02.06.2006.
DR NENAD POPOVIÆ. LIST "POLITIKU"
MORATORIJUM NA PRIVATIZACIJU NA KOSMETU
Upozoravam strane investitore da æemo svaku privatizaciju na Kosmetu po ovom
modelu osporavati pred meðunarodnim sudovima
Verovatno je ovo bila do sada najte¾a runda kosmetskih pregovora.
Razgovorima u Beèu prisustvovali su i predstavnici MMF-a, Svetske banke,
Ministarstva finansija SAD, nekoliko svetskih ekonomista... Kod svih
prisutnih eksperata na¹a izlaganja primljena su veoma pozitivno - ka¾e za
"Politiku" dr Nenad Popoviæ, èlan srpskog pregovaraèkog tima i ¹ef vladinog
Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, nakon povratka sa beèkih
pregovora, gde je na¹a delegacija, izmeðu ostalog, poku¹ala da zaustavi
privatizaciju na Kosmetu, ¹tetnu za interese Srbije.
Koje argumente Vam je suprotstavila albanska delegacija?
- Oni su imali nekoliko ministara i eksperata, i izneli su svoje argumente,
ali su èesto koristili èiste politièke floskule. Govorili smo, najpre, o
spoljnim dugovima, gde je situacija manje-vi¹e jasna i radi se o 1,4
milijarde dolara. Srbija, inaèe, otplaæuje dnevno 100.000 dolara na ime
kosmetskog duga. Albanci tvrde da od 1990. do 1999. godine nisu uèestvovali
u raspodeli tog novca jer su, navodno, bili izop¹teni iz ekonomskog sistema.
To vam je primer politièkog argumenta, jer je èinjenica da je novac ulagan u
fabrike i rudnike, o èemu postoji obimna dokumentacija. Taèno u dinar.
Najvi¹e je ulo¾eno u termoelektrane koje su tada proizvodile tri puta vi¹e
struje nego danas! A tu struju, izvinite, nisu koristili Kinezi, veæ svi
ljudi sa Kosmeta.
Nai¹li ste na nerazumevanje u vezi s pitanjem imovine i privatizacije?
- Tu smo na potpuno razlièitim stranama. ©to se vrednosti imovine Srbije
tièe, ima procena da se radi o 14 ili 15 milijardi dolara. Ali, tu postoji
dosta razlièitih podataka i metoda procenjivanja. Sigurno je reè o
milijardama dolara. Kosovo i Metohija su deo Srbije, pa je to na¹a imovina.
Albanci, pak, ka¾u: ne, to je na¹a imovina. Tako poku¹avaju da uvedu metod
sukcesije iz 2001. godine, koji se primenjivao na republike biv¹e SFRJ, ¹to
je nedopustivo. Takoðe, smatramo da Unmik, kao privremeni organ, nije imao
pravo da formira Kosovsku poverilaèku agenciju, koja se sada bavi
privatizacijom imovine ¹irom pokrajine. Smatramo da, pod hitno, treba da se
uspostavi moratorijum na dalju privatizaciju i da se obavi kompletna
revizija njenog dosada¹njeg toka.
Koliko je veæ firmi tako privatizovano?
- Oko 250 preduzeæa, od èega su 99 odsto kupili sami Albanci. Dakle, nema
govora o ulasku stranog kapitala, ¹to im je, navodno, bio glavni razlog za
prodaju, niti æe se od tog novca oporaviti kosmetska privreda, jer taj novac
le¾e na raèun pomenute agencije. ®elim da upozorim strane investitore da æe
bilo koja ulaganja po ovom, pravno neosnovanom modelu privatizacije biti
predmet osporavanja pred meðunarodnim sudovima. Model privatizacije na
Kosmetu veoma je sumnjiv u pravnom smislu i ne postoji nigde u svetu.
Otkuda ¾urba da se ¹to pre privatizuje?
- Mo¾emo samo da sumnjamo za¹to toliko ¾ure. ®ele da postave potpuno
nezavisan privredni sistem od Srbije i da privatizaciju zavr¹e do decembra.
Zameniku Martija Ahtisarija Albertu Roanu i kopredsedavajuæem ©tefanu Leneu
decidirano smo rekli da Unmik nema pravo da to èini. Podvukli smo, takoðe,
da ne mo¾e da se razgovara o svojini, a da se ne govori i o privatizaciji,
kao ¹to su nas obavestili. Jer, do¹li smo na pregovore sa uverenjem da
gospodin Ahtisari i njegovi saradnici imaju mandat da razgovaraju o svim
pitanjima.
