da ga s krsta oslobode!" "Ciganski Isus" bio je juče u Buhenvaldu, logoru u kojem je po naređenju njegovog komandanta Koha skinuta koža sa živog Luisa Simona, Roma iz Francuske, i njome, pošto je preparirana, obložen komandantov pisaći sto; pa u Ausvicu,gde je "anđeo smrti", dr Mengele, vadio oči živoj romskoj deci i u specijalnim epruvetama otpremao ih na Očnu kliniku Berlinskog univerziteta u Dalemu. Drama Roma na Kosmetu Posle 60 godina od Aušvica, on je stigao i do Kosova, gde je video kako se živa deca Roma predaju plamenu vatre. U Beču, na lepom plavom Dunavu, pregovara se o budućnosti Kosova. Međutim, gotovo niko ne pominje prošlost, sadašnjost i budućnost Roma i njihove dece. Dok se raspravlja o ljudskim pravima, zaboravlja se da su tamo oni lišeni prava na život! Tačno je da je istorija usidrena u sadašnjosti, da ima svoje pretpostavke u prošlosti i da svojim posledicama uvek smera u budućnost. Ako tu istinu znaju ne samo filozofi i istoričari, već i političari, zašto onda nemaju hrabrosti da se služe vlastitim razumom? Da li je pojmljena istina Mahatma Gandija da ono što se silom postigne, može biti samo silom sačuvano? Romi su na svom trnovitom putu od Indije do Evrope, koju su prokrstarili uzduž i popreko tokom minulog milenijuma, shvatili da onaj ko je navikao da vlada, kome je palo u udeo da svaki dan u njegovim rukama bude sudbina miliona ljudi, da taj sa prestola silazi kao u grob. Od 8. aprila 1971., kada su počeli da prebrojavaju svoje mrtve i uočili da nečovečnost ima još veliku budućnost, počeli su i oni učiti kako treba mreti, ne bi li najzad prestali da budu robovi. Od tada su i romski pesnici kao, na primer, Bari Karolji iz Mađarske, počeli svoje "najlepše snove o slobodi da snivaju u tamnicama" i da slave svoje mučenike koji nisu dozvolili tiranima da ostare obavljajući svoj posao; i "psima, koji su ih držali okovanim u tamnici i zatrpanim smećem u rupama, počeli su da oduzimaju pravo da na njih laju. Pokret Roma, bez obzira na sve teškoće i otpore, širi se i jača. Njega hrabre i pomažu najumniji pojedinci Evrope, juče Žan Pol Sartr, Lelio Baso, Hajnrih Bel, danas Ginter Gras, Vaclav Havel, Elfriede Jelinek, Moris Farhi ,Noam Čomski... Ti i ostali umni i časni ljudi su uočili da su u položaju Roma skoncentrisana sva zla i nesreće ovoga sveta i da su oni, bespomoćni kao sto su bespomoćna deca i žene u današnjem svetu, najveće žrtve svekolikih nepravdi i nasilja. Braneći njih i njihovu decu, koje bezumnici svih zemalja pretvaraju u svoju metu, brani se, u stvari, pravo na dostojanstvo, covečnost i pravo da niko ne bude jak, da bi mogao drugome naneti jad. Braneći i šireći istinu o njima, oko kojih su organizovane sile nasilja i naoružana nepravda isplele čelične neistine i predrasude- koje je, prema rečima Ajnštajna, teže razbijati od atomskog jezgra - stvara se prostor za demokratiju, čija su načela sloboda savesti, sloboda govora i mudrost da se nijedno od ovoga dvoga ne sme zloupotrebiti. Ko se bori za njihovu slobodu, dokazuje je ovaj svet isti za sve i da svima pripada, kao,uostalom, i sama sloboda , koja je neotuđivo pravo svakog pojedinca , svake grupe i svih naroda,pa se, usled toga, ne sme dozvoliti njeno ugrožavanje ni u kojem pogledu. Vrhunska dostignuća Roma Kao što je soba bez knjiga nalik telu bez duše, tako je narod bez svojih