RE: [NSP] u snegu se svaciji tragovi raspoznaju:

[SAVA VIDANOVIC]

Title: Message

U SNEGU SESVACIJI TRAGOVI RASPOZNAJU   I ZJAVA  bivseg nacelnika General staba Vojske Jugoslavije, generala Momcila Perisica, potpredsednika vlade Srbije i predsednika Pokreta za demokratsku Srbiju je, pokusaj da brani odluku Savezne Skupstine o dozvoli tranzita NATO snagama kroz Jugoslaviju. Tu odluku Skupstine Perisic komentarise kao neminovost koja proizilazi navodno iz Kumanovskog sporazuma kojim je Milosevic predao Kosmet i tranzit trupa NATO kroz Jugoslaviju. Aneks A iB koje Perisic navodi su nepoznati javnosti. Zna se zasigurno da je aneks B  u Rambujeu kojim je trazen tranzit americke vojske i NATO  glatko odbije. Aneks B u Rambujeu je bio podmetanje Madlen Olbrajt , koja je bila sigurna da Srbi to nikako nece prihvatiti nakon cega treba da usledi davno planiranje napada  NATO na Jugoslaviju.O aneksu B  nisu bili upoznati ni ucesnici pregovora ni ostali clanovi Alijanse. U toliko pre postavlja se pitanje istinitosti Kumanovskog dogovora  aneksa A i B o kome Perisic govori. Nuzno je dokazati te izvore. Za to su najpozvaniji potpisnici sporazuma i vrh armije da daju  svoje misljenje o verodostojnosti tvrdnje Perisica. U koliko je pak to tacno, postavlja se pitanje da li je bilo mesta da se sprece odluke Kumanovskog sporazuma neizvrsavanjem rezolucije SB 1244, koja je obavezujuca  za  pregovarace. Iz dosadasnje prakse pokazalo se da je samo Jugoslavija, odnosno Srbija obavezna   da postuje odredbe  rezolucije. Znaci da su bili opravdani razlozi da skupstina ne izglasa tranzit. To je pokusaj Perisica da stisa buru u Srbiji da je to krivica predhodnog rezima, koji treba da snosi kosekvence zbog toga a ne nova vlada i skupstina.. Nasoj javnosti je dobro poznato da sve  dosadasnje neuspehe marionetska vlada pripisuje  predhodnoj vladi. I ako se zna da je stanje u Srbiji dostiglo kljucajuci point. Perisic izvlaci zakljucak da je potrebna pamet i mudrost da se nekakvim sporazumima, partnerstvom za mir sa NATO snagama i Zapadom dodje do  ravnopravnih odnosa, pa ako treba dati sve sto zapad trazi, ne samo tranzit vec i baze medju kojima se spominju Boka,aerodrom na Pestarskoj visoravani, radarska Stanica Kopaonik , balkanski trougao Nis i Novi Sad. U celoj toj stvari Perisic kao vojno lice vidi mir i sigurnost, prosperitet i blagostanje ,a da na drugoj strani govori o iskustvima drugih koji nemaju nikakve ekonomske koristi. Po Perisicu Srbija kao strategiska tacka nije vise bitna jer ce zaobilaznim putem Amerikanci i Zapad dopreti do Crnog mora i Kavkaza. Ako je to tako zasto se ipak daje ono sto ne terba da se daje, sto Srbiju stavlja u kolonijalnu zavisnost od Amerike. Da bi se Perisic bolje shvatio potrebno je napomenuti njegovu proslost kao nacelnika General staba VJ. i njegovog izbacivanja sa te duznosti. Po ranijim pisanjima i zvanicnim komentarima, provejavala je  misao  da je Perisic zapadni covek koji je  sluzio interesima zapada.  On je uporno odbijao ucesce armije u konfliktu sa Siptarima na Kosmetu ,sto je i povod njegovom smenjivanju. Nakon smene pokazao se u pravom svetlu i dokazao tacnost  ranijih zvanicnih stavova. Davao je javne blanirajuce izjave na racun Vojske i politickog vrha. Sreca je da je na vreme sprecen i da bez  moci odlucivanja  njegovi stavovi  nisu bili uticajni. Nas narod kaze u snegu se svacijii tragovi raspoznaju. CVidanovic.   ----- Original Message ----- From: Miroslav Antic To: Sava Vidanovic Cc: Minja Milojkovic Sent: Tuesday, August 28, 2001 8:32 PM Subject: General Momcilo Perisic, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju:  NATO U SRJ General Momcilo Perisic, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju: BAZE SMO DALI JOS U KUMANOVU, SAD TREBA DA SACUVAMO PAMET @ Zoran MARJANOVIC        General Momcilo Perisic, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je u emisiji niske TV5, iz koje prenosimo delove, da svako eventualno bezbednosno povezivanje Jugoslavije sa Zapadom podrazumeva postavljanje baza zajednickih snaga u nasoj zemlji, ali da ce to biti dug i slozen proces. Nekadasnji nacelnik Generalstaba VJ, a sada predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju, naglasio je da je SRJ prakticno pretvorena u bazu:        - Prethodni rezim je rekao svoje. On nije hteo baze, ali je potpisivanjem kumanovskog Vojno-tehnickog sporazuma dozvolio da kompletno Kosovo i Metohija postanu natovska baza. Aneksima A i B tog sporazuma dozvolio je da NATO ima pravo prolaska svim putevima kroz ostatak SRJ, svim vazdusnim koridorima i svim lukama, i to bez kontrole robe koju prenosi, bez placanja bilo kakvih carinskih i drugih dazbina i bez podleganja svog osoblja bilo kakvim sankcijama na teritoriji SRJ. Cak i ako neko napravi krivicno delo, on mora biti predat komandantu NATO na Kosovu i Metohiji u roku od 24 sata.        * Znaci li to da smo mi vec postali NATO baza?        Momcilo Perisic: Na odredjeni nacin, da! Prethodni rezim, koji se kleo da nece ni jedan jedini strani vojnik doci u kolevku srpstva, Kosovo i Metohiju, predao je Kosmet - em albanskim teroristima, em medjunarodnoj zajednici za baze, kako god hoce, i ostavio mogucnost medjunarodnim snagama da koriste ostale komunikacije, aerodrome i pomorske baze na tlu SRJ.        * NATO se, ipak, ne seta Jugoslavijom?        M.P: Neke komunikacije je vec koristio, za prebacivanje jedinica na Kosovo i Metohiju ili za snabdevanje iz Madjarske, Rumunije i Bugarske. Osnov je bio Kumanovski sporazum. Normalno, posto medjunarodne snage nisu ispunile svoju obavezu, a to je da razoruzaju OVK, da obezbede nealbansko stanovnistvo, da stvore uslove za povratak prognanih i da stvore osnovne uslove za normalan zivot, mi ne moramo da sprovedemo ono sto je prethodna vlast potpisala. Odnosno, ne moramo da pustimo da nam te snage prolaze kroz SRJ, ni kopnom, ni morem ni vazduhom.        * Balkan vise nema ulogu kakvu je imao. Otkud podgrevanje prica o bazama?        M.P: Tacna je teza da Balkan vise ne igra ulogu kakvu je nekad imao, ali je znacajan na drugi nacin. Sada nije cilj Zapada da dodje na Balkan, jer je vec tu, nego da se sa Balkana prosiri prema Istoku.        * Ako je dolazak Zapada na Balkan bio neminovan, zasto je placen sa deset krvavih godina?        M.P: Zapad je zeleo da prethodnu Jugoslaviju bez rata uvuce u zapadnu hemisferu, cak pod povoljnim okolnostima. Hteo je da je primi u Evropsku zajednicu, bez ikakvih uslova. Zbog pojedinaca, koji su bili veliki u malom (mislim na predsednike bivsih republika), i zbog raznih protivrecnosti, pocev od versko-nacionalnih i ekonomskih, tadasnje republike nisu htele da idu zajedno u zapadnu hemisferu. Zapad je te protivrecnosti podigao na nivo antagonizma, odnosno sukoba, drobio je deo po deo i tako je Balkan izgubio svoj primat.        * Da li mu je cilj bio Balkan po sebi, ili nesto drugo?        M.P: Tim drobljenjem i laganim pomeranjem ka Istoku, Zapad zeli da izbije na Crno more, a da izbegne Bosfor i Dardanele, kao jedini morski put. Sada to moze preko Bugarske i Rumunije, koje mole da udju u NATO i obe su u Partnerstvu za mir. Sta je jos ostalo? Ovo ostrvo, koje cine Srbija i Crna Gora. Da smo imali pameti, koliko nismo, mogli smo u startu da shvatimo ta nova svetska kretanja. Tada bi lako baratali bazama.        * Sta podrazumevate pod "baratanjem bazama"?        