Postoji ¾elja da se do kraja godine privatizuju i "Trepèa" i "Kosovska
energetska korporacija" (KEK)?
- Kada je o "Trepèi" reè, Svetska banka je èvrsto na stanovi¹tu da je to
danas potpuno ekonomski proma¹eno i neisplativo. Nadamo se da æemo, zajedno
sa SB, uspeti da to zaustavimo. ©to se KEK tièe, sreæom, oni ne mogu to tako
brzo da urade, ali mogu da pokrenu taj proces, ¹to bi bila velika ¹teta.
Radi se na "mala vrata", bez tendera. U toku je neka vrsta otimanja za
prirodne resurse Kosmeta, ali Srbija neæe æutati. Ekonomska pitanja su meðu
na¹im najjaèim adutima u pregovorima, zato ih toliko i osporavaju.
Na¹ pregovaraèki tim je izneo jo¹ jedan deo srpske platforme, gde se, izmeðu
ostalog, pominje i ekonomska reintegracija Kosmeta u sistem Srbije. Da li je
to realno?
- Investiranje u Kosmet biæe vi¹estruko privlaènije ako investitori budu
imali na raspolaganju celo tr¾i¹te Srbije, od deset miliona ljudi, nego samo
kosmetsko, od dva. Uz to, Srbija, kao jedina zemlja u okru¾enju, mo¾e bez
carina da izvozi na rusko tr¾i¹te od 150 miliona ljudi. Zato je na¹a
platforma najbolja moguæa za razvoj Kosmeta i zato ekonomska logika govori
protiv njegove nezavisnosti, bar u narednih 15-20 godina. U suprotnom,
Kosmet mo¾e ostati malo, izop¹teno ostrvo, u ekonomskom smislu.
©ta mogu da oèekuju raseljeni Srbi sa Kosmeta koji su ostali bez radnih
mesta, ili oni koji poseduju akcije tamo¹njih preduzeæa?
- Insistiramo da se svi radnici vrate na svoja radna mesta, gde je to
moguæe. Gde nije moguæe, da se pravièno obe¹tete. Ekonomski tim veæ izraðuje
strategiju dugoroènog ekonomskog razvoja, koja æe se posebno baviti
dugoroènim odr¾ivim ekonomskim razvojem ugro¾enih srpskih zajednica na
Kosmetu. O konkretnim iznosima je jo¹ rano govoriti, ali je sigurno da se
radi o desetinama miliona evra za kreditiranje razvoja srpskih zajednica.
Novinar: B. Bilbija
01.06.2006.
VOJISLAV KO©TUNICA
U PRIPREMI PAKET MERA ZA DEFINISANjE STATUSA SRBIJE KAO DR®AVNO-PRAVNOG
SLEDBENIKA SCG
Predsednik Vlade je izrazio oèekivanje da æe veæ za nedelju dana moæi da se
podvuèe crta i ka¾e ¹ta je uraðeno ovim razgovorima i da li æe se iæi dalje
u radu na novom ustavu
Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Ko¹tunica saop¹tio je da je u
pripremi paket mera kojim æe biti definisan status Srbije kao
dr¾avno-pravnog sledbenika dr¾avne zajednice SCG i u ¹to kraæem roku re¹eni
svi odnosi izmeðu Srbije kao dr¾avno-pravnog sledbenika dr¾avne zajednice i
Republike Crne Gore.
Ko¹tunica je na konferenciji za novinare, nakon sednice Vlade, ponovio da je
Vlada jo¹ jedanput konstatovala ono ¹to je konstatovala i juèe, a to je da
posle odluke predsednika Republièke referendumske komisije Franti¹eka Lipke
dr¾ava Srbija preuzima dr¾avno-pravni kontinuitet i postaje sledbenik
dr¾avne zajednice Srbija i Crna Gora u skladu sa Ustavnom poveljom. On je
naglasio da novo èinjenièno stanje ne mo¾e i neæe promeniti stav po¹tovanja
prema crnogorskom narodu i istoriji i kulturi Crne Gore, ali da obavezuje
Srbiju na to da u najkraæem roku defini¹e sve svoje nadle¾nosti koje
proizilaze iz Ustavne povelje, po kojoj Srbija postaje dr¾avno-pravni
sledbenik dr¾avne zajednice.
