las javnosti
11. januar
INTERVJU : Veljko Odalović šef delegacije Beograda za rasvetljavanje
sudbine nestalih na Kosmetu
Unmik strahuje od otkopavanja grobnica
Pretpostavlja se da će nove ekshumacije izazvati uznemirenje. Tela
nestalih Srba na Kosovu i Metohiji biće identifikovana kada ova srpska
pokrajina dobije status. Ad hok timovi Haškog tribunala su svu
dokumentaciju odneli sa sobom
Veljko Odalović, šef delegacije Beograda u Radnoj grupi za
rasvetljavanje sudbine nestalih na Kosovu i Metohiji, za Glas govori
hoće li biti otvaranja novih grobnica na području Kosmeta radi
rasvetljavanja sudbine nestalih.
Prema njegovim rečima, Komisija insistira da se ove godine otvore i
druge lokacije, "ali kosovske privremene institucije i Unmik, nažalost,
vrlo teško i sporo pristaju jer pretpostavljaju da će to izazvati
uznemirenje". To je, prema Odaloviću, vrlo pogrešna procena jer i Srbi i
Albanci traže da se rasvetli sudbina njihovih najbližih.
- Tokom prošle godine smo pojačano sprovodili aktivnosti i ostvarili
više od 80 identifikacija Srba i drugih nealbanaca na prostoru Kosova i
Metohije. Tako da je sada ukupan broj identifikovanih 229. Tražimo još
620 osoba. U postupku identifikacije u Orahovcu, a odnedavno i u
Prištini, nalazi se oko 800 tela Srba, Albanaca i drugih koji čekaju na
rezultate DNK analize, koja se radi u Tuzli.
===========
RAZLIČIT PRISTUP PROBLEMU
Koliko je zapravo srpskih žrtava i koliko se ozbiljno tretira taj
problem na nivou vlasti, domaćih i stranih?
- Imamo podatak da je od 1998. godine na Kosmetu stradalo više od 1.900
Srba i nealbanaca. Više od 600 lica se još vodi kao nestali. Naša
komisija za nestale od Hrvatske traži da se rasvetli sudbina oko 1.000
osoba, a od Bosne i Hercegovine oko 100. Problemi su izuzetno teški jer
nema ozbiljne saradnje. Vlasti Srbije su pokazale spremnost, otvorile
grobnice i predale tela sa svim rizicima koje je po neke to nosilo. U
Srbiji se vode i postupci protiv nekih ljudi koji su počinili zločine na
Kosmetu, ali to se nigde drugo ne radi nego ovde. Ovo pokazuje izuzetno
loš odnos vlasti u regionu prema ovom problemu.
==========
Kada će se znati identitet tela koja ispituje Međunarodna komisija u Tuzli?
- Oni rade veoma sporo. Analiza je počela da se primenjuje od 2001.
godine i do sada je identifikovano pomenutih 229 Srba i drugih
nealbanaca, ali primeri Batajnice i Petrovog sela, odnosno grobnica
Albanaca koje su nađene u Srbiji pokazali su da to može da ide i brže. U
tim slučajevima je za kratko vreme izvršeno više od 750 pozitivnih
identifikacija uz pomoć DNK analiza. Mi smo ta tela predali njihovim
porodicama.
Ni Haško tužilaštvo nije odgovorilo šta je sa 2.018 tela koje su
istražitelji ekshumirali 1999. i 2000. godine, a nisu identifikovana.
Kada očekujete odgovore gde su ta tela ponovo sahranjena, postoje li
snimci, šta rade veštaci, tužioci, sudije...
- S Tribunalom je situacija još gora nego s Komisijom jer je Tužilaštvo
bukvalno prekopalo Kosmet tražeći masovne grobnice, odnosno dokaze za
već podignute optužnice protiv Slobodana Miloševića. Napravili su
strašnu konfuziju u tim ekshumacijama jer su više od 4.000 tela
iskopali, a samo 2.000 identifikovali. Nikome nisu dostavili podatke o
tome šta je sa ostalim telima, da li su bili Albanci ili Srbi, a tada je
na licu mesta moglo da se utvrdi o kome je reč. Ad hok timovi Haškog
tribunala su svu dokumentaciju odneli sa sobom i nisu je vratili ni
nama, ni kosovskim institucijama. Sada smo počeli da primamo neke šture
informacije o lokacijama ekshumacija, ali ne i o tome koga su
ekshumirali. Veoma je važno da je među 2.000 identifikovanih bio samo
jedan Srbin, odnosno da su u Hagu imali ciljnu grupu. Zato
pretpostavljamo da je u preostalih 2.018 tela mnogo Srba koji nisu
prethodno interesovali Tribunal.
Dokle se stiglo s procesuiranjem odgovornih i koliko je međunarodna
zajednica ažurna na tom planu?
- Sporost je drugi veliki problem. Slabo se procesuiraju oni koji su
odgovorni za kidnapovanja i zločine, naročito prema Srbima. Vrlo teško
dobijamo bilo koju novu informaciju. Na informacije o eventualnim
grobnicama koje mi prijavljujemo, po pravilu, ili se predugo ćuti ili se
uopšte ne otvaraju, ili se otvaraju sa zakašnjenjem od šest do 12
meseci. Nameće se pitanje šta to njih sprečava da brže sprovode proces
za koji se zna da može da bude operativniji i brži. Pravosuđe na Kosmetu
ne istražuje s policijom. Građani su tamošnjim organima dostavili više
od 300 prijava za kidnapovanje, ali kosovske pravosudne institucije
totalno su zatajile i praktično ne vode nijedan postupak.
Šta je glavni uzrok pasivnosti u pravosuđu i policiji?
- Status Kosmeta i njihov status. Pasivizirali su se i umrtvili svoje
aktivnosti, verovatno očekujući šta će Ahtisari da predloži. Osim toga,
vlast na Kosmetu čine ljudi koji su sasvim sigurno najodgovorniji za
zločine nad Srbima, koji su u vreme kidnapovanja i ubistava bili
komandanti OVK. Ono što nas brine jeste tolerantan odnos međunarodne
zajednice koja ne čini ništa da ih natera na odgovornost.
Diana Milošević
