ORGANIZACIJA DIPLOMATSKE SLUŽBE I FORMULISANjE JAVNE DIPLOMATIJE
Reforme kasne Jedan od ključnih aspekata organizacije diplomatske službe je formulisanje ozbiljne javne diplomatije, kako u zemljama prijema naših diplomata, tako i u samoj SCG Svaka dosadašnja reforma diplomatske službe bivše Jugoslavije, zatim SRJ, pa sve do današnje države SCG, bila je blisko isprepletena sa interesima političkih elita i sa promenama njihovih planova za vladanje na unutrašnjem planu. Koalicije i planirane koalicije su određivale organizaciju, pa čak i politiku Ministarstva spoljnih poslova (MSP). Danas se pred diplomatiju postavljaju sve konkretnija pitanja u vezi sa reformom, i utoliko je aktuelnije pitanje da li Ministarstvom spoljnih poslova upravlja partijska politika ili autentični spoljnopolitički prioriteti zemlje. Pre svega, danas se pred diplomatiju postavlja imperativ organizacione, upravljačke reforme koja je nezavisna od politike. Ta reforma treba da uključi jasno planiranje karijera diplomata, upravljanje kadrovskim resursima koje će biti centrirano na maksimalnu efikasnost, a ne na političko kadriranje, na nadzor zakonitosti rada službi u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova, i na razvijanje nove, javne diplomatije. Kod nas je Ministarstvo spoljnih poslova, po komunističkom nasleđu, decenijama imalo jednu jezuitsku dimenziju. Više je ličilo na nekakvu ezoteričnu sektu kojom su vladali nekadašnji Titovi kadrovi iz senke, nego na ozbiljnu i dinamičnu diplomatsku službu. Ta tendencija se nastavila i u vreme DOS. Po smeni DOS i dolasku na vlast nove Vlade Srbije, stvorila se šansa za ozbiljnu reorganizaciju diplomatske službe. Bilo je, pre svega, oportuno napraviti obuhvatnu reviziju poslovanja MSP u prethodnom periodu, što nije učinjeno. Zatim je bilo neophodno ozbiljno profesionalizovati diplomatiju, za šta se zalaže Udruženje diplomata SCG unutar MSP SCG, ali ni to još uvek nije dovoljno obuhvatno učinjeno. Ostaje očekivanje da se ti potezi povuku u najkraćem periodu. Važno je imati u vidu da stručne, akademske analize i rada diplomatije SCG koje su u pripremi, a koje bi uskoro trebalo da se pojave u publikacijama uglednih britanskih univerziteta, još uvek počivaju na očekivanim, a neispunjenim obećanjima i reformama. Objavljivanje tih analiza, koje se uskoro očekuje, moglo bi štetiti ugledu naše diplomatije ako ona uskoro ne povuče poteze koje sugeriše struka, pre svega u domenu čvršće i demokratičnije unutrašnje organizacije i davanja većeg prostora profesionalizmu, uz jasan diskontinuitet sa netransparentnim mehanizmima korišćenim u prošlosti. Jedan od ključnih aspekata organizacije diplomatske službe je formulisanje ozbiljne javne diplomatije, kako u zemljama prijema naših diplomata, tako i u samoj SCG. Javna diplomatija podrazumeva diplomatiju prema građanima, nevladinim organizacijama, naučnim institutima, univerzitetu, umetničkim udruženjima, i svim relevantnim činiocima kulturnog i akademskog života jedne zajednice. Svi oni treba da budu uključeni u aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova, i svi oni treba da imaju mogućnost da budu predstavljeni preko naših ambasada u svojim oblastima rada, u zemljama u kojima žele da se pojave. Istovremeno, javna diplomatija podrazumeva nastup naše diplomatije prema građanima, naučnim radnicima, umetnicima i intelektualcima u zemljama prijema, znači prema onim činiocima društvenog života koji, u svim demokratskim društvima, određuju društvene stavove daleko više od političara. Javna diplomatija, strogo govoreći, uopšte nije nikakav novitet u oblasti organizacije diplomatske službe i razvijanja diplomatske metodologije. Ona je već vrlo razvijena u diplomatskim službama svih evropskih zemalja, ali u našoj diplomatiji ona je praktično novorođenče koje, bar naizgled, niko neće da ljulja i neguje. Profesori univerziteta i naučni radnici skoro uopšte ne učestvuju u diplomatiji, primera radi. Naše ambasade ne organizuju gostujuća predavanja naših intelektualaca, ne promovišu knjige naših političkih i kulturnih poslenika, ne distribuiraju kontakte našoj nauci. Obuka u javnoj diplomatiji spada u domen rada Diplomatske akademije MSP SCG. Ta Akademija je tek pre nekoliko godina počela intenzivnije da radi, ali je u javnosti potpuno nepoznata i planovi da se razudi njen rad na nivo javne diplomatije, u kojoj bi se obuka izvodila van MSP, i na nivo strogo zvanične diplomatije, u kojoj bi se diplomate obučavale unutar MSP, nisu još uvek ni blizu ostvarenja. Treba biti sasvim jasan u pogledu činjenice da je javna diplomatija daleko zahtevnija i kreativnija oblast diplomatskog rada od oficijelne, takozvane protokolarne diplomatije. Najbolji stručnjaci u javnoj diplomatiji su na univerzitetima i drugim visoko rangiranim obrazovnim i istraživačkim organizacijama. Najbolje diplomatske akademije danas su izvan ministarstava inostranih poslova. Dovoljno je samo pomenuti holandski institut Klingendejl, koji po ugovorima obrazuje vrhunske diplomate za holandsko Ministarstvo inostranih poslova, ili Austrijsku diplomatsku akademiju, koja je nezavisna ustanova. Kod nas je, svojevremeno, u Crnoj Gori postojao začetak nezavisne diplomatske akademije, koja je, međutim, zamrla posle prvih sankcija i bombardovanja, pošto tadašnje vlasti, a posebno Miloševićeva vlada u Srbiji, nisu prepoznale interes da podrže i osnaže jednu ovakvu regionalnu akademiju. Reč je o akademiji koja je imala razvijenu saradnju sa evropskim univerzitetima i čije su tri generacije diplomaca danas na uticajnim funkcijama u ministarstvima spoljnih poslova Crne Gore i SCG i u međunarodnim organizacijama. Personalni kapital stvoren u ove tri generacije diplomaca jedine nezavisne diplomatske akademije na Balkanu nije iskorišćen, i danas je praktično zaboravljen. Istovremeno, tekuća politika inhibira realizaciju priznatih prioriteta u reformi diplomatske službe, što će našu diplomatiju dovesti u zaostatak za svetom. Ne može se u razvijanju diplomatije perpetuirati nasleđeni jezuitski način „ogrtača i bodeža”, jer istina o kapacitetima diplomatije se pre ili kasnije otkrije. Evropska integracija neminovno razotkriva sve tajne unutrašnje organizacije službi koje, po svom unutrašnjem konzervativizmu, izbegavaju da se reformišu, i bolje je unapred se pripremiti za promene i razvijati nove modele organizacije. Valja se nadati da sadašnje političko rukovodstvo diplomatske službe ove zemlje ima najbolje namere. Za to postoji dovoljno indikacija. Međutim, realizacija reformi kasni. Aleksandar Fatić Naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