Predsednik Vlade je naveo da æe Srbija, nakon dono¹enja deklaracije
Skup¹tine Crne Gore o njenoj nezavisnosti, preduzeti sve neophodne mere kao
¹to su dono¹enje odluke u Skup¹tini Srbije kojom se konstatuje da Srbija
preuzima dr¾avno-pravni kontinuitet dr¾avne zajednice, kao i obaveza Vlade
Srbije da donese sve akte koji su potrebni da bi se to ostvarilo.
Ko¹tunica je precizirao da je u pitanju dono¹enje zakona o izmeni Zakona o
ministarstvima i zakona o preureðenju institucija i organizacija biv¹e SCG i
slu¾be Saveta ministara, ¹to znaèi preuzimanje iz sistema onih institucija
koje su Srbiji potrebne i prestanak postojanja onih koje nisu. Takoðe,
neophodno je i dono¹enje zakona o va¾enju zakona Republike Srbije koji su
prethodno va¾ili kao zakoni Srbije i Crne Gore, ¹to znaèi preuzimanje svih
onih propisa iz pravnog poretka dr¾avne zajednice koji su Srbiji potrebni
kako bi zaokru¾ila svoj dr¾avni i pravni subjektivitet, kao i progla¹avanje
neva¾eæim svih onih zakona koji u tu svrhu nisu potrebni, objasnio je
predsednik Vlade. On je podsetio na to da je dosada¹nje zalaganje Vlade
Srbije za ideju zajednièke dr¾ave pre svega bilo utemeljeno na uverenju da
bi zajednièka dr¾ava na najbolji naèin ispunila interese i Srbije i Crne
Gore, i dodao da je ideja o zajednièkoj dr¾avi bila veæinski podr¾ana u
Srbiji.
Posle promena 5. oktobra 2000. godine, Srbija je nastojala da saèuva
zajednièku dr¾avu i pored toga ¹to su nesumnjivo postojali veliki i
svakodnevni problemi u funkcionisanju dr¾ave i ¹to je od vlasti u Crnoj Gori
stalno stizao zahtev da se Crna Gora osamostali, naveo je Ko¹tunica.
Predsednik Vlade je ukazao na to da pune dve godine od 5. oktobra 2000.
predstavnici Crne Gore nisu uèestvovali u radu saveznih institucija, veæ da
je do promene do¹lo tek u martu 2003. godine usvajanjem i primenom Ustavne
povelje, èime je Srbija, zarad ideje oèuvanja zajednièke dr¾ave, prihvatila
mnoga re¹enja u Ustavnoj povelji koja su odudarala od koncepta funkcionalne
dr¾ave. On je posebno naglasio da u èitavom periodu Srbija nije povukla niti
jedan jedini potez koji bi i¹ao naruku ru¹enja zajednièke dr¾ave i rekao da
je potpuno uveren da niko ne mo¾e reæi da se bilo koji oblik istorijske
odgovornosti za razdvajanje dr¾avne zajednice SCG mo¾e pripisati Srbiji.
Naprotiv, Srbija je pokazala izuzetno strpljenje i veliku odgovornost da
uradi ono ¹to je bilo do nje da bi se zajednièka dr¾ava saèuvala, ¹to nismo
radili zbog nekog prolaznog dnevno politièkog interesa veæ zbog najdubljeg
uverenja da je u su¹tinskom interesu Srbije i Crne Gore da se saèuva dr¾avna
zajednica, kao i iz uverenja da se rukovodimo temeljnim evropskim idejama i
vrednostima, a to su ideje integracije a ne dezintegracije.
Ko¹tunica je podsetio na to da se Vlada Srbije i pre ne¹to vi¹e od godinu
dana sna¾no zalagala za po¹tovanje Ustavne povelje i raspisivanje
neposrednih izbora za parlament dr¾avne zajednice kada je za to bilo vreme,
a da je Skup¹tina Srbije zbog toga donela i Zakon o izborima, ali su vlasti
u Crnoj Gori tada odbacile svaku moguænost da se izbori raspi¹u, kao i da
ovo insistiranje Vlade Srbije nije nai¹lo ni na valjanu podr¹ku EU. EU je
zatra¾ila zapravo da se umesto po¹tovanja prava i Ustavne povelje postigne
politièki dogovor izmeðu Beograda i Podgorice, èiji bi smisao bio kako da se
dogovorimo da Ustavnu povelju ne po¹tujemo i prekr¹imo, rekao je Ko¹tunica i
dodao da smo tako, umesto neposrednih izbora, promenom Ustavne povelje do¹li
do odr¾avanja referenduma u Crnoj Gori pod okriljem Unije.
