Словенија тренира строгоћу 

Србија одустаје од даље продаје словеначких предузећа, али „дежела” и даље не 
хаје за пензије обесправљених Срба и осталих „јужњака” 

 

Срдачан стисак руке не значи и сагласност о најспорнијим питањима 
(Фотодокументација „Политике”) 

Од нашег сталног дописника 
Љубљана, 21. августа – Шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел писао је јуче 
„свом српском колеги”, сазнаје „Политика”, и „у писму поново изразио словеначка 
очекивања да ће имовина словеначких предузећа бити изузета из свих даљих дражби 
и одговарајуће власнички уређена”. Словеначко Министарство спољних послова 
издало је касно синоћ саопштење у коме „поздравља данашњу одлуку српске 
Агенције за приватизацију која је објављена на сајту Агенције о отказивању, 
односно одлагању најављених дражби имовине словеначких предузећа у Србији, које 
су биле заказане за 22. август, 5. и 19. септембар”.

Рупелов притисак на Јеремића уследио је пошто су медији у Љубљани лансирали 
вест да „Србија није поништила спорну уредбу”.

Због тога је више словеначких фирми од владе премијера Јанеза Јанше захтевало 
не само већу ангажованост у решавању настале ситуације, него и „радикалније 
мере (Словеније) према Србији”, што је потврдио и Радио Словенија. Захтев 
бизнисмена чије фирме полажу право на имовину у Србији из времена СФРЈ наишао 
је на плодно тло, а Служба за односе с јавношћу из Рупеловог МСП набраја да је 
словеначка страна уручила Србији по том питању чак четири протестне ноте (20. 
марта, 22. јула, 25. јула и 19. августа). У заштити имовине словеначких фирми, 
односно у спречавању „штете” коју РТВ Словенија процењује растегљиво – од 10 
милиона евра до чак милијарду евра, Словенија је укључила своју амбасаду у 
Београду, а у службеној посети Београду је тим поводом 14. августа боравио и 
државни секретар у Рупеловом министарству Андреј Штер, лице које избрисани 
(грађани Словеније „јужњачког порекла” који су 26. фебруара 1992. тајним актом 
тадашње словеначке владе изгубили сва грађанска права) оптужују да је на месту 
министра полиције још више погоршао њихов положај аминовањем даљег кршења 
људских права избрисаних.

Словенија у „заштити својих интереса у Србији” поступа са службеним Београдом 
на исти начин као у случају званичног Загреба. Отворене претње из седишта 
словеначке дипломатије да би процес евроинтеграција могао бити опструиран или 
чак закочен почетком ове године, које је искусила Хрватска пошто се влада 
премијера Иве Санадера јогунила да попусти под словеначким притисцима и укине 
ЗЕРП (Заштићену еколошко-риболовну зону у Јадранском мору), на крају су уродиле 
плодом и ЗЕРП је замрзнут.

МСП Словеније не помиње други акутни проблем повезан са питањима наследства 
СФРЈ чије је брзо спровођене у интересу Србије – реч је о исплати пензија 
закинутим српским пензионерима, који су то право стекли уплаћујући доприносе 
словеначким пензионим фондовима до 1991, а који то право не могу да остваре 
иако је министар Рупел пре годину дана, приликом посете Београду, обећао да ће 
то питање бити решено већ током боравка министра Расима Љајића у Љубљани, 
новембра лане.

Да подсетимо, „Политика” је после Љајићевог сусрета са министарком за рад 
Марјетом Цотман известила да је Љајићева колегиница тада обавестила делегацију 
из Србије да „нема мандат” да одмах парафира властити предлог за који је 
министар Љајић изразио спремност да то обоје одмах учине, и тако скрате агонију 
словеначких осигураника у Србији. Наш лист је открио и да је главни кочничар 
исплате пензија српским пензионерима – Рупелово министарство које није одрадило 
потребну „папирологију”.

Светлана Васовић-Мекина

 

 

http://www.politika.co.yu/

 

 



[Non-text portions of this message have been removed]

Одговори путем е-поште