|
POČETAK KRAJA DRŽAVNOG VRDANJA OKO DENACIONALIZACIJE Nove gazde će otplatiti staru otimačinu PIŠE MIRKO RADONJIĆ
Jedan od njih je i Vladimir Lešić, potomak čuvene beogradske porodice Savčić-Acović, koji čak nije uspeo da izračuna tačnu vrednost imovine koja mu pripada. Vrednost otetih nekretnina i akcija meri se stotinama miliona današnjih dolara. Na tom spisku su zgrada nekadašnje "Prometne banke" u kojoj je danas knjižara "Šumadija" u Knez Mihajlovoj ulici, zatim višespratnica na početku iste ulice na broju od 1 do 3, pa bivša "Izvozna banka" na Terazijama broj 5, palata na uglu ulica Kralja Milana i Andrićevog venca u kojoj je danas prodavnica "Eurosalona", zgrade na Topličinom vencu 14, u Dalmatinskoj 9, Dositejevoj 44, Đure Daničića broj 6, na uglu ulica Narodnog fronta i Pajsijeve, Maršala Birjuzova 8, Skenderbegovoj 36. Zatim zemljište omeđeno Cvijićevom i Ulicom 29. novembra, pa 88 hektara današnjeg Novog Beograda... Na Dedinju je ogromni plac ispod Belog dvora sa tri kuće, zatim vila u Ulici Perside Milenković 7 (sada rezidencija grčkog ambasadora) i ona mnogo poznatija vila u Užičkoj. Dok govori o svemu Vladimir Lešić nije sasvim siguran da nešto nije izostavio. Celokupna imovina Savčića i Acovića konfiskovana je već u decembru 1944. godine, još pre donošenja Zakona o nacionalizaciji. Glave porodice proglašene su za ratne profitere, pa ćak i Vladimirov deda koga su kvislinzi streljali na Banjici, pa se zvanično vodi i kao "žrtva fašizma". A koliko su Savčići "izdajnici" i koliko su stvarno vodili računa o svom gradu, najbolje svedoče njihova dela. Miloš Savčić, pradeda-stric Vladimira Lešića i najznamenitiji u ovoj čuvenoj familiji, kada je kraljevskim ukazom 1929. godine postao gradonačelnik Beograda, sopstvenim novcem je vratio gradski zajam od 26 miliona švajcarskih franaka, koji Beograd nije mogao da isplati. Završio je kaldrmisanje gradskih ulica, obezbedio sredstva za vatrogasnu brigadu, reorganizovao upravu, nabavio vozila i opremu za gradsku čistoću i izgradio dobar deo kanalizacije koja se i danas koristi. Za vreme Carinskog rata s početka 20. veka, u Savčićevoj fabrici u Kruševcu napravljeni su specijalni vagoni za izvoz zaleđenog mesa, zahvaljujući kojima je probijena austrougarska blokada. U istoj fabrici proizveden je i prvi domaći tramvaj. - Očekujem, naravno, da sve što nam je oduzeto bude i vraćeno - kaže Vladimir Lešić. - To je obaveza države po svim pravilima civilizovanog sveta. Ne tražimo ništa tuđe, već samo ono što nam pripada, poput ostalih opljačkanih vlasnika. Umesto novčanog obeštećenja, kako se nudi, imovina treba da bude vraćena u fizičkom obliku - gde god je to moguće, a vlasnici bi sami proglasili moratorijum na iznošenje kapitala iz zemlje. Slično razmišlja i Mladen Komadinić, potomak Milorada i Đorđa Radojlovića, čuvenih beogradskih trgovaca u čijoj je zgradi na Trgu republike početkom tridesetih godina otvorena prva moderna robna kuća na Balkanu, a danas je tu jedna od propalih prodavnica RK "Beograd". Ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahović tvrdi da, kada je reč o zemljištu i zgradama, nema dileme da će biti vraćeno sve ono što je fizički moguće vratiti. Ostalo će biti plaćeno novacem iz Fonda za restituciju, u koji će biti uplaćeno pet odsto od svih privatizovanih preduzeća. Tako će privatizacija platiti denacionalizaciju, što je, moglo bi se reći, naš doamaći specijalitet. - Za državu je najlakše da vrati zgradu onakvu kakva je danas - kaže Komadinić - a ne da isplati obeštećenje, kako neki predlažu. - Imam svu potrebnu dokumentaciju, pa država pred sudom nema mugućnost da mi ospori pravo na tu imovinu. Zgrada robne kuće je formalno nacionalizovana 1959. godine odlukom Narodnog odbora Opštine Stari grad i predata na korišćenje "Narodnom magazinu". Iako je u toj zgradi bilo dvadeset stanova, porodica nije dobila ni jedan.
A spisak obesparavljenih vlasnika i njihovih naslednika je podugačak.
Od broja očajnika koji traže pravdu veća je jedino revolucionarna nepravda
koja im je naneta. PRAVO JOŠ U PRVOM KOLENU Približno devedeset odsto lokala u centru Beograda nekada je imalo
privatne vlasnike - kaže Dragana Milovanović, predsednica Trgovačkog fonda
i potpredsednica Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava. U
devet od deset slučajeva, legitimni naslednici su njihova deca, a tek
ponegde pravo na svojinu polaže drugi nasledni red. VRATIĆE "KASINI" TRI ZVEZDICE Milan Marković, modni kreator i dizajner iz Hamburga, planira da hotel "Kasinu" pretvori u moderan turistički objekat sa tri zvezdice i dobrim pristupom modernim komunikacijama, namenjen poslovnim ljudima. Jedini uslov je - da mu hotel bude vraćen, kao i zgrada u Resavskoj ulici broj 18, vila u Tolstojevoj 7, plac u Balkanskoj broj 10. |
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<denac_2.jpg>>
<<denac_rc.jpg>>