učenih i umnih ljudi nalik biću bez uma.Od kada se zavijorila i zastava Roma, plava i zelena,boje neba i zemlje, "točak" života toga naroda, simbol na toj zastavi, počeo se ipak kretati.Katedre za romologiju na univerzitetima u Parizu, Pragu, Njitri, Bukureštu, Trstu i Velikom Trnovu i sve veći broj romskih akademskih građana i intelektualaca, od Beograda do Beča, od Moskve do Njujorka, od Atine do Helsinkija, od Budimpešte do Barcelona, iznedrio je novu nacionalnu i kulturnu svest i stvorio dela,od kojih su pojedina već ravnopravna s najvišim dostignućima u istoriji umetnosti, kojoj su pre toga dali pečat i pojedinci, romskoga porekla, kao, recimo, Servantes, Pikaso, Maćado, Oto Miler, Serž Poljakov, rumunski "Homer" Jon-Budai Deleanua, Čarli Čaplin, Eva Gardner, Jul Briner, Antonio Banderas itd. Kao što su u životu i sudbini Roma hiljade umetnika - književnika, slikara, kompozitora, filmskih režisera - nalazili nepresušnu inspiraciju za svoje stvaralaštvo, tako Romi i njihovi stvaraoci traže i nalaze u životu drugih naroda, njihovom jeziku i običajima svoje uzore i merila. Oni su iskusili svojim životom da je svaki deo sveta - ukupnost sveta i da je prava mudrost najlepša kći iskustva. I svet i mudrost bili bi, međutim, uzaludni i bezvredni kad bi čovek živeo u neslobodi i bio lišen ljubavi. Romima, tim "poslednjim slobodnjacima", kako ih je nazvao Ivan Goran Kovačić, Puškin je ispevao besmrtnu poemu, a hrvatski pesnik Kamov ispevao je, njima u čast, "Pesmu nad pesmama". U današnjem vremenu nije umetnost, već politika poprimila izgled i moć sudbine, pa o njihovim pravima i slobodama,ponekad čak o njihovom životu, odlučuju političari. Oni su im dosad nudili samo zaštitu njihovih manjinskih prava,ne uzimajući dovoljno u obzir njihova ljudska i građanska prava. Međutim, zaštita, javno priznanje njihove ugroženosti, tek je "predstupanj" politike koja sprečava pervertiranje antroplogije u zoologiju. Od politike sa horizontom čovečnosti očekuje se da stvori uslove i šanse kako bi kako oni, tako i svi drugi mogli živeti u dostojanstvu i slobodi, koja ne zahteva posebne "zaštite", jer je samoj sebi najbolja zaštita. I da i oni progovore "svojim glasom" u svakoj prilici i na svakom mestu, u svakoj ustanovi i instituciji braneći, pri tom, i druge od sebe i sebe od drugih. Bez paternalista, jer su oni, prema rečima Rolana Barta, samo drugo lice rasista. Ako se danas, na Dan Roma, setimo puta kojim su hodili, krvi i pepela njihovih predaka od Aušvica do Jasenovca, i izrazimo stid i kajanje zbog njihovog položaja u sadašnjosti i zabrinutost što njihova deca još imaju zatamnjenu i neizvesnu budućnost, onda ćemo,možda, doprineti srećijem napretku toga naroda. Treba živeti s Romima kao da te Bog gleda, a govoriti s Bogom kao da te oni slušaju. Oni su,pre svega, ljudi, a zbog toga što nisu nikome naudili i zlo naneli, oni to odista i zaslužuju. * * *07.04.2006.