Kosovo i Osetija mogu da pokrenu separatističke pokrete, kojih je više od 300
Neka se spreme Kina, Turska, Španija... Knežević: Slede Abhazija i Čečenija, a najopasnija tačka Kine je Đijangu sa 60 miliona muslimana. Mitić: Separatisti Nagorno- Karabaha hteće da iskoriste kosovski presedan za otcepljenje od Azerbejdžana, tu su Kurdi u Turskoj... BEOGRAD - Kako Zapad nije uspeo da zaustavi širenje kosovskog sindroma, a njihov sui generis prošle nedelje eksplodirao pred očima cele planete ne na Balkanu, već u Južnoj Osetiji, više se ne dovodi u pitanje domino efekat, već samo ko je sledeći. U svetu je registrovano više od 300 secesionističkih pokreta, 40 crvenih tačaka se zažarilo devedesetih, kao i Kosovo, a srpski lobisti su tokom statusnih pregovora o Pokrajini poslali pisma upozorenja na dvesta adresa govoreći o globalnoj pretnji. Sagovornici Glasa iza Osetije osećaju da jako pulsira i Kurdistan, Kipar, Baskija, Tibet, Tajvan, Zapadna Sahara, Ingušetija, Dagestan, Severna Irska, Južni Tirol, Flandrija, Rodezija, Zapadna Makedonija, Republika Srpska, Škotska, Severna Irska, Kvebek, Tamil Elam, Abhazija, Palestina, Etiopija, Somalija, Mjanmar, Havaji... - Separatisti Nagorno-Karabaha će hteti da iskoriste kosovski presedan za formalno priznavanje njihove nezavisnosti od Azerbejdžana, koji, premda podržava SAD, nije priznao Kosovo i povukao je svoje trupe iz Kfora. Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, obe strane su počele da se masovno naoružavaju. Serije bombaških napada separatista u Ksinđangu pokazuju da ozbiljno žele veću autonomiju, pa i nezavisnost od Kine. Stalni su sukobi Kurda u Turskoj, a turska armija je, znamo, upala u Irak da bi se borila protiv uporišta Kurda. Bombe u Baskiji, dešavanja tokom izbora u Makedoniji, Šri Lanka - kaže za Glas Aleksandar Mitić, direktor projekta „Kosovski kompromis“, sa briselskog Instituta „4S“. RUSIJA JOŠ VAGA Argument da Kosovo nema veze sa bivšim SSSR-om je upravo oboren, a ako „presedan“ pokrene talas sličnih rešenja u tom kraju sveta, Rusija bi mogla da prigrli nazad Abhaziju, Južnu Osetiju, Pridnjestrovlje i delove Kazahstana, ali i da ostane bez teritorija sa muslimanskom većinom. Portparol ruskog MIP-a Boris Malahov rekao je da „sada nije vreme za razmišljanje o tome da li će Rusija priznati Južnu Osetiju“ jer je „neophodno pre svega srediti situaciju te ćemo uložiti maksimalne napore da se to učini“. Ali, šta će biti kad se stvari srede. Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose ukazuje da je teško prognozirati ko je sledeći jer „ svaki od sukoba ima svoje kontekste i uzroke koji nisu svi isti, a naravno i posledice“. Miloš Knežević, urednik Nacionalnog interesa apostrofira Abhaziju i Čečeniju, a kaže i da će se „na drugačiji način“ isti problem otvoriti u EU - „ Flamanci i Valonci u Belgiji, Baskija, Korzika, Irska, odnosno sudbina Velike Britanije i na kraju dvadesetak pokreta u Aziji sa najopasnijim tačkama u Kini, tj. Đijangu sa 60 miliona muslimana“. Viši naučni saradnik Instituta za političke studije Momčilo Subotić kaže da će se Osetija prvo preslikati na Ukrajinu, koja će biti podeljena na unijatski, manji, ali veoma moćni deo, a potom i na Belorusiju. „SAD neće stati, iako je Rusija raskrinkala njihovu strategiju izazivanja i upravljanja krizama, s tim što će možda preći na „čačkanje“ Kine, energetskog čuda. Okrenuće se ka turkofonskim područjima, a sigurno je da neće podsticati separatizam u EU, mada je i tamo mnogo žarišta: Baskija, Korzika i Škotska koja je već najavila otcepljenje - dodaje Subotić. Autor: Diana <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/20> Milošević http://www.glas-javnosti.co.yu/ [Non-text portions of this message have been removed]
