http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=126549&datum=2008-08-16
I ćutanje je so na ranu Milena MARKOVIĆ, 15.08.2008 19:02:48 IMAM pravo na istinu. Ona jeste strašna, to znamo. Ali, do sada nismo saznali ko je odgovoran za moj uništeni život. Za tragičnu sudbinu Jovovića i Dakića, čija su deca, a moji drugovi, ubijeni, pre pet godina, dok su se kupali na reci. Za večite ožiljke Srbljaka, Bogićevića, Ugrenovića, čija su deca samo pukim slučajem umakla smrti. Bogdan Bukumirić, koji je preživeo masakr na Bistrici odgovor - ko je pucao u decu - i ovih dana zatražio je od šefa Međunarodne uprave na Kosmetu Lamberta Zamjera. Napisao mu je pismo, podsetio ga na tragediju koja nema odgovora, i zatražio da ga obavesti dokle se stiglo sa razotkrivanjem počinilaca zločina. „Valjda toliko zaslužujem, valjda toliko zaslužuje rodbina nevine dece“, piše Bogdan šefu Unmika i obaveštava ga, „sada živim u Beogradu, pod stalnim sam nadzorom lekara i zato ne mogu da se vratim u moj Goraždevac“. U još nesigurnim rukama i druga pisma. Nekoliko ih je, protekle godine, u ovo vreme, uputio i tadašnjem prvom administratoru Joakimu Rikeru. Na jedno je, ipak, stigao odgovor. Bogdan ga, naglas čita: „Činimo svaki napor da se odgovorni za ovaj zločin privedu pred lice pravde. Unmik neće napustiti ovaj slučaj. I uveravam vas da se on još aktivno istražuje.“ Bogdan ovde zastaje, u neverici je, pita se: - Ako je prošle godine otvorena nova istraga, šta su nadležni radili do tada? Pasuse u pismu, u kojima ga Riker teši, jer je „tužan što čuje da i dalje ima zdravstvenih problema“ i potpis „iskreno vaš Joakim Riker“... Bogdan Bukumirić ne želi da pročita. Imao je 15 godina kada su mu kuršumi iz albanskog sela Zahać, gotovo pokidali telo. Lekari su mu tada prognozirali da „ima samo četiri odsto šanse da preživi“. Bio je na Vojnomedicinskoj akademiji, šest dana u komi. Izvađena mu je slezina zbog zadobijenih sedam prostrelnih rana. Usledilo je potom šest meseci intenzivne nege. Posle, dugotrajne terapije koje su mu i danas potrebne. - Uz nadljudske napore lekara i moju preveliku želju da živim uspeo sam da se izborim - kaže Bogdan. - Ali, u meni će večno da žive te slike užasa kraj Bistrice. Pitam se: zašto? Kome su deca smetala. Nikako da taj odgovor dokučim. I, nikako da se pomirim s tim da se ovaj zločin zataškava. I ćutanje je zločin. Zato neću da ćutim. Koliko su odgovorni uporni da ne nađu počinioce, ja sam uporniji da pitam šta je sa istragom i dokle se stiglo. Ponovo mu se vraćaju slike sa puta od Goraždevca do pećke bolnice, gde mu je ukazana prva pomoć. - Bio sam pri svesti, zaustavili su nas Albanci u Peći i počeli da tuku. Strašno da tuku. Onako krvavo - seća se Bogdan. - Neko je vikao: „Nemojte, to su deca, pobogu, deca.“ Nije vredelo. Onda je odnekud došao Kfor. I, to nas je spaslo. Bogdan Bukumirić, tek kada se malo oporavio, a to je narednog leta posle zločina, pošao je u svoj Goraždevac. - Drhtao sam od tog susreta, uželeo sam se našeg, metohijskog mirisa, dragih ljudi, pa tu je ostalo moje detinjstvo - govori nam. - Ne znam da li je bilo teže kada sam dolazio ili kad sam ponovo morao da odem. Moje zdravstveno stanje zahtevalo je da budem u Beogradu, ovde gde lekari mogu da mi pomognu. A sada, stvarno se bolje osećam, mada na svaku promenu vremena rane me zabole, opet, kad god me povuče miris Metohije, ja odem do Goraždevca. Tamo izgrlim Ivanove i Pantelijine roditelje, sve moje. U Goraždevcu vreme nikada neće moći da izleči bol. GETO - KAD odem u Goraždevac, svako pominjanje avgusta 2003. godine je kao živa rana - kaže Bogdan Bukumirić. - Ali, rana je i život u tom, našem getu. To je više od jedne priče. Da li bi bilo lakše ako bi zločince stigla zaslužena kazna? Bilo bi, siguran sam. MAJSTOR ZA RAČUNARE BOGDAN Bukumirić, uprkos stalnim terapijama, uspeo je da završi srednju Elektrotehničku školu, smer za računare. Ovom tehnologijom vlada majstorski. Razmišljao je i da nastavi školovanje, ali, po svemu sudeći, ta mu se želja neće ostvariti: mnogo je vremena potrebno da delimično zaceli povrede od kuršuma (stopostotni je invalid).
