Gospodine Vidanovicu, ziv vam ja, ne morate da nam saljete nastavak vaseg
izvanrednog priloga. Nije mi jasno ko je bio takav idiot da zatvori fabriku
automobila u Kragujevcu.
Boba Vankufer
"ANTIC.org-SNN" <[EMAIL PROTECTED]> wrote:
USPRAVI SE SRBIJO
Ucenama i pritiscima medjunarodne zajednice i haskog tribunala , kicma
Srbije je savijena do zemlje uz pomoc kolaboratora srpske politicke elite
na vlasti. Duse i morala srpskog naroda vise nema. Narod je uspavan bez
moci razmisljanja o svojoj sudbini koja ga je zadesila. Garnitura na vlasti
ga sve vise i dublje uspavljuje nekakvim putem u Evropu, kada ce ziveti u
sreci i blagostanju. Medjutim taj put je trnovit i nedostizan.Sve su vece i
neprolazne barijere koje se Srbiji postavljaju. Gubi se vreme u posetama
i pregovorima, obecanjima i lepim recima, ali se na kraju ipak kaze; bez
potpune saradnje sa Hagom nema nista. Time je po koji put sve receno. S
druge strane Srbija se sve vise gura u propast. Uvlaci u bespotrebnu krizu.
Odrice se svoje proslosti dostojanstva i ponosa. . Ni sadasnji politicari
vode zemlju u sigurno bankrotstvo rasprodajom svega sto je vredno. Mnoge
uspesne firme su prodate ili dovedene u bankrotsvo, radnici ostali bez
posla, zivotni standard gradjana je ispod granice dozvoljenog. Politicka
elita Srbije radi svoj posao po nalogu zapadnih mocnika koji su ih doveli
na vlast. Srpski narod spava li spava.
U toku ovogodisnje moje posete Srbiji dosao sam doz akljucka da narod
zaista spava, osim onih na vlasti, kriminalaca i lopova koji rade svoj
posao, bogate se na racun naroda.Prolazeci bericetno bogatom Sumadijom
moram priznati odusevio sam se njenim bogatstvom prirodnim lepotama i
potencijalom za napredak,ali i razocarao videvsi nekada gradove puna zivota
iopustelih fabrika sa katancima na kapijama.
Nekada mocni industriski giganti Kragujevac, Kraljevo ,Krusevac, Trstenik
su ostali bez zivota. Ulicama sreces ljude pognutih glava,zamisljeni,
utuceni, koracaju , reklo bi se bez cilja, kao da nikoga ne primecuju.
Utonuli u duboka razmisljanja, trazeci zivotna resenja, kako preziveti,
sta deci na trpezu izneti. Kako doci do posla i para za osnovno
prezivljavanje. Kako izvesti decu na put. Skolovati ih odevati, obuci,
nahraniti, pa i na odmor povesti, kao nekada, kad se radilo, zaradilo pa i
ustedilo pa se i na more moglo. Sada je to sve proslost. Nedostiznost. Lepa
nepovratna vremena.
To su svakodnevna razmisljana vecine gradjana Srbije narocito radnika,
koji su iskljucivo ziveli od svog rada.Svakome tesko pada trenutna
situacija kako preziveti danasnji dan i docekati sutrasnji.Da li ce na
trpezi imati hleba i mleka .Po izjavama pojedinaca sagovornika,zasigurno je
da novonastala situacija je veliko razocarenje za vise od 80% gradjana
radnika i penzionera,kao najugrozenijeg gradjanskog sloja.
U direktnim kontaktima sa mnogima, zajednicki odgovor je: sta nam je sve
ovo trebalo.Ziveli pristojno, trazili bolje i evo sta smo docekali. Ranije
smo ziveli ne misleci sta cemo sutra. Osecali smo neku sigurnost i
zadovoljstvo onim sto nam je bilo dostupno.Radilo se i pristojno
zaradjivalo. Nisu nas morile misli kao danas. Danas smo liseni mnogo
cega.Nista nam nije dostupno velika je besparica,posla nema, firme nam
zatvorise. Ostadosmo na ulici. Fabrike i firme nam likvidirase. Prodadose
privatnicima, domacim bogatasima ili inostranim kapitalistima, bez ikakve
garancije i sigurnosti radnika na poslu. Danas jesi , sutra nisi. Danas te
treba sutra si na ulici. Kako mozes planirati svoju buducnost. Zivis od
danas za sutra. Novi vlasnici ne postuju zakone, niti obaveza koje su
prihvatili. I ako uspe da se neko zaposli , on mora da prihvati obaveze
koje mu namece novi poslodavac, pa cak i da, da pismene garancije za
uspesno poslovanje firme.
