E dragi moji Srbi. I istokom i zapadpm vladaju te isti ljudi.. Toti mu je to kad bih uzeo govno u ruku i stisnuo ga do kraja i primirisao jedan strana sake prestavlja istocni a druga zapadni blok. Kad bih primirisao isto smrde obadava jer oni radi za svoje gladne cifutske interese. Pozdrav od milana. ----- Original Message ----- From: Dragan Rakic To: sorabia@yahoogroups.com Sent: Wednesday, April 01, 2009 12:49 PM Subject: Re: [sorabia] FW: Obavezno procitati
1968 godine kada sam jos bio u Londonu, sreo sam u "Jugoslovenskom klubu", u Redcliff Gardens S.W.5 jednog Titovog omladinca koji je tu radio u jugoslvenskoj ambasadi, koji mi je ispricao pricu na donju temu, samo u drugom svetlu. Govorio je o podeli Jugoslavije ali po "dogovoru" Zapada i SSSR-a. Linija podele je bila po Seseljevoj zamisli Karlobag, Virovitica itd. Taj covek mi je rekao da posle Titove smrti ili nekog neverovatnog nereda u Jugoslaviji Sovjeti bi odvojili srpske teritorije od ostalih republika, a Zapad bi uzeo Sloveniju, Hrvatsku i pola BiH. Ko je u pravu? Da li se radi danas o hrvatskoj propagandi kako bi se opravdale promene ili je to samo ponovo izmisljotina da bi se Srbi odvratili od neke namere da se pripoje Zapadu. Jer, u slucaju da je ono sto je Titov mladi diplomata rekao podela predvidjena po dogovoru SSSR i Amerike, onda je to isto guranje Srbije u ruke Sovjetskog saveza i rasturanje Jugoslavijepo dogovru velikih sila. Iz toga proizilazi da ni jedni ni drugi nisu srpski prijatelji vec se sve radi iz interesa koji nisu srpski. 2009/4/1 Slobodan <ekofru...@ptt.yu>: > > > Sent: 31 March 2009 12:20 > Subject: FW: Obavezno procitati > > > > > > > Ekskluzivno: Podela Jugoslavije počela u Argentini! > > > Posle ekskluzivnih dokumenata iz "Večernjeg lista", koji dokazuju da je > američka obaveątajna sluľba čuvala Anta Pavelića i s njim pravila planove za > Jugoslaviju posle Tita, postaje jasno da sporazum Pavelić-Stojadinović iz > 1954. nikako nije bio dogovor dvojice izlapelih emigrantskih lidera, već > temelj o kojem će se razgovarati u Karađorđevu 35 godina kasnije > > > > > > Prvi put u javnosti... ©okantna fotografija "Večernjeg lista" s potpisivanja > sporazuma Stojadinović - Pavelić o razgraničenju Srbije i Hrvatske > > Izveątaji američkih specijalnih agenata, pronađeni u Nacionalnom arhivu u > SAD, koje hrvatski "Večernji list" već nekoliko dana ekskluzivno objavljuje > na naslovnim stranama svog lista, potvrđuje da su vođu ustaąa Antu Pavelića > u Argentinu sklonili i tamo čuvali agenti američke obaveątajne sluľbe. > "Večernji list" objavljuje i seriju ekskluzivnih fotografija do sada > nepoznatog "starog Pavelića" koje, kako nam je rečeno u uredniątvu lista, > izazivaju nezapamćeno interesovanje u Hrvatskoj. Ono ąto bi naąu javnost > danas moglo da zanima viąe od izveątaja američkih agenata Vilijama Govena i > Luisa Kaniglija sa sve "preporukom da se Pavelić nikako ne isporučuje > Titovoj Jugoslaviji", jeste ąokantan dokument da je "Pavelić s Amerikancima > pregovarao o preuređenju Jugoslavije posle Tita". Naročito ako se na pisanje > zagrebačkog dnevnika nadoveľu ekskluzivna dokumenta iz Dosije Udbe > predratnog predsednika Vlade Milana Stojadinovića, koja su u posedu > Pressmagazina. Onda postaje jasno da sporazum Pavelić-Stojadinović iz 1954. > viąe nikako ne moľe biti dogovor dvojice izlapelih emigrantskih lidera, već > temelj o kojem će se razgovarati u Karađorđevu 35 godina kasnije. > > > > > > Pripreme za beg > Pavelićev beg iz Zagreba bio je pripreman puno pre sloma NDH. Dokumentacija > kojom se koristio za beg, "ausvajs", izdata je u Gracu, u Konzulatu NDH, u > avgustu 1944. (verovatno je bila antidatirana), a glasila je na Antona > Serdara. Za razliku od poznatih snimaka na kojima se kamuflirao brkovima i > bradom, na novim slikama prvi put se vidi Pavelić samo s brkovima i alpskim > ąeąirom. > Dokument koji objavljuje "Večernji list" pokazuje da se Pavelić u vreme > skrivanja u Austriji ozbiljno pripremao za razgovor s američkim > obaveątajcima. Memorandum je Pavelić diktirao na brzinu. Na prvoj stranici > dokumenta stoji rukom dopisano: "Samo kao vodič pred američkim okupacionim > trupama". > Prema postojećoj dokumentaciji, Pavelić se skrivao po austrijskim > manastirima. Jugoslovenski obaveątajci 1946. pripremili su sve za hapąenje > "drľavnog neprijatelja broj 1". Međutim, Pavelić je misteriozno nestao iz > Austrije. To nije mogao da učini bez pomoći Amerikanaca, jer je sediąte > američke obaveątajne sluľbe bilo upravo na severu Austrije, u gradiću Zel Am > Si. Deo klera privrľenog ustaąkom pokretu skrivao je mnogobrojne ustaąke > lidere, ali Pavelića ne bi mogao da sakrije da nije bilo ključne pomoći > obaveątajnih sluľbi zapadnih sila. Prema dokumentima koje objavljuje > "Večernji list", Pavelića su od 1945. do 6. novembra 1948, kada italijanskim > parobrodom "S/S Sestriere" plovi u Argentinu, u stopu pratili saveznički > obaveątajci. > > Milana Stojadinovića niko nije bolje opisao od agenata Udbe dajući mu - na > početku njihove saradnje 1952. godine - konspirativno ime "Mercedes". Jer, > tri puta ministar finansija, dva puta predsednik vlade i ministar spoljnih > poslova, jedan od najbogatijih Srba u istoriji, nesumnjivo najveća politička > i ekonomska ličnost predratne Jugoslavije, a posle rata osnivač čuvenog > "Ekonomista", savetnik Perona i jedini neamerikanac član svetskog borda > Rotari kluba. Bio je zaista - srpski Mercedes. > To je čovek koji je uspeo da prevari Nemce. Gestapo će tek 1942. tuľno > zaključiti da je Stojadinović sve vreme "engleski čovek". > To je čovek koji je dve godine u Buenos Ajresu sarađivao s najpoznatijim > komunističkim obaveątajcem Boąkom Vidakovićem, direktorom SID-a. Trebalo je > da mu pomogne u hvatanju Ante Pavelića, ali je u poslednjem trenutku otkačio > i Boąka i komuniste, kako bi s Pavelićem u svojoj kući potpisao dogovor o > razgraničenju Srba i Hrvata; toliko sličan famoznoj salveti po kojoj su > crtali Tuđman i Miloąević, ruąeći Titovu Jugoslaviju u Karađorđevu. > Da li su Stojadinović i Pavelić bili toliko dalekovidi ili iza političkog > dogovora dvojice najvaľnijih ljudi hrvatske i srpske emigracije stoji CIA? > To i danas verovatno zna samo CIA, tek, Pressmagazin posle toliko godina u > dosijeu Milana Stojadinovića pronalazi njegovu pretnju jugoslovenskom > konzulu koji se predstavlja kao Karlos, nakon ąto mu posle dve godine > "saradnje" joą nije puąten brat Dragomir iz zatvora u Beogradu. > - Od mene mogu da duvaju topli i hladni vetrovi - zapretio je Stojadinović. > I već nedelju dana kasnije napustio dogovor s komunističkim vlastima, > osvanuvąi sa sve slikom na naslovnoj strani u novoosnovanom hrvatskom > emigranstkom listu "Izbor". > Novinar ga predstavlja kao "velikog i simpatičnog Srbina", pri čemu se u > Stojadinovićevoj kući "ispijaju naąa hrvatska i srpska ąljivovica". > - Ono ąto ja traľim za srpski narod ne mogu da ne priznam i hrvatskom > narodu. To stanoviąte zastupao je i moj veliki učitelj Nikola Paąić joą za > vreme Prvog svetskog rata, kada se prvi put povela reč o stvaranju > zajedničke drľave Srbije i Hrvatske. > Uostalom, ideja o stvaranju Jugoslavije nije ponikla kod nas u Srbiji, već > je doąla kao import iz vaąih hrvatskih krajeva. Bila je greąka ąto onda nije > Hrvatima dato ono ąto im, po mom miąljenju, sada treba dati - kazao je Milan > Stojadinović. > - Eventualni sporazum je jedini način da se konačno stane na kraj međusobnom > uniątavanju - nastavlja Stojadinović, i dodaje: - Jer Srbi i Hrvati su > stotinama godina ľiveli u posebnim drľavama i uvek u najboljem > prijateljstvu, te sam siguran da ćemo opet biti upućeni jedni na druge i > pomagati se u obrani zajedničkih interesa. > Analitičari među srpskom i hrvatskom emigracijom odmah su procenili da je > samo pitanje vremena kada će dvojica "bivąih" da se nađu za pregovaračkim > stolom. Stojadinović je to već znao. U pojedinim emigrantskim listovima, > koje je spoznorisao, pojavljivali su se naslovi: "Sviće na Drini" ili "Mir > na granicama Srbije i Hrvatske". > Krajem 1954. i Pavelić daje intervju "Izboru". Na sva usta hvali "političku > mudrost dr Stojadinovića" i najavljuje potpisivanje "povijesnog sporazuma" > uz konstataciju kako je "i kod naroda u Srbiji, te kod njegovih poątenih > sinova u tuđini sazrelo miąljenje da je Jugoslavija, posebno ona prva, bila > nesreća za oba naroda". > I dok su se Pavelić i Stojadinović međusobno častili komplimentima, ispijali > "hrvatsku i srpsku ąljivovicu", porodično se posećivali i jedan drugog > nazivali "najvećim sinom" hrvatskog, odnosno srpskog naroda, njihovu > emigrantsku sabraću sve je viąe kopkalo pitanje: ąta, zapravo, stoji iza > ovog političkog domunđavanja i "izliva neľnosti" među dojučeraąnjim smrtnim > neprijateljima? Danas shvatamo da je to u stvari bila američka obaveątajna > sluľba, koja je Milanu Stojadinoviću i ekspresno reąila oslobađanje brata > (Dragomir stiľe u Argentinu već 1955. iako mu je Karlos tvrdio da to neće > biti moguće dok im ne da neki trag do Pavelića). > Stojadinović ne samo da nije dao trag, već se sada očigledno rugao Udbi > pozivajući Pavelića u njegovu kuću u Buenos Ajresu da potpiąu "smrt Titove > Jugoslavije". Posle večere povukli su se u jednu sobu gde su sat i po > razgovarali u četiri oka. Niko tačno ne zna o čemu se pričalo i da li su > uopąte stavljeni potpisi na dva primerka teksta sporazuma koji je > Stojadinović drľao u dľepu sakoa, tek delovi sporazuma objavljeni su u > emigranstkim novinama. > > > > > > Mirna starost... Ante Pavelić, najveći faąistički zločinac koji se spasao > > Prema sporazumu dvojice "lidera" u emigraciji Hrvatska bi ostala u okviru > avnojevskih granica, a Bosnu bi podelila sa Srbijom, granicom koja bi iąla > rekama Bosnom i Neretvom. > - Nama Sarajevo, vama Banjaluka koja je, doduąe, srpska, ali za ljubav mira > učinili bismo taj ustupak, a kao protivuslugu traľićemo Dubrovnik - govorio > je Stojadinović. > Mada se to veąto prikrivalo, detalji sporazuma Pavelić - Stojadinović > procureli su u javnost posle jedne emigrantske sedeljke kod izvesne gospođe > Maątrović u Buenos Ajresu. Ovom prijemu prisustvovao je i hrvatski sveątenik > i publicista Đuro Baloković, koji je kasnije napisao: "Jedne večeri okupili > smo se u salonu gospođe Maątrović, kada se pojavio i dr Stojadinović. > U opuątenoj i ąljivovicom podgrejanoj atmosferi, Stojadinović je prvi put > nagovestio osnovne odrednice sporazuma s Pavelićem, naglasivąi da prva tačka > glasi: "Vođstvo Srpske radikalne stranke, koja je najjača srpska stranka, > priznaje pravo Hrvatima na sopstvenu drľavu". Kada se povela reč o > najvaľnijem pitanju - budućim granicama, Stojadinović je objasnio da će > "definitivne granice odrediti srpska Narodna skupątina, odnosno hrvatski > Sabor". > - Gospodine predsedniče - primetio je Baloković - kao ąto vam je poznato, ne > postoji ni Hrvatski sabor ni srpska Narodna skupątina. Titove republičke > parlamente ne priznajemo ni mi, a ni vi. Ako bi doąlo do raspada Titovog > reľima, moralo bi odmah da se uredi privremeno razgraničenje kako bi se > izbegli tragični nesporazumi iz 1941. godine! > > > Zaątita Vatikana > U velikom izveątaju iz 1947, agenti američke obaveątajne sluľbe kaľu da je > "subjekt" "nasilni hrvatski nacionalista, a da su mu Srbi iz osvete pobili > sve članove porodice, pa je postao joą radikalniji i stao na čelo ustaąkog > pokreta". Navode da se bio oľenio "Jevrejkom s kojom ima dve ćerke i sina". > Fanatični je protivnik Srba i, tek neąto manje, pravoslavlja. > Spominju i priče o "blagu" koje su odvezle Pavelićeve snage iz Hrvatske. > "Britanski potpukovnik Dľonson nadzirao je ulazak dva kamiona imovine > Katoličke crkve u britansku okupacionu zonu. Kamioni su, zatim, u pratnji > većeg broja sveątenika i britanskog oficira, uąli u Italiju i otiąli na > nepoznatu lokaciju." Agenti piąu da "blago" sluľi za finansiranje hrvatskog > pokreta otpora u Jugoslaviji (spominju se general Boban i krstaąi). > Zaključuju da Paveliću "sigurno pomaľe neko moćan". Navode razloge zaąto ga > ne treba izručiti Jugoslaviji: "Pavelić je borben, fanatičan, smatra da će > se vratiti kao heroj, zato uľiva zaątitu Vatikana te, s obzirom na to da se > od Titovog reľima ne moľe očekivati da će ikome pruľiti pravedno suđenje, > subjekta ne treba predati sadaąnjem jugoslovenskom reľimu... izručenje bi > samo oslabilo snage koje se bore protiv ateizma i pomoglo bi komunizmu u > njegovoj borbi protiv crkve". > Vilijam Goven i Luis Kaniglija, ipak, nisu nesvesni njegovih zločina: > "Pavelićevi zločini u proąlosti ne mogu biti zaboravljeni, ali mogu mu > suditi jedino Hrvati predstavljeni hriąćanskom i demokratskom vlaąću", piąu > agenti i objaąnjavaju da je to stav Vatikana. > > Stojadinović je odgovorio: "Pavelić i ja smo mislili o tome. U Hrvatskoj bi > se ta granica 'pokrivala' s granicama sadaąnje Republike Hrvatske. Bosnu > ćemo podeliti po pola, i to tako da granica ide rekama Bosnom i Neretvom. > Zatim: nama Sarajevo, a vama Banjaluka. Doduąe, zapadna Bosna je u većini > srpska, ali mi ćemo učiniti taj ustupak u interesu mira. Zato ćemo od Hrvata > traľiti protivuslugu - da nam vrate Dubrovnik!" > Baloković je zaprepaąteno zaustio: "Ali, gospodine predsedniče, pa vi znate > da je Dubrovnik hrvatski." > - Naąi kaľu da je srpski - nastavio je mirno Stojadinović. - Bilo kako bilo, > nama Srbima treba jedan ąirok izlaz na more i jedan grad zapadnoevropske > kulture. Inače će Srbija zauvek ostati mala kontinentalna provincijska > zemlja. Srbi koji bi ostali u Hrvatskoj neka se zovu pravoslavnim Hrvatima, > ili neka ostanu, ako hoće, Srbi. U jednoj pravoj demokratiji to, uostalom, i > nije problem. > Formiraćemo komisiju koja će na jedan ljudski i miran način sprovesti > razmenu stanovniątva i dobara. Seljaci iz Hrvatske koji hoće u Srbiju dobiće > kuće i imanje otprilike u istoj