M.P: Primera radi, ako je problem Kosova i Metohije vec internacionalizovan, onda ga je trebalo i resavati uz pomoc medjunarodnih snaga. Jedan od nacina bio je da se daju baze i onda bi mi i medjunarodna zajednica bili saveznici u borbi protiv albanskog terorizma. Nazalost, mi smo to propustili, pa smo zaratili sa svetom. Kad smo popili toliko bombi, kad je palo toliko ljudskih zrtava, onda smo neporazenu ali ponizenu vojsku i policiju povukli sa Kosova i Metohije, kompletan taj prostor dali NATO-u kao bazu i plus stvorili mogucnost za njegov prolaz kroz ostali deo zemlje.        * Sta sad?        M.P: E, sad, ako smo sve to propustili svojom gluposcu, ne znaci da treba da nastavimo tako. Ako vec hocemo da verifikujemo te baze koje Zapad stvara na Kosovu i Metohiji, onda moramo da odemo u neki nov kvalitet odnosa sa Zapadom, u Partnerstvo za mir, u NATO ili u neku drugu vrstu kolektivne bezbednosti. Tada cemo, ustupanjem baza na ovom prostoru, stvoriti uslove da imamo daleko visi nivo bezbednosti za sebe. Jedino tako mozemo popraviti svoj polozaj, koji je, inace, veoma nepovoljan. Jer, mi smo potpuno okruzeni NATO snagama.        * Ali do pre dve godine smo s njima ratovali?        M.P: Da, i bas zato moramo znati sta su nam realne mogucnosti. Da li da nastavimo kao sto smo radili u vreme prethodnog sistema, pa da polako gubimo deo po deo teritorije i izgubimo drzavu, da se pretvorimo u hazare? Ili, pak, da napravimo nagli zaokret, koji ce doneti korist narodu i zastiti ovo sto je ostalo od nacionalnog dostojanstva i teritorije, tako sto cemo ugovorom regulisati da li i kakve baze dati. Ali, nikako ne dozvoliti ono sto oni verovatno hoce, da vrsljaju sa sto manje pravila.        * Kako to postici?        M.P: Ako medjunarodna zajednica na Kosovu i Metohiji nije ostvarila ono sto treba, a hoce da koristi odredbe Kumanovskog sporazuma, moramo traziti da bar postoji reciprocitet. Nikako ne smemo da budemo u podredjenoj poziciji, da nam oni diktiraju sta da radimo ili da idemo ponovo u konflikt sa svetom. Ako vec treba da im damo baze, onda to ucinimo tako da imamo i mi koristi. Pri tome, ni jedan jedini pojedinac nema pravo da odlucuje o tim bazama.        * Ko treba da odlucuje?        M.P: Drzavni vrh najpre mora da izvaga da li ici u neku vrstu kolektivne bezbednosti i da li, u sklopu toga, treba resiti i problem baza. Takav stav mora da posalje na verifikaciju Saveznoj skupstini. Sudeci po onome sto pokazuje javno mnjenje, Skupstina to sigurno nece lako prihvatiti, ali, sudeci po logici zrelog razuma, po nasem okruzenju i po ukupnom stanju u koje smo dovedeni, mozda bismo morali povesti posebnu kampanju u javnosti, da narodu objasnimo sta dobijamo a sta gubimo.        * Makedonija je dala sve, pa nije izbegla krvoprolice?        M.P: Da nam se to ne bi desilo, drzava mora doneti ozbiljne i promisljene odluke, potkrepljena pravim argumentima.        * U probnim balonima iz Brisela pominju se Boka, aerodrom na Pesterskoj visoravni, radarska stanica na Kopaoniku, balkansko cvoriste u Nisu i Novi Sad na Dunavu. Ima li u tome bilo cega novog?        M.P: Zeleli su sve te baze i ranije, ali ih tada nisu mogli imati. Sada ih takodje zele, ali ih sigurno nece uspostaviti ako mi ne idemo u kvalitetniji odnos sa njima. Cak i da ih uzmu protiv nase volje, ili uz prinudu, one bi uvek bile predmet napada, a oni nikad ne izlazu svoje vojnike riziku. Prema tome, do baza koje ste pomenuli, ili bilo kojih drugih baza na ovom prostoru, moze se doci samo uz dogovor SRJ sa NATO, sto je izgledno.        * Treba li ocekivati razgovore o tome?        