* GOVOR MINISTRA ENERGETIKE NA SVEČANOJ SKUPŠTINI ASOCIJACIJE STRUČNjAKA ZA NAFTU I GAS *NAUMOV: SRBIJA KLjUČNI IGRAČ U REGIONU* *Vizija da Srbija dobije produktovod za derivate nafte je, pre svega, ekonomski izvanredna zamisao. Činjenica je da je takav način transporta derivata čak devet puta jevtiniji od drumskog prevoza cisternama, šest puta od prevoza železnicom, a tri puta od brodskog transporta* Asocijacija za naftu i gas u petak, 8. aprila, obeležava svoju prvu deceniju rada. Čestitam jubilej, ali više od uobičajeno lepih želja koje neminovno prate ovakve skupove, želim da se zahvalim svim vašim stručnjacima koji su u proteklih 10, veoma teških godina, našli snage i volje da očuvaju struku, akumuliraju i unapređuju znanja iz oblasti nafte i gasa. U prethodne dve godine Ministarstvo rudarstva i energetike je učinilo nekoliko krupnih koraka za naš sektor. Osim strateškog sagledavanja razvoja i zakonske regulative, koji daju okvir naše energetske budućnosti, smatram da je potpisivanje Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope ključni momenat koji nas, sve zajedno, opredeljuje ka otvorenoj i tržišno orjentisanoj energetici. Mislim da je to naša velika šansa jer znam kakve imamo tehničke, tehnološke, a rekao bih pre svega, stručne potencijale. Kada uz to sagledam geostrateški položaj Srbije i vaše ogromno akumulirano znanje, dajem sebi za pravo da kažem da ulaskom u tržišnu utakmicu, u stvari stičemo veoma konkretnu priliku da se iskažemo u regionalnim, pa ako hoćete i evropskim energetskim okvirima. U ambijentu kada je energetska sigurnost odlučujući faktor za budućnost Evropske unije, geostrateški položaj Srbije nas postavlja u poziciju ključnog regionalnog igrača kada je u pitanju povezivanje energetski bogatog istoka i potrošački još bogatijeg zapada. Da bi smo svoju prirodnu pogodnost mogli da transformišemo u najefikasniju ekonomsku realizaciju, neophodno nam je znanje. Vaše znanje. Prezentacija koju ste spremili za današnju tribinu, a koja govori o razvoju cevovodnog transporta nafte i derivata u Srbiji, u potpunosti mi daje za pravo da ocenim da su YUNG i njeni stručnjaci, sve ovo o čemu sam govorio, već shvatili i krenuli u realizaciju one šanse o kojoj sam govorio. Jer, Vaša vizija da Srbija dobije produktovod za derivate nafte je, pre svega, ekonomski izvanredna zamisao. Činjenica da je takav način transporta derivata čak devet puta jevtiniji od drumskog prevoza cisternama, šest puta od prevoza železnicom, a tri puta od brodskog transporta, sama za sebe govori o ogromnim ekonomskim benfitima koji se mogu ostvariti iz jednog ovakvog projekta. On pruža i nemerljive efekte očuvanja i stabilizacije unutrašnjeg tržišta nafte i derivata, a samim tim i podizanja ukupne vrednosti naše naftne privrede. Otvara perspektive privrednog oživljavanja pograničnih regiona Srbije, potpuno je u skladu sa evropskom vizijom energetske stabilnosti, sigurnosti pa i energetskih integracija i povezivanja. Osim toga, ovakav projekat nas, kao energetski veoma neefikasno društvo, može pomeriti sa zabrinjavajuće pozicije u kojoj smo se našli. U sve prednosti koje sam naveo, a vi sagledali kroz ovaj projekat, moram pomenuti i značajan pomak u razvoju ekologije kod nas. I na kraju samo da dam još jednu kratku ocenu. Vaše članstvo je u prethodnih 10 godina i sačuvalo i unapredilo resurs ekspertskog znanja iz oblasti nafte i gasa. Neka implementacija tog znanja u praksu bude sledeći veliki izazov za sve vas u deceniji koja sledi. Ministarstvo rudarstva i energetike vam stoji na raspolaganju za svaki vid saradnje i pomoći na putu realizacije tog posla. * * *Informativna služba DSS* [Non-text portions of this message have been removed] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
