ODLIV MOZGOVA NAJVEĆI SRPSKI GUBITAK
Odliv mozgova iz Srbije je reka bez povratka. Odlazak školovanih mladih ljudi u svetske obrazovne centre i strane firme, najdrastičniji tokom devedesetih godina, kada je u svet u potrazi za poslom i boljim, sigurnijim životom iz Srbije otišlo oko 300 hiljada stručnjaka, uz kratkotrajno zatišje posle petooktobarskih promena, kada se zanemarljivo mali broj stručnjaka vratio, nastavlja se. - Biti pametan i vredno raditi nema nikakve veze sa uspehom i bogatstvom u Srbiji - kazao je Robert Gelbard, bivši specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Balkan. Po njegovom mišljenju, samo nekoliko hiljada ljudi je profitiralo u srpskoj verziji kapitalizma koju naziva "Srbija d. o. o". Među njima svakako nisu mladi naučnici. U Miloševićevo vreme ljudi su odlazili zbog "prokletstva" ovog podneblja. Tutnjala su bombardovanja, mobilizacije, neki su se okupljali na trgovima, neki pevali na mostovima, ali su svi bili ratne mete. Neki to nisu mogli da podnesu, otišli su. Kada je,posle petooktobarskih promena, Božidar Đelić pozvao naše ljude da se vrate iz inostranstva naoružani znanjem i iskustvom koje su stekli u svetu, za samo četiri dana stiglo mu je više od sto kompjuterskih poruka. Stručnjaci su hteli da dođu, za platu od nekoliko hiljada evra. To je manje nego što dobijaju direktori nekih javnih preduzeća i predsednici upravnih odbora, ali otadžbini je to bilo mnogo. Kao ljudi od uspeha i nauke, a ne partijski kadrovi sa vladajućih lista, ubrzo su shvatili da Srbija još nije obećana zemlja za umne i sposobne, pa su polako odustajali. Tadašnji ministar prosvete dr Gašo Knežević je rekao da je samo u toku jednog dana ispratio četvoricu kolega na rad u inostranstvo. Najpoželjnija Amerika Najveći broj naših mladih, fakultetski obrazovanih ljudi želi da emigrira u SAD. Samo za godinu dana, od 2003. do 2004. godine, SAD su odobrile imigracione vize za oko tri hiljade mladića i devojaka iz Srbije. Među njima je bilo 205 eksperata iz oblasti tehničkih nauka, najviše inženjera informacionih tehnologija, kao i 75 menadžera. Godinu dana kasnije, od 2004. do 2005. godine, iz Srbije je otišlo još 800 vrhunskih stručnjaka, od kojih 283 iz informacionih nauka. Posle se tranzicija, ta grdoba ekonomskih nedaća, svalila na obične ljude i talentovanu decu. Udžbenici iz kojih uče su skupi, eksperimenti još skuplji, profesori čiji je rad obezvređen do besmisla pokatkad nezainteresovani da im pomognu. Rad sa najtalentovanijima svodi se na entuzijaste. Čim se počelo sa darovanjem natprosečnih, sa nagradama za njihove medalje sa takmičenja, već su se čule kritike, žal za dobom uravnilovke znanja i pameti. Škole su prilagođene prosečnima. Zato natprosečni najlakše odlaze. Patriotska obećanja i zaklinjanja svake vlasti nemaju snagu dobro opremljenih laboratorija. Od 2000. godine uhlebljenje u inostranstvu je potražilo oko 30 hiljada građana Srbije. Iz zemlje godišnje ode oko 4.000 mladih ljudi koji su završili fakultete. A čuveni ruski naučnik Pjotr Kapica je rekao da je nauka jedne zemlje obezglavljena kad iz nje ode 50 vrhunskih naučnika! Obrazovanje samo jednog visokokvalifikovanog stručnjaka košta oko 300 hiljada dolara, čulo se na konferenciji javnih službi za zapošljavanje zemalja Jugoistočne Evrope. Od 1990. odlivom mozgova