vrednosti, i obratno. Za radnike i činovnike > seoba nije nikakav problem. > Govoreći o sporazumu s "prijateljem Pavelićem", Stojadinović je ocenio da će > posle "skorog pada Titovog reľima" svetske sile odrediti privremene granice. > Stojadinovićeve ocene bile su zbog svega ovoga kao bomba, posebno među > hrvatskom emigracijom. Pripadnici HSS-a nisu hteli ni da čuju o nekakvom > sporazumu sa Srbima i ľestoko su se okomili na Pavelića, nazivajući ga > izdajnikom: "Ranije je prodao Dalmaciju, a sada trguje i Bosnom i > Dubrovnikom", grmela je brojna emigracija. Istovremeno, u Pavelićevom > "Hrvatskom domobranu" taj sporazum su veličali kao "plod političke mudrosti > poglavnika". > Da bi stvar isterao do kraja, Baloković je zatraľio od Pavelića da se > konačno izjasni o sporazumu. Pavelić nije bio voljan da razgovara o tome, > ali nije poricao da je sporazum sa Stojadinovićem postignut. O Stojadinoviću > je rekao: "To je jedan poąten i pametan srpski političar koji je shvatio da > se sa Hrvatima moľe razgovarati ako im se prizna pravo na drľavu." > O tome kako zamiąlja podelu Bosne takođe nije ľeleo detaljnije da priča. > Samo je rekao: "Ako Srbi i Hrvati ľele da se sporazumeju, ni jedni ni drugi > ne bi smeli da insistiraju da celokupna BiH pripadne samo njima." > Dubrovnik je bio jedina sporna tačka "sporazuma Pavelić - Stojadinović". Dok > je Stojadinović govorio o Dubrovniku kao činjenici budućnosti, Pavelić je > tolerantno najavio mogućnost slobodne odluke (plebiscita), pa čak i > samostalni Dubrovnik. > > > > > > Veliki (ne)prijatelji... Milan Stojadinović (levo) u ustaąki zločinac Ante > Pavelić (u sredini) > > Tek 1960. godine, nekoliko meseci posle Pavelićeve smrti u Madridu, > Stojadinovića je u Buenos Ajresu posetio stari poznanik Branko Peąelj, > predratni sekretar vođe HSS-a Vlatka Mačeka. Peąelja je, naravno, > interesovalo da li je uopąte bio potpisan "sporazum Pavelić - Stojadinović" > o mirnom razlazu Srba i Hrvata i osnivanju njihovih samostalnih drľava. > - Istina je - odgovorio je Stojadinović. - Ja sam s Pavelićem bio u > najboljim političkim i prijateljskim odnosima. Naąe su se porodice međusobno > posećivale. Na Pavelića sam gledao kao na najsposobnijeg hrvatskog > političara i zato sam smatrao umesnim da se sa njim sporazumem. > - Na kakvoj osnovi je bio načinjen vaą sporazum - interesovalo je Peąelja. > - Na vrlo jednostavnoj. Miran razlaz Srba i Hrvata. Svi hrvatski krajevi da > se pripoje Hrvatskoj, a svi srpski Srbiji. Kad već ne moľemo da budemo > članovi jedne drľavne zajednice, zaąto da ne budemo dobre komąije - rekao je > dr Milan Stojadinović. > - Znači - bio je uporan Peąelj - vi BiH smatrate srpskom zemljom? > - Sluąajte, Peąelju, ja sam učenik Nikole Paąića i boriću se za ujedinjenje > svih srpskih zemalja i krajeva... Valjda ne mislite da sam ja manje dobar > Srbin od Paąića. > > > > > > > > __________ NOD32 3976 (20090330) Information __________ > > This message was checked by NOD32 antivirus system. > http://www.eset.com > > > > [Non-text portions of this message have been removed] > > > > ------------------------------------ > > =============== > Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com > page at http://magazine.sorabia.net > for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net > Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) > http://radio.sorabia.net > Yahoo! Groups Links > > > > [Non-text portions of this message have been removed]