Bilo je pojava da su neki novouposleni morali da podizu i kredite kao
garancije poslodavcu za uspesno poslovanje. Bilo je slucajeva da su
pojedinci u zalog davali svoje kuce da bi podigli kredit novom poslodavcu za
uspesno poslovanje firme i ako svesni cinjenice da mogu vrlo lako ostati
bez kuce u koliko dodje do bankrotstva firme novog poslodavca.
Ili pak da ga poslodavac placa na crno i da nema nikakve socijalne
beneficije.Bez uplate penzionog i socijalnog osiguranja. Sta taj radnik sa
troje dece i primanjima od 10000 dinara mesecno moze da uradi. Ne moze da
podmiri svakodnevne zivotne potrebe porodice. Skolovanje se placa,
zdravstvene usluge i lekovi se placaju. Sve je to nametnuto dolaskom DOSa
na vlasti u Srbiji.Narod je prevaren. To je ono bolje obecano sutra.Ni jedno
obecanje nije ispunjeno. Za sve to se okrivljuje predhodni rezim i
Slobodan Milosevic. Mnogi su potvrdili da se za vreme sankcija i Milosevica
zivelo bolje nego sada.A za vreme Tita i da se ne govori. Zivelo se sasvim
pristojno sa najvecim standardom u istocnom bloku. Skolovanje , zdravstvo
sve je bilo besplatno.Bila su to srecna vremena Ta konstatacija se cula
vise puta.
Penzioneri su najugrozeniji sloj ljudi danasnje Srbije Penzioner Djole ima
minimalnu penziju 6000 dinara koju prima u zaostatku od nekoliko meseci,
dva puta mesecno po 3000.Zena mu je sa sela i preko leta obradjuje imanje.
Skoro nista ne kupe i opet ne mogu da pokriju mesecne izdatke. Vise od pola
plate ide na struju, a gde je ostalo. Na lekara i zdravstvene usluge nesme
ni da se pomislja- kaze Djole.
Nisu retki prizori da vidite nekog nesretnika kako ceprka po kantama za
otpad nebi li nesto pronasao za prezivljavanje. Primetio sam da jucerasnji
hleb preostao sa trpeze nekoga koji moze sebi da priusti da makar svaki dan
kupi svez , bajati od juce u najlon kesi okaci pored kante, da se posluzi
onaj kome ne dostaje. U velikim gradovima sve se vise vidjaju ljudi koji
prose. Jes da ima i profesionalnih, ali su cesti zaista i oni nevoljnici i
beskucnici. Ti se prepoznaju lako i razlikuju od ostalih.U Beograd u
prolazu svratio sam u pekaru da na brzinu pojedem burek, u pekari u redu
ispred mene stoji starica drzeci u ruci metalni novac. Kada je dosla
prodavcu zatrazi parce bureka i pruzi joj sve sto se naslo u njenoj ruci.
Prodavas ce reci : baba nemas dovoljno para za burek. Sinko daj mi za toliko
koliko imam. Prodavac sleze ramenima. Baba se okrenu meni ljubopitljivim
pogledom i rec : Dva dana nisam nista u usta stavila. Shvatio sam njenu
situaciju i rekoh prodavcu ,daj babi celu tepsiju ja cu platiti. Baba od
jednom klece ispred mene i poce mi ljubiti ruke. Bio sam time dirnut do
srzi.Platim burek i joi izvadim 100 dolara i dam babi. Baba,evo ti da ti se
nadje i za sutra. Neko iza mene dobaci : Hvala bogu jos uvek ima dobrih
ljudi sirokog srca.Zalosno je sto oni bogatasi i politicari imaju para a
nemaju srca i osecaja za ovakve koji su prepusteni ulic- dobacih i izadjoh
napolje. Tog trenutka osetio sam poglede onih u redu za pecivo,mereci me od
glave do pete. Vidite da gospodin nije odavde . Zivi negde na zapadu. Dobro
je sto je video nasu muku. Mozda ce svoja zapazanja nekome i preneti.