naša zemlja je, dakle, izgubila 12 milijardi dolara uloženih u njihovo školovanje. Toliko je Srbija poklonila svetu. A ono što mlade ljude natera da odu iz zemlje sa više od 785.000 nezaposlenih, u kojoj u Nacionalnoj službi za zapošljavanje na posao čeka i dvadesetak doktora nauka, su sve teži život, pad standarda, malo slobodnih mesta dovoljno zanimljivih i stručnih, koje bi prihvatili kao profesionalni izazov, srpska politička nestabilna arena, korupcija, nesigurnost kao opšte mesto. Zemlja je sve siromašnija, svetska kriza je zagrabila i ono malo predviđenog budžeta, opet se udarilo po sredstvima za nauku. I dok u drugim zemljama prave spiskove izuzetno darovitih, da ih izdvoje i pomognu im, ovde psiholog Željka Buturović piše: "Nijedna priča o srpskim talentima ne bi bila kompletna bez kolektivnog čupanja kose zbog njihovog odlaska u inostranstvo. … Neki će reći da se stipendiranje talentovanih vrši zarad promene sistema vrednosti, ali u Srbiji se sada već decenijama stipendiraju najbolji srednjoškolci i studenti bez ikakvih vidljivih rezultata. … Da ih ima, građani Srbije bi se, umesto tenisa, budili u tri noću da bi pratili prenos matematičke olimpijade, a Teodor fon Burg bi bio zvezda Granda". Teodor fon Burg je, inače, đak osnovne škole koji se takmičio sa srednjoškolcima i osvojio medalju na međunarodnoj matematičkoj olimpijadi učenika do 20 godina, ali ne i nagradu Fonda za mlade talente, jer nije srednjoškolac! Možda je to zaista rešenje, umesto za mlade pevače, organizovati audicije "Granda" za genije po Srbiji. Mentor bi bio Saša Popović. Fon Burg i ostale devojke i momci, srpski genijalci, ostali bi ovde. I za noć sa "Grandom" zaradili sve svoje godišnje nagrade i stipendije. Ako već Srbija neće da se budi. Jer sa samo hiljadu "odlivenih" mozgova, gubi bar milijardu evra! IZ SRBIJE SE ODSELILO SKORO SEDAM STUDENTSKIH GRADOVA Izraz "odliv mozgova" je nastao pedesetih godina prošlog veka i znači odlazak mladih ljudi iz zemlje. U proteklih petnaestak godina pola miliona visokoobrazovanih osoba napustilo je Srbiju. Samo u Americi i Kanadi je ostalo 70 hiljada naših diplomaca. Od 1991. do 1996. godine, otišlo je 298 doktora nauka, 214 magistara, 467 diplomiranih stručnjaka i više od 30 hiljada studenata. Pošto Studentski grad na Novom Beogradu ima oko 4400 mesta, to znači da je u potrazi za boljim životom, iz Srbije otišlo skoro sedam studentskih gradova. Pre tri godine, u decembru, tadašnji premijer Vojislav Koštunica uručio je u Beogradu, u Domu Narodne Skupštine, kao predsednik Fonda za mlade talente, stipendije najboljim studentima i nagrade srednjoškolcima koji su pobedili na državnim i međunarodnim takmičenjima. "Zemlje i narodi koji ne umeju da cene svoje najbolje izdanke, ne zaslužuju ni da ih imaju", kazao je. Ali na novi konkurs talenti su uzaludno čekali zbog izbora, pa zbog Kosova i još jednih izbora. Diplome sa nekoliko državnih takmičenja ostale su nepotpisane, jer odlazeći ministar Zoran Lončar nije više imao ovlašćenja da ih potpisuje, a novog nije bilo. Mnogi nemaju ni računar Jednogodišnje istraživanje Centra za brigu o deci pokazalo je da čak 87 odsto talentovane dece nema svoju sobu, ni radni sto. Oko 41 odsto nema računar, 63 odsto ne koristi internet, a 98 procenata nema novca za stručnu literaturu. Čak 