KOSOVO SE SELI NA KAVKAZ petak, 03 septembar 2010 18:23 Viktor AGAJEV
Kako je primetio jedan od evropskih poslanika, samoproglašenje suvereniteta Kosova postalo je kobni presedan, koji je doveo do sukoba Gruzije i Rusije Odluku suda UN o Kosovu Rusija smatra nepravednom, ali podržava Južnu Osetiju i Abhaziju, koje funkcionišu po „kosovskom scenariju“. Nema jedinstvenog mišljenja o situaciji u tim regionima. „Deklaracija od 17. februara 2008. godine o proglašenju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa normama međunarodnog prava“, takvo je konsultativno mišljenje izneo 22. jula 2010. godine Međunarodni sud UN. Od decembra 2009. godine on je razmatrao molbu Srbije da utvrdi može li deo teritorije međunarodno priznate države proglasiti nezavisnost bez pristanka centralne vlasti na to? Podsetimo na pozadinu pitanja: da bi se obustavilo etničko čišćenje kosovskih Albanaca, koje su vršili Srbi, NATO je marta 1999. godine počeo bombardovanje strateških objekata Srbije. Bombardovanje je prestalo pošto je u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN Kosovarima obećana autonomija pod upravom administracije UN i međunarodnih snaga KFOR. NEZAVISNOST KOSOVA SPORNA Kosovo je 17. aprila 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Prema mišljenju profesora pravnih nauka Danijela Erazmusa Hana sa univerziteta Bundesvera u Minhenu, to je stvorilo složeni pravni problem pošto su se u oceni nastale situacije sukobila dva principa: pravo nacije na samoopredelenje i princip celovitosti teritorije međunarodno priznate države. Ministar inostranih poslova Nemačke Gvido Vestervele pozdravio je konsultativno mišljenje Međunarodnog suda UN jer je ono potvrdilo stav Nemačke, koja smatra nezavisnost Kosova pravno valjanom i u skladu sa normama međunarodnog prava. Rusija, pak, stoji na drugačijem stanovištu i dalje smatra Kosovo delom Srbije. Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko je, prema „Interfaksu“, podvukao da je sud UN dao pravno tumačenje jedino Deklaracije o nezavisnosti Kosova, ali „nije razmatrao pitanje prava kosovskih Albanaca na samoopredelenje i jednostrano otcepljenje od Srbije“. Prema rečima Jakovenka, Međunarodni sud nije dao odgovor o „posledicama usvajanja Deklaracije i zakonitosti priznavanja pokrajine od niza zemalja“. Ne govori se tamo ni o tome, da li je Kosovo država ili nije, primetio je zamenik šefa MIP Rusije. SA KOSOVA NA KAVKAZ Kristijan Tomušat, profesor berlinskog Univerziteta Gumbolt, pretpostavlja, međutim, da odluka suda može uticati na Rusiju da promeni svoj odnos prema Kosovu, pošto njen odnos prema Južnoj Osetiji i Abhaziji ne korespondira sa njenim stavom o problemu Kosova. Prema mišljenju Gvida Vestervelea, situacija na Kosovu je posebna i ona se ne može upoređivati sa bilo kojim drugim regionom. Međutim, tako ne misle zemlje koje su odavno suočene sa oružanim etničkim konfliktima, na primer, Španija, Grčka ili Kipar. One, kao i većina drugih zemalja UN, nisu priznale nezavisnost Kosova. Rezolucija Evropskog parlamenta, kojom se pozivaju sve države Evropske Unije da priznaju nezavisnost Kosova, usvojena je tek neznatnom većinom glasova. Kako je primetio jedan od evropskih poslanika, upravo je samoproglašenje suvereniteta Kosova postalo kobni presedan, koji je „odlučio da se podrži Južna Osetija i Abhazija, što je i dovelo do sukoba Gruzije i Rusije“. Sa tim se kategorički ne slaže šef MIP Rusije, Sergej Lavrov, koji je podvukao da je 2008. godine Rusija ratovala sa Gruzijom ne zarad davanja nezavisnosti Južnoj Osetiji i Abhaziji, već da bi se spasili ljudi. Nemački ekspert za međunarodno pravo Danijel Erazmus Han, međutim, veruje, da su u tom slučaju akcije Moskve bile uslovljene političkim motivima: funkcionisao je princip „hoću da Abhazija i Južna Osetija budu nezavisne države“. Teško je predviđati kako će se dalje razvijati događaji na Kosovu i Kavkazu. Profesor Han smatra mogućim najrazličitije scenarije, ali pretpostavlja da će nastati situacija slična onoj oko Tajvana ili severnog dela Kipra. „Status de facto nipošto nije loš izlazak iz nastale situacije“, podvlači profesor Han. Za Evropu je najvažnije, prema njegovom mišljenju, da zadrži neutralni stav. Deutsche Welle, Nemačka Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/5313-kosovo-se-seli-na-kavkaz-.html [Non-text portions of this message have been removed]