Prema njegovim reèima, Vlada Srbije nije mogla da utièe na odreðivanje
uslova za odr¾avanje referenduma, ali je sa svoje strane jasno iznela stav
da bi bilo demokratski i u skladu sa temeljnim shvatanjem ljudskih prava,
ukljuèujuæi i pravo izbora, da dr¾avljani Crne Gore koji ¾ive u Srbiji, a
kojih ima oko 270.000, imaju pravo glasa na izborima. Ispalo je suprotno od
toga, mi¹ljenjem Venecijanske komisije i prihvatanjem tog mi¹ljenja od
strane EU do¹lo se do toga da na referendumu mogu da glasaju dr¾avljani Crne
Gore sa cele planete, ali ne mogu oni iz Srbije, istakao je Ko¹tunica.
Takoðe, on je naveo da je Vlada Srbije podnela zahtev da veæina koja bi se
tra¾ila na ovom referendumu bude ne prosta veæ apsolutna, zapravo prirodna
veæina za referendum ove vrste, odnosno glas vi¹e od 50 odsto od upisanih
biraèa. Ko¹tunica je objasnio da to pravilo va¾i u Kanadi i svodi se na
sledeæe: ako se deo jedne dr¾ave odvaja, onda u tom delu koji se odvaja svi
imaju pravo da se izjasne, a da li æe to oni uèiniti ili ne, to je druga
stvar. Predsednik Vlade je ocenio i da se veæina koju je predlo¾ila EU,
odnosno koju je prihvatila na predlog Venecijanske komisije, te¹ko mo¾e
obrazlo¾iti i da do sada nije video nijedno valjano obrazlo¾enje za¹to ba¹
55 odsto, a ne bilo ¹ta drugo. Sve u svemu, EU je imala odluèujuæi uticaj na
definisanje uslova za odr¾avanje referendumskog procesa ukljuèujuæi jo¹
ne¹to, a to je formalno presudni glas predstavnika EU u Republièkoj
referendumskoj komisiji, a to je glas Franti¹eka Lipke, ukazao je Ko¹tunica.
Ko¹tunica je istakao da predstojeæi posao o definisanju statusa Srbije kao
dr¾avno-pravnog sledbenika SCG ne mo¾e biti potpun bez dono¹enja novog
ustava Srbije i uzajamno je povezan sa ovom obavezom. On je naveo da je na
dana¹njoj sednici obavestio Vladu o razgovorima koje je juèe vodio sa
predsednikom Skup¹tine Srbije Predragom Markoviæem o tome kako da se rad na
dono¹enju novog ustava Srbije ubrza. Predsednik Vlade je podsetio na to da
je u proleæe 2004. godine Skup¹tina donela akt o pristupanju promeni ustava,
kao i da je nekoliko meseci nakon toga Vlada podnela svoj predlog ovog
najvi¹eg pravnog akta kao predlog stranaka koje èine vladajuæu koaliciju. On
je napomenuo da su tom prilikom formirani i svi neophodni odbori koji su se
ovim pitanjem bavili, kao i da je predlog podneo i predsednik Republike, ali
da napretka u radu na ustavu nije bilo. Ko¹tunica je istakao da, kao ¹to sa
¾aljenjem mo¾e da ka¾e da do sada napretka nije bilo, tako posle juèera¹njeg
razgovora sa izuzetnom dozom optimizma mo¾e da ka¾e da æe ono ¹to je
propu¹teno biti nadoknaðeno u jednom vrlo kratkom periodu. Predsednik Vlade
je jo¹ jednom naglasio potrebu dono¹enja novog ustava u ovom trenutku i
rekao da bi se time zaokru¾ili dr¾avni i pravni sistem zemlje i postavili
jedini pravi, valjani temelji dr¾ave. On je naveo da su sve relevantne
politièke snage u zemlji svesne èinjenice da Srbija mora dobiti ustav ¹to
pre, kao i da dono¹enje novog ustava nije samo posao Vlade Srbije, veæ da je
reè o zajednièkom poslu. Ustav svoj najpotpuniji i najsu¹tinskiji
legitimitet dobija ukoliko iza njega stanu sve politièke snage u zemlji i u
tom sluèaju je to ustav koji mo¾e da traje, ocenio je Ko¹tunica.