92 odsto dece ne može da plati odlazak na stručne seminare, a 96 odsto planira da ode iz zemlje i to isključivo iz ekonomskih razloga. Ministarstvo prosvete kome je, posle Ministarstva finansija, Fond pripao, "zaboravilo" je da iz budžeta izdvoji novac za najbolje učenike, pa je čitava jedna generacija studenata te godine ostala bez obećanih stipendija. Samo 16 postdiplomaca koji su studije nastavili u Notingemu, dobilo je po 830 hiljada dinara. Ministarstvu prosvete je "lupljena packa", pa je Fond pripao Ministarstvu za sport i omladinu koje je, krajem prošle godine, ispunilo obećano i konačno nagradilo hiljadu studenata mesečnom stipendijom, finansiralo pet stotina postdiplomaca koji će školovanje nastaviti u inostranstvu kao i 430 pobednika državnih i međunarodnih takmičenja. Pošto svi korisnici Fonda potpisuju ugovor da moraju, po završetku studija, pet godina da rade u Srbiji, u toku je izrada strategije praćenja stipendista, jer su stari spiskovi, kao i sudbina stipendiranih, negde bili zatureni. Sad će, valjda, biti bolje. Nepravda prema Tesli Uz pokušaj države da pravednije vodi brigu o najtalentovanijima, da bi ostali ovde, i nepravdi koje po pravilu prate sve konkurse, dovoljno je reći da je, pre više od jednog veka, Matica srpska odbila da stipendira i jednog Nikolu Teslu! Aleksandar Cincar Marković, ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije predložio je pak kralju Aleksandru da nekoliko vrhunskih mladih intelektualaca primi u diplomate, da bi učili po svetu i svoja iskustva potom "poklonili otadžbini". Bili su to Ivo Andrić, Miloš Crnjanski i Jovan Dučić. U Srbiji postoje i centri za talente koji obuhvataju oko pet hiljada najtalentovanije dece u Srbiji. Zbog spora oko osnivačkih prava između grupe građana i države, koji je nedavno okončan, Ministarstvo prosvete nije regionalnim centrima uplaćivalo novac za rad. Takmičenja su održana, direktori mnogih centara nisu dobili plate, kao ni ono malo zaposlenih, bez dinara su ostali i mentori, centri u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Užicu i Kraljevu su ugašeni, pa je ideja da se najtalentovanijoj deci u Srbiji omogući da razviju dar za naučno-istraživački rad opstala na leđima nekolicine entuzijasta. Opet na o-ruk. Tu je i Istraživačka stanica "Petnica", rasadnik mladog naučno-istraživačkog kadra, ali uz sva tapšanja po ramenu i slikanja talenata sa ministrima i ona je na rubu budžeta, mada bi trebalo da se opreme mnoge laboratorije i sredi zgrada u kojoj odsedaju mladi i omogući besplatan boravak svima, bez participacije. Postoji i Fondacija za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, koja bespovratno stipendira najdarovitije koji prođu testiranje i imaju izuzetne takmičarske rezultate. Ali, mnogi mladi ljudi uopšte ne znaju kolike im se mogućnosti pružaju, na šta sve imaju prava, mada žive u porodicama sa oskudnim primanjima... OVDE SMO SVOJI NA SVOME Mi želimo da ostanemo u otadžbini, a ljudi iz državnog vrha neka manje pričaju, a više rade za dobrobit svih, poručuju devojke i mladići, pobednici takmičenja iz više naučnih disciplina Uspešni su i znaju više nego što im škole traže. Vole da uče. Oni su, godinu za godinom, pobednici takmičenja znanja, iz više naučnih disciplina, autori su autentičnih naučnih projekata, oslobođeni su