Upravo to i cinim da bi makar nasi ljudi u dijaspori bar delimicno stekli
pravu sliku o zivotu nasih ljudi u toj ? demokratskoj, slobodnoj Srbiji ?.
Ako se osvrnete na narucene statisticke podatke , ili pojedinih napisa
bliski rezimu, sto. je vestacka slika kupovne moci i standarda gradjana
Srbije daleko od realnosti. Racunati prosek primanja , uzimajuci u obzir
plate poslanika, sa vise od 1000 evra mesecno, sluzbenika u drzavnoj
sluzbi, privatnika i onih na vlasti i praviti takav prosek je besmislica.
Prava slika Srbije je sasvim drugacija- porazavajuca.
Danas u Srbiji imate vecinu gradjana koji zive ispod granice dozvoljenog i
onih koji u nicemu ne oskudjevaju. Zive na visokoj nozi, voze skupa kola
najnovijih modela.Koriste odmore u inostranstvu. Cesti su posetioci nocnoh
lokala. Zive bolje no ikada do sada. Takvih je u proseku manje od 15%.A sta
je sa onih 85%. To nikoga ne interersuje.
Sreo sam osobu koja radi kod privatnika i 18 meseci nije primila platu.
Pitam se kako ta osoba i oni iste sudbine prezivljavaju.Nije li to uzrok
stranputice ,uzrok pojave pljacke, kriminala, dzeparosa, do potezanja oruzja
i ugrozavanja zivota drugih.
Danasnja vlast ni najmanje ne vodi brigu o socijalnom zivotu svojih
gradjana, razvoju privrede i uposljavanju radnika. Danas je u Srbiji
million i 200 000 besposlenih. I dalje se prodaju i privatizuju firme, ili
prinudno likvidiraju i radnici ostaju na ulici.
Cuju se neshvatljive hvale kako je u drzavnu kasu od prodaje Mobtel 063 uslo
milijarda 513 miliona evra i ocenjuje se da je to najveci uspeh vlade
Srbije. Da se planira da ce u ovoj godini priliv deviza od prodaje
premasiti 3 milijarde evra. Sta ce gospodin Dinkic raditi kada nema vise
sta da prodaje. Od cega ce puniti budzet. Sredstva stecena prodajom
preduzeca koriste se neracionalno, umesto da se otvaraju nove firme,nova
radna mesta, zaposljavaju nezaposleni, planira razvoj privrede i budzet
puni iz realnih izvora, upropascava se i prodaje u bescenje ono sto se
decenijama stvaralo.
Prodate su do sada firme koje su uspesno poslovale. Zar nije Mobtel mogao
da se sacuva kad je tako unosan biznis. Zasto drugi da ubira profit i
siromasi drzavu i drustvo?Kuda sve to voidi- bankrotstvu drzave ili
napredku?Od svega toga najvise koristi imaju stranci i medijatori koji
ucestvuju u prodaji .To su ti bogatasi koji preko noci nicu ko pecurke.
Najvise ih je u samom vrhu vlasti. Niko da pokrene to pitanje korupcije i
stane se na put tim nepostenim radnjama.Narod to sve vidi , ali je nemocan
da bilo sta uradi. Krug korupcije i kriminala ostaje zatvoren i neprobojan
Gde je taj moral, ponos i dostojanstvo srpskog naroda, dokle tog ponizavanja
i saginjanja.Turskom zulumu je dosao kraj pobunama u Prvom i Drugom srpskom
ustanku. Nemackoj okupaciji je dosao kraj narodnim otporom. Tadic,
Kostunica, Dinkic, Draskovic i ostali americki vazali se grcevito bore za
vlast i sto duze odrze na vlasti. Dokle ce narod to tolerisati. Gledati
kako se rasparcava njihova dedovina krvlju natoplenja zemlja Srbija.? Zar
srpska majka nije rodila novog Karadjordja ili Milosa da podjarmljeni
narod povedu u bolje sutra.
Cela nacija se okrivljuje zbog toga sto je branila svoju zemlju protiv NATO
agresije i zbog toga treba po Ahtisariju Srbe zasluzeno kazniti. Tadic i
Kostunica cak nisu nasli za shodno ni da osude izjavu Ahtisarija i zatraze
njegov opoziv.Zahtevaju izvinjenje koje nikada nece uslediti.