Istovremeno, on je apelovao na javnost i medije da ovoj temi poklone
naroèitu pa¾nju, uz ocenu da u ovom trenutku, kada se zaokru¾uju dr¾avni i
pravni sistem Srbije, nema va¾nije i preèe teme. Ko¹tunica je naglasio da sa
velikim optimizmom oèekuje najavljene razgovore o dono¹enju novog ustava.
Predsednik Vlade je izrazio oèekivanje da æe veæ za nedelju dana moæi da se
podvuèe crta i ka¾e ¹ta je uraðeno ovim razgovorima i da li æe se iæi dalje
u radu na novom ustavu.
Vlada Srbije razmotrila je izve¹taj Koordinacionog centra za Kosovo o
etnièki motivisanim ubistva od oktobra 2005. godine, kada je specijalni
izaslanik generalnog sekretara UN Kaj Ejde preporuèio poèetak pregovora o
buduæem statusu Kosova. Srpski premijer Vojislav Ko¹tunica izjavio je danas
na konferenciji za novinare, posle sednice vlade, da æe taj izve¹taj
predsednice Koordinacionog centra Sande Ra¹koviæ-Iviæ biti predoèen i
javnosti. Ko¹tunica je ukazao da je noæa¹nje ubistvo Miljana Veskoviæa (23),
na putu od Zveèana ka ®itkovcu, samo jo¹ jedan u nizu zloèina nad Srbima na
Kosovu. U izve¹taju Koordinacionog centra je kao polazni datum uzet 24.
oktobar 2005. godine, jer je tada specijalni izaslanik generalnog sekretara
UN podneo izve¹taj o standardima na Kosovu, uz preporuku da treba krenuti u
pregovore, ali uz budnu pa¾nju prema po¹tovanju ljudskih prava, rekao je
Ko¹tunica. Ko¹tunica je istakao da se "do sada nije videlo da meðunarodni
zvaniènici vode raèuna o tim zloèinima", èiji se "poèinioci po pravilu ne
pronalaze".
01.06.2006.
SAOP©TENjE
KAD PETERSEN I UNMIK TUMAÈE PRAVDU
Istrage na Kosmetu traju godinama, a presuda za zloèine nad Srbima nema. To
znaèi da Petersen nema valjan dokaz za svoje tvrdnje o etnièki nemotivisanim
zloèinima, niti ima opravdanje za to ¹to je umanjio broj zloèina koji su se
desili nad Srbima
Demokratska stranka Srbije najo¹trije osuðuje jo¹ jedno u nizu surovih i
zloèinaèkih ubistava Srba na Kosmetu i apeluje na meðunarodnu zajednicu da
utièe na Unmik i Kfor ne bi li ove meðunarodne bezbednosne snage vr¹ile
nadle¾nosti zbog kojih su na Kosmetu prisutne. Na putu Zveèan - ®itkovac
ubijen je Miljan Veskoviæ. Jo¹ jednom mladiæu ugasili su ¾ivot jer je
pripadao srpskom narodu.
Pre samo nedelju dana, Soren Jesen Petersen, tvrdio je da srpska strana
zloèinima pridaje nacionalnu konotaciju i kada ona ne postoji. O streljanju
Veskoviæa, Unmik tvrdi da ni¹ta drugo ne zna sem da "incident nema bilo
kakvu meðuetnièku vezu". Na¾alost, istrage na Kosmetu traju godinama, a
presuda za zloèine nad Srbima nema. To znaèi da Petersen nema valjan dokaz
za svoje tvrdnje o etnièki nemotivisanim zloèinima, niti ima opravdanje za
to ¹to je umanjio broj zloèina koji su se desili nad Srbima. Po njegovoj
raèunici, ove godine bilo je samo 12 takvih incidenata, a bilo ih je vi¹e od
180 od oktobra pro¹le godine.