prijemnih na fakultetima, polaznici su Istraživačke stanice Petnica i Centra za talente. Sa sličnima sebi, najbolje su što Srbija ima. Oni su niska bisera oko vrata Srbije. Ruše stereotipe o štreberima. Druže se, šale, zadirkuju, ponekad ostaju do kasno u kafićima. Uvažavaju znanje i uspeh. Godinu za godinom, pobednici su takmičenja znanja, iz više naučnih disciplina, autori su projekata, oslobođeni prijemnih na fakultetima, ali ne i plaćanja upisnine, polaznici su ili saradnici Istraživačke stanice Petnica i Centra za talente. Odlučili su da ostanu u Srbiji. Najbolje su što imamo. Jako korenje - Na takmičenjima sam uglavnom stizala do republičkog ranga iz fizike, matematike, hemije i latinskog. Iz matematike sam postigla najveće uspehe, u trećoj godini treća nagrada, u četvrtoj druga. U Regionalnom centru za talente sam imala prvu nagradu na Regionalnoj i Republičkoj smotri mladih talenata. Dve godine sam redovan polaznik seminara primenjene fizike i elektronike u Petnici, gde mi je rad prošao na Konferenciju. Trenutno sam prva godina studija na Elektrotehničkom fakultetu i zadovoljna sam. Mogu reći da volim svoj fakultet. A što se tiče države, mislim da nešto pokušavaju, ali je to nedovoljno da zadrže talentovane. Ja imam jako korenje ovde i mislim da svoj talenat neću sejati po svetu - ističe Aleksandra Lekić. Aleksandra Lekić je iz Obrenovca. Vukovac je, odlikaš. U Centru za talente pobeđivala je na Republičkom takmičenju u matematici sa sto osvojenih, od sto mogućih poena. - Sklonost ka radu, ili talenat, prva je uočila moja učiteljica Vesna Kartal, koja je primetila je da imam svoj put u izradi zadataka. Pratila je tok mojih razmišljanja i zajedno smo stizale do rešenja. U njoj sam imala podršku možda najveću do sada. U mom sazrevanju je neizbežna nastavnica fizike, Ankica Marković, kojoj dugujem sve znanje i uspehe iz ove oblasti. U srednjoj školi je tu ulogu preuzela profesorka matematike Biserka Ćirić. Međutim, ta pomoć je ipak bila nedovoljna s obzirom na nedovoljno razumevanje i podsticaj škole, pa sam uglavnom morala sama da se borim i radim. U školi sam nailazila na veliko osporavanje i nerazumevanje vršnjaka. Uvek sam imala ogromnu podršku roditelja. Zapostavljeni rasadnik - Siromašna smo mi zemlja da bismo ulagali u nauku, tako da ko god je hteo da radi nešto više, morao je da ide. Pogledajte Petnicu, svi koji su nešto postali u svetu nauke, prošli su kroz tu stanicu, a ona već 20 godina nema novca da izgradi običan objekat, da bi se učenici normalno smestili i držala nastava. Otac Milan mi je diplomirani inženjer metalurgije, a mama Krstina ekonomski tehničar. Ne mogu da kažem da je direktno, ali indirektno je otac radio na mom razvijanju interesovanja za tehničke i prirodne nauke. Ništa namerno - veli Vladimir Paunović. Na Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, iz Užica je došao Vladimir Paunović, "takmičar razbijač" na državnim prvenstvima iz hemije, među najboljima iz biologije. Prima 3.500 dinara stipendije. - Imao sam sreću što sam u osnovnoj školi, da tako kažem, naleteo na ekstra profesorku hemije koja je bila jedna od retkih koja je htela da radi nešto šire sa decom. U medicinskoj školi sam imao dve profesorke koje su bile fantastične, koje su ranije vodile decu na takmičenja. Sa literaturom je bilo malo