Ahtisari , kao izaslanik sekretara UN Kofi Anana i medijator za resenje
statusa Kosova i Metohije, do sada je pokazao svoju pristrasnost i ni jednog
trenutka nije predocio Albancima pravo Srbije koje proistice iz rezolucije
SB UN 1244 i medjunarodnog prava, da je Kosmet neotudjivi deo Srbije.Sef
koordionator pregovaracke grupe za Kosovo i Metohiju,Sandra Raskovic-Ivic od
Kofi Anana trazi da pojasni izjavu Ahtisarija, posto nije usledilo
izvinjenje Ahtisrija za izjavu da su Srbi kao narod krivi. Unapred se
znlo da od izjave nece biti nista. Ahtisari posle takve izjave nebi mogao
da ostane kao medijator u pregovorima o statusu Kosmeta. Svojom izjavom
je nagovestio odluku o samostalnom Kosovu i umesto pritiska na albansku
delegaciju, podrzava njihove stavove o nezavisnosti .
Po svemu sudeci sudbina Kosmeta je u rukama medjunarodne zajednice i kontakt
grupe. Svakodnevna ubistva Srba na Kosmetu a da nijedan krivac nije
pronadjen i priveden pravdi je samo jos jedna potvrda pristrasnosti KFOR-a
i UNMIK-a za proglasenje nezavisnosti Kosova.
Opste je misljenje da je sudbina Kosmeta jasna.Mora se braniti oruzjem i to
odmah po proglasenju nezavisnosti.Jos jednom ustati na odbranu svoje
teritorije, jos po ko zna koji put prolevati krv i ginuti za svoju
otadzbinu. U toj situaciji treba poceti od onih koji su zemlju do toga
doveli, rascistiti sa kolaborantima i domacim izdajnicima i kada se
likvidiraju izrodi, stvori sigurna i cvrsta zaledjina,obracunati se sa
neprijateljem.
Domaci izdajnici su i na to mislili kada su unistavali nasu armiju,
rasprodavali naoruzanje, da se nebi upotrebilo protiv njih. Nas narod i
vojska su bezbroj puta u proslosti pokazali kako se gine. Sve ostalo je
sekundarno. Hajduci i partizani su otimali oruzje neprijatelju i njime ga
unistavala.Zar se istorija ne moze ponoviti. Srbijo uspravi se, dosta je
bilo saginjanja.
NIJE SVE CRNO
Obisao sao sam mnoga mesta Srbije i ono sto sam video, dfosao do zakljucka
da nije slucajnost sto su nas mnogi osvajaci gazili u zelji da trajno
ostanu na nasim prostorima.Ipak nije sve crno i izgubljeno. Jos uvek je ost
dosta toga, nasta Srbin moze da racuna. U proslosti srpski narod je umeo da
ceni i cuva sve ono sto je njegova svojina. Ginuo u mnogim odbranbenim
ratovima za tu svoju svetu zemlju. Bio pokoravan ali ne i pokoren. Vekovne
borbe protiv daleko nadmocnijeg neprijatelja krunisane su pobedama. Bitke
i pobede na ratnom polju su dobivane, ali za pregovarackim stolom su
najcesce gubljene silom jaceg.Uzrok tome su politicki spoljni faktori i
interesi stranih sila i domaca mesetarenja pojedinaca u sluzbi tudjinu.
Ipak potencijali Srbije su jos uvek veliki. Turizam, banjski, sportski i
seoski dosta obecava. Poljoprivredna proizvodnja zdrave hrane u Sumadiji
specijalno pokazuje vidne rezultate. U okolini banskih centara svuda cete
videti plastenjake za proizvodnju ranog povrca. Sumadija inace bogata zemlja
iskoriscena je do maksimuma. Njena obradjena ravnicarska podrucja lice ,na
prvi pogled na cilim. Nista bolje nije obradjena zemlja vrednih Nemaca
koju sam imao prilike da vidim.