M.P: U Saveznu skupstinu je stigao zahtev jedne od stranaka DOS-a da zatrazimo prijem u NATO, a ta ista partija je 1996. trazila prijem u Partnerstvo za mir. Mnogi koji su do juce bili strasni protivnici NATO, govoreci pre sukoba da je to neprijatelj, sve vreme nakon rata saradjuju sa NATO. Uostalom, kakve sve relacije postoje izmedju VJ i medjunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, to narodu nije bas mnogo jasno ali vidi se da je doslo do pomeranja snaga u KZB bez sukoba s medjunarodnim snagama, sto znaci da svakako neki dogovori postoje.        * Nije, dakle, sve prazna prica?        M.P: Ako nasa drzava odluci da pristupi nekom obliku kolektivne bezbednosti, onda moze, u sklopu toga, da se dogovori i oko baza. Ako, pak, ne budemo isli u kolektivnu bezbednost Evrope i Zapada, onda baze nece biti ni aktuelne. NATO TRAZI SIGURNOST VECU NEGO U SLOVENIJI       * Zasto je tema o bazama plasirana u javnost iz Brisela?      &nbspM.P: To je probni balon NATO, da vidi kako ce reagovati jugoslovensko javno mnjenje. Ne zato sto oni po medjunarodnom pravu nemaju mogucnost da celu nasu teritoriju prakticno koriste kao bazu, nego zbog toga sto oni svoje vojnike nikad ne salju tamo gde postoji visoka doza rizika.      &nbspZapad, uz pomoc NATO, zeli da se prosiri prema Istoku. Po meri sirenja, on zeli da uspostavi baze u kojima ce imati brzo pokretne jedinice za delovanje prema nekom novom zaristu, usmerene pre svega prema Istoku. Setite se samo koliko je aerodrom Avijano u Italiji bio bitan za rat koji je vodjen na ovim prostorima, pozicioniran dovoljno duboko u NATO zemljama i zasticen od bilo kakvog dejstva sa ovih prostora.      &nbspPrenesimo taj aerodrom na prostor Balkana. Ma gde on bio, obecava domet, takticki i ukupan radijus NATO avijacije nekoliko hiljada kilometara prema Istoku. Ali, da bi ta baza bila postavljena, neophodno je da ima potpuno mirno okruzenje.      &nbspZato, na primer, Slovenija nije primljena u NATO iako predstavlja veoma vazan spoj izmedju Italije i Madjarske. Cak je Madjarska pre primljena, mada Slovenija ispunjava sve uslove, osim jednog. A to je da nije resila granicne sporove sa Hrvatskom, u Zagorju i na moru. NATO hoce da sve zemlje koje prima u svoj sastav imaju potpuno resene unutrasnje probleme i sve probleme sa susedima. To je potrebno da ne bi morao odvajati svoje snage za resavanje tih unutrasnjih problema i da, ako eventualno locira svoje baze, one budu potpuno sigurne. RUSI ZAKASNILI, BAZE U GRCKOJ SUVISNE       * Baze na nasem prostoru bile bi potrebne i Rusima?      &nbspM.P: Ne ide NATO prema Istoku zbog Jugoslavije, nego zbog Ruske Federacije. Ako NATO savlada ovaj prostor i izadje na Crno more, uz oslonac na Tursku i Grcku, koje su u NATO, pa sutra i Bugarsku, Rumuniju, Madjarsku, bice pred ostvarenjem cilja. Posle povlacenja baza iz centralne Evrope, morao je negde da rasporedi vojne efektive, kako bi ih zadrzao u Evropi. Prebacio ih je na jug i usmerio tamo kuda zeli da ide, prema Kavkazu. Jasno je da su Rusi veoma zainteresovani za sve to, ali zbog problema koje su imali, a rekao bih i zbog defanzivne politike, oni su izgubili u tempu i prepustili mnoge prostore Zapadu.       * Zasto mi polemisemo o bazama, ako su ih Grci sve uklonili?      &nbspM.P: Kleli smo se u prijatelje, pa i u Grke. A Grci su, upravo u ovom ratu, svu silu koja je dosla morem i kopnom propustili preko svojih luka i svoje teritorije u Makedoniju, a otuda na Kosovo i Metohiju. To pokazuje da je iluzorno govoriti o bazama u Grckoj. Ona je clanica NATO, sto znaci da ce, ako treba, kompletan prostor Grcke biti stavljen u funkciju Alijanse. AKO UDJE NA KOSOVO, VJ CE CISTITI MINSKA POLJA       * Kada ce se srpska vojska vratiti na Kosmet?      &nbspM.P: Moze se desiti da se nikad ne vrati! U svakom slucaju, proteci ce mnogo, mnogo vremena dok se ne stvore minimalni uslovi za povratak. Rezolucijom 1244 dozvoljeno je, na zahtev komandanta medjunarodnih snaga sa Kosova i Metohije, da se vrati deo vojnika i policajaca, ne vise od hiljadu, za obavljanje cetiri precizno utvrdjena zadatka. To su: simbolicno obezbedjenje granice; spomenika i srpskog stanovnistva, kao i ciscenje minskih polja. Verujem da ce, kad prvi put zatraze povratak VJ, to biti za ciscenje minskih polja. U ovom trenutku zaista ne postoje bilo kakvi uslovi da se VJ vrati i plasim se da se nece ni vratiti, ako bude nastavljena ovakva politika medjunarodne zajednice prema nama i nasa na Kosovu i Metohiji. NIS NIJE ATRAKTIVAN       * Ovaj razgovor vodimo u Nisu. Sta da rade Nislije: da ocekuju NATO baze, ili da samo razmisljaju o njima?      &nbspM.P: Proces uspostavljanja bilo kakve saradnje sa Zapadom, a najnizi nivo je Partnerstvo za mir, trajace sigurno nekoliko godina. Pre toga, nema sanse da se formira NATO baza u okviru Nisa. A kad bi, u sledecem koraku, otisli i u NATO, verujem da Nis zaista nema nikakvih posebnih pogodnosti da bi se tu formirala bilo kakva baza, posebno NATO baza. Ljubodrag Stojadinovic, vojno-politicki analiticar: KINESKA AMBASADA NAPADNUTA IZ BAZE U KALIFORNIJI      &nbspObicno se misli da tamo gde dodju NATO vojnici i otvore svoje baze, moze biti dosta ekonomske koristi. Na drugoj strani, iskustvo govori da u Makedoniji te baze koriste "samo lokalni vazduh", a snabdevaju se iz svojih zemalja, od vode do svakojakih namirnica. Moze li se ocekivati ekonomska korist od baza? Ljubodrag Stojadinovic, vojno-politicki komentator, o tome kaze:      &nbsp- To je pitanje konkretnog odnosa drzave koja iznajmljuje svoju teritoriju za bazno ili vojno pozicioniranje i one drzave koja to cini. Amerikanci su u tom smislu veoma mobilni. Oni, recimo, grade "Bondstil" kod Urosevca, kao najvecu bazu i najvece gradiliste u ovom trenutku na Balkanu, za nekoliko desetina hiljada vojnika. Ali, to je montazni ambijent, koji se lako moze demontirati.      &nbspAmerikanci sada imaju cetiri nivoa baznog pozicioniranja. Prvi je u maticnoj drzavi, odakle mogu da dejstvuju na veoma udaljenom ratnom podrucju. Oni su gadjali Ambasadu Kine u Beogradu iz aviona "B-2 spirit" koji je krenuo iz baze u Kaliforniji. Taj avion je leteo punih 13 sati do Beograda, izbacio bombe sa visine od 2.800 metara i vracao se nazad, uz vetrove, 18 sati bez sletanja. To je takozvano maticno bazno pozicioniranje.      &nbspDrugoj vrsti pripadaju mobilne baze - to su nosaci aviona. U trecoj su teritorije prijateljskih zemalja, koje u datom trenutku daju citave svoje teritorije za bazu. Cetvrtu vrstu cine uslovno privremene baze. U poslednje vreme Amerikanci ukidaju baze u Evropi. Oni su od 1986. do 1997. godine ukinuli preko 70 vojnih baza u Nemackoj. Cinjenica da se sada grade baze na Balkanu ne znaci da je porastao strateski znacaj Balkana, ali je verovatno porasla potreba za operativno-taktickim prestrojavanjem.      &nbspVrlo je problematicno da li drzava, kojoj se to moze dogoditi, ima neke ekonomske koristi od baza. Moze da ima, ako sklopi dobar ugovor. Imace, naravno, i neke stete. Sve drzave koje imaju baze imaju zbog njih i problem sa sopstvenim stanovnistvom, koje je sklono da protiv njih protestuje. Te demonstracije mogu biti veoma zustre, sa povredjenima, paljevinama... Dakle, to je prilicno traumatican problem i ekonomske koristi se ne mogu iscitavati iz same baze kao cinjenice - naglasio je Stojadinovic. http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=26509 www.antic.org   NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================