povuci-potegni, jer knjige puno koštaju, ali roditelji su uvek našli novac, nije to bio toliki problem. I škola mi je pomagala. Kada su me nagrađivali za odličan uspeh, davali su mi knjige iz hemije, a ne lektiru. Iz Srbije bih otišao samo zbog usavršavanja, pa da se vratim. Ne bih bežao. Gde god odete, vi ste stranac. U svojoj zemlji ste svoj na svome. Sada razmišljam tako, a pitanje je kako će biti u budućnosti. Podrška roditelja - Petnica je mesto na kojem ljudi upoznaju svoje najbolje prijatelje u životu. Snalazimo se pomoću opštine, države, ali je uspevalo da se izgura ono što nam je bilo potrebno, uz ljude dobre volje. Moja mama je viša medicinska sestra, nastavnik praktične nastave u Medicinskoj školi, a tata je ekonomista po zanimanju, mada se time nikada u životu nije bavio. Roditelji su smatrali da je ovde teško baviti se naukom, ali su uvek bili uz mene - napominje Nikola Lijeskić. Nikola Lijeskić je na studije farmacije stigao iz Čačka. Polaznik je Centra za talente. Takmičar. Mlađi saradnik u Petnici. Bez stipendije. - Nastavnica biologije u osnovnoj školi Živadinka Milićević-Jovanović u meni je pokrenula interesovanje za nauku. Zajedno smo radili na osnivanju ekološkog edukativnog centra u Čačku. To se nastavilo u srednjoj školi sa profesorkom hemije Jelenom Broćić. Puno mi je pomogla i profesorka sa Agronomskog fakulteta u Čačku Lenka Ribić-Zelenović. Srbija nikako ne bi smela da se odriče svojih talentovanih ljudi. Danas se malo brine o talentima. Za sada sam Farmaceutskim fakultetom jako zadovoljan. Mislim da je potrebna korenita promena sa manje priče ljudi iz državnog vrha, a više rada na tome da nam obezbede radna mesta na kojima bismo mogli da ostanemo kada završimo fakultete. Ja lično ne bih otišao odavde, sem na postdiplomska usavršavanja. Ali bih uvek voleo da se vratim. Zarada u Nemačkoj - Kupili smo njivu kukuruza u Borči. Kupili smo pet ari i onda smo krenuli da radimo. Kada smo stigli do prve ploče, nismo više imali para, mene su moji pitali, da li bi ti išao napolje, u Nemačku, da radiš. Imao sam tamo strica. Radio sam mesec i po dana kao vodoinstalater i zaradio za to potkrovlje - naglašava Neven Tubić. Neven Tubić, štićenik Fonda za mlade talente, na postdiplomskim je studijama. Bez pomoći fakulteta, ne bi imao dovoljno novca za upis. Ostao je u Srbiji, mada je mogao da ode. - Gimnaziju, prvi matematički smer sam završio u Kragujevcu. Jedne večeri sam shvatio da u Kragujevcu nemam šta da studiram. Od prijatelja koji su otišli u Beograd čuo sam za FON. To mi se učinilo primamljivim. Pošto roditelji nisu imali da nas školuju, sestru i mene, odlučili smo da se svi prebacimo u Beograd. Nisam bio neki specijalan đak u gimnaziji. Posle druge godine upoznali smo Milana Stojića koji je iz Beograda, on je i vođa SMOR tima. Bili smo prvi u Srbiji, odemo na takmičenje u Maribor da pričamo o saobraćajnim gužvama, a tamo nema pet automobila. Padnemo na pitanjima sudija i ne prođemo. Na četvrtoj godini smo probali još jednom. Nismo imali internet, niko nije imao ni dinara kredita za mobilni, crkao mi kompjuter, otac mi ostao bez posla, ali smo sa simulatorom vožnje ušli u prvih šest ekipa na takmičenju u Koreji. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=11377 [Non-text portions of this message have been removed]