Nas seljak se sve vise okrece poljoprivredi kao osnovnom izvoru prihoda za
prezivljavanje u eri besposlice. Nekada je grad privlacio zemljoradnike a
sada se oni vracaju selu i postaju uzorni poljoprivrednici. I tu drzava
postaje remetilacki faktor. Ne stimulise proizvodjace i ne garantuje otkup
njihovih proizvoda. Zemljoradnici zitnice Vojvodine ili proizvodjaci
malina, kupina ranog voca i povrca se zale na niske otkupne cene izlozeni
najcesce nakupcima koji otkupljuju njihove proizvode i na njihova ledja
ostvaruju veliki dobit. Tu drzava jos uvek nije nasla za potrebno da
zastiti proizvodjace od nakupaca i da njihove proizvode otkupljuje po fer
ceni i na taj nacin stimulise proizvodjace.
Drzava nije stala na put ni pojavi tajkuna koji u bescenje kupuju zemlju
seljaka. Samo sumlnjivi biznismen Miskovic je do sada otkupio preko 80 000
hektara plodne zemlje Vojvodine, na kojoj ce sutra zaraditi milione, kada
tu zemlju proda inostranim kupcima
U Vrnjackoj banji sam imao interesantne razgovore sa pojedinim biznismenima
i direktorima banjskih lecilista, sagledao njihove potencijale i sugerirao
kako da zajednicki nastupe na inostrano trziste sa svojim ponudama.
U okviru banskog udruzenja Srbije sugerirao sam da se zajednicki ponudi
usluga banskih lecilista preko naseg Ministarstva zdravlja direktnim
obracanjem ministarsvima zdravlja zapadnih zemalja i pojedinim
zdravstvenim institucijama i vodecim strucnjacima. U ponudi treba istaci
lekovitost banjskih voda, kapacitete smestaja sa odredjenim cenama usluga.
Dalje,neophodno je na licu mesta dovesti predstavnike ministarstava i
zdravstvenih istitucija i upoznati ih sa ponudjenim uslugama. Prosle
godine je ostalo na tome da se sledi dogovor i pristupi realizaciji
programa. I ove godine se pokrenulo isto pitanje. Umesto organizovanog
nastupa ponuda preko ministarstva zdravlja naslo se resenje u privatizaciji
kao izlaza iz trenutne situacije sa namerom da ce se time bolje proci i po
obicaju neko doci do pozamasnog procenta u svoju korist na ime posredovanja
u transakciji.Bilo je reci i o mogucnosti investiranja inostranog kapitala
i kupovanju stanova i kuca u Vrnjackoj banji, kao najatraktivnijem
turistickom centru Srbije.U kontaktu sa nasim ljudima, biznismenima i
penzionerima, potencijalnih povratnika imam saznanja da su vec nekolicina iz
Montreala postali vlasnici stanova i kuca.Istina to su pojedinacni
slucajevi. Rezultati bi svakako bili bolji kada bi se pristupilo
organizovanoj ponudi.
Jedino je director Ribarske banje obecao da ce u koliko ne bude nista od
udruzene ponude, licno pokusati preko ministarsstva tu inicijativu
nastupa na inostrano trziste.Licno se pozalio na nerazumevanje Ministarstva
zdravlja koje mu nije izaslo u susret garancijom na pozajmicu iz Spanije za
nekih 100000 dolara kojim bi renovirao banjsko leciliste Ribarske banje, sa
garancijom da ce zajam otplatiti iz budzeta banje..
I ovom prilikom je napomenuto pitanje privatizacije i Ribarske banje.
U koliko se dogodi da se srpske banje privatizuju, lecenje obicnim
gradjanima Srbije bice nedostupno. Inostrani kupac nije zainteresovan za
nikakve socijale. Njemu je bitan profit. I danas usluge za nase gradjane sa
mizernim platama, osim preko socijale je nemoguce.
Posetioci su uglavnom nasi gradjani koji zive ili su ziveli u
inostranstvu i oni koji mogu da plate 50 evra dnevni boravak. To je za
inostrane goste i bogatije povoljna cena. Medjutim u koliko dodje do
privatizacije cene usluga ce biti ravne inostranim i za te pare ce se svaki
pomisliti kuda ce i kako potrositi svoj novac.
Nastavi ce se.
Pozdrav
vidanovic,
[EMAIL PROTECTED]
---------------------------------
Stay in the know. Pulse on the new Yahoo.com. Check it out.
[Non-text portions of this message have been removed]
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/sorabia/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