S druge strane, za napad u Maloj Kru¹i, 25. maja 2006. godine, Petersen je
rekao da je <va¾no da ljudi na Kosovu shvate da njihovo tra¾enje pravde mo¾e
da se postigne samo pravednim putem, a ne nezakonitim sredstvima>. Odnosno,
kada je oèevidno da Albanci vr¹e teror nad Srbima, i kada je oèevidno da su
uèinioci zloèina Albanci, onda Petersen sam presuðuje tvrdeæi da je reè o
<tra¾enju pravde>. Iako njegovo tumaèenje ovog dogaðaja lièi na osudu,
Petersen je drastièno umanjio krivicu poèinilaca ovog dela ukazujuæi,
navodno, na motiv ekstremista, a indirektno opet optu¾ujuæi Srbe jer je
<tra¾enje pravde> valjda odgovor na <nanesenu nepravdu>.
Demokratska stranka Srbije zahteva od Unmika i Petersena da prestanu da
povlaðuju albanskim ekstremistima i njihovim zloèinima. Ukoliko smatraju da
ne treba prejudicirati ishode istraga, onda to ne treba da èine. A ukoliko
hoæe da im neko poveruje u to da se nad Srbima ne vr¹i etnièko èi¹æenje,
onda moraju da se potrude da sudovi u presudama poèiniocima zloèina to i
doka¾u. Èitav uspeh Petersena i Unmika, na¾alost, sadr¾an je u èinjenici da
poèinioci zloèina nad Srbima nikada nisu pronaðeni, uhap¹eni i privedeni
pravdi.
01.06.2006.
ZORAN LONÈAR
BUDUÆNOST SRBIJE JE U DECENTRALIZACIJI
Do dono¹enja najvi¹eg pravnog akta zemlje, trebalo bi "popraviti" nekoliko
kljuènih zakona, meðu kojima su oni o lokalnoj samoupravi, o teritorijalnoj
organizaciji vlasti i o lokalnim izborima
Ministar za dr¾avnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lonèar izjavio je da
je buduænost Srbije u decentralizaciji vlasti i dodao da je velika prepreka
tom procesu postojeæi republièki ustav. Lonèar je izrazio oèekivanje da æe,
posle juèera¹njih razgovora najvi¹ih republièkih finkcionera, "konaèno biti
stvoreni uslovi da skup¹tinski Odbor za ustavna pitanja zavr¹i rad na novom
ustavu Srbije". Istakav¹i da je predstojeæe preureðenje dr¾ave, posle
progla¹enja nezavisnosti Crne Gore, dobra prilika za usagla¹avanje stavova o
najvi¹em dr¾avnom aktu, ministar je naglasio da je "dono¹enje novog ustava
prilika koju ne smemo propustiti, ne smao zbog evropske perspektive Srbije
nego i zbog nas samih i buduænosti na¹e dece". "Bez novog ustava neæe biti
napretka Srbije ni u pogledu ureðenja dr¾ave niti u ekonomiji", kazao je
Lonèar u Skup¹tini op¹tine Temerin.
On je ocenio da bi, do dono¹enja najvi¹eg pravnog akta zemlje, trebalo
"popraviti" nekoliko kljuènih zakona, meðu kojima su oni o lokalnoj
samoupravi, o teritorijalnoj organizaciji vlasti i o lokalnim izborima.
Uruèujuæi èelnicima temerinske op¹tine re¹enje o dodeli 2,8 miliona dinara,
koji se od igara na sreæu tromeseèno izdvajaju za unapreðenje rada i
podsticanje razvoja op¹tina u Srbiji, Lonèar je istakao da æe Vlada ulagati
novac i ubuduæe u sve op¹tine, bez obzira na to ko ima lokalnu vlast. "Vlada
Srbije je vlada svih graðana i ula¾e novac u razvoj op¹tina i regiona
republike prema zakonu, a ne na osnovu stranaèke pripadnosti", kazao je on i
dodao da se i u Temerinu, gde su na vlasti DSS i SRS, "vlast vr¹i potpuno i
skladu sa zakonom". Uèestvujuæi na savetovanju o srpsko-maðarskom su¾ivotu i
upotrebi jezika nacionalnih manjina, Lonèar je istakao da, iako su na¹a
zakonska re¹enja u toj oblasti u skladu s meðunarodnim standardima,
promenjene okolnosti i primena zakonskih re¹enja u praksi nala¾u da bi 15
godina star Zakon o slu¾benoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina
trebalo bolje urediti.
Informativna slu¾ba DSS
[Non-text portions of this message have been removed]
------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~-->
Get to your groups with one click. Know instantly when new email arrives
http://us.click.yahoo.com/.7bhrC/MGxNAA/yQLSAA/1dTolB/TM
--------------------------------------------------------------------~->
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
