ODBOR ZA ODBRANU RADOVANA KARADŽIĆA: DOKAZI KOJI NEGIRAJU HAŠKU OPTUŽNICU
Karla del Ponte čeka da joj se preda Robin Hud
PIŠE ŽELJKA RADULOVIĆ
|
|
Međunarodni odbor za istinu o Radovanu Karadžiću, krcat imenima srpske patriotske inteligencije, osnovan je tek polovinom novembra ove godine - punih šest godina posle dizanja haške optužnice. Mada su članovi Odbora kategorični da su se udružili da bi pred javnošću branili Karadžića samo istinom, ekspresno formiranje Odbora u tesnoj je vezi sa najavama Tribunala da u Ševeningenu do suđenja Slobodanu Miloševiću za manje od dva meseca vidi i Radovana Karadžića. Ostaje da se vidi da li će se obistiniti reči prof. dr Koste Čavoškog, predsednika Odbora istine, koji Karadžićevu sudbinu definiše kao sudbinu "vesnika srpske slobode i tvorca RS", kao i viteškog kralja "koji se nikad neće predati". Moma Kapor, takođe u ovom Odboru, dodaje da bi "Karadžićeva predaja Tribunalu bila kao da se Robin Hud predao Notingemu". |
|
KARADŽIĆEVA KRIVICA NEDOKAZIVA: Miroslav Toholj |
Sagovornik "R92", pisac Miroslav Toholj, bivši ministar informacija u Vladi RS, i sekretar Odbora za istinu o Radovanu Karadžiću tvrdi da su se tokom rata Srbi u BiH samo branili, što potvrđuje nizom ratnih naredbi potpisanih Karadžićevom rukom:
- Ne može se naći ni jedan trenutak u političkom životu dr Karadžića koji bi bilo čim opravdao optužbe koje se podižu protiv njega. - Cilj onih koji optužuju nije da dokazuju njegovu krivicu, jer su svesni da je krivica Radovana Karadžića nedokaziva, osim po principu kada ste kao kod Kafke ili u Andrićevoj "Prokletoj avliji" krivi što uopšte postojite. Zato neki veruju da tužiocima i sudijama dr Karadžić nije potreban ni živ, ni mrtav, jer živ bi mogao da izruga njihovu istinu i pravdu, a mrtvom bi mu se, bar što se Srba tiče, samo uvećao mit i harizma koju već ima. Stvari koje Međunarodni tribunal u Hagu smatra "presuđenim", a koje su proistekle iz iskaza svedoka o karakteru sukoba, poreklu i istorijskim pravima Srba u Bosni i Hercegovini pogrešno su i nepotpuno utvrđene, jednostrano tumačene i pristrasno presuđene, čime su postale "zakon" i "činjenica" za naredne procese. Takvo utvrđivanje "dokaza" je štetno i neprihvatljivo za srpsku stranu, ali to istovremeno ruši i onako sumnjiv kredibilitet i legitimitet Tribunala.
Sagovornik "R9" naglašava da se u mnogim svetskim prestonicama, koje održavaju Haški tribunal u životu, i danas veruje da su Srbi u Bosni i Hercegovini početkom rata 1992. godine "prešli granicu" Bosne i okupirali tuđu zemlju (bosansko-muslimansku, hrvatsko-bosansku gde je živeo i veliki broj Bosanaca pravoslavne vere i srpskog etničkog porekla). Sve do kraja rata, međutim, linija razdvajanja, odnosno front, na srpskoj strani gotovo se potpuno poklapala sa granicama srpskih etničkih prostora, što se može utvrditi i sada prostim upoređivanjem mape linije fronta i mape predratnog etničkog razmeštaja naroda. Srpska strana je tokom celoga rata uporno ponavljala da se linije fronta čuvaju zbog spasavanja života i imovine, kao i da to ne prejudicira konačno političko rešenje. Jedino u čemu je srpska strana bila izričita i uporna, jeste stav da se neće prihvatiti političko rešenje nepovoljnije od onoga što je ponudila sama Evropska zajednica poznatim Lisabonskim sporazumom koji su Srbi prihvatili uoči rata i koji je veoma sličan kasnijem Dejtonskom.
- U nizu nakaradno utvrđenih "činjenica" koje se provlače kroz mnoge haške optužnice protiv Srba jeste i naširoko eksploatisana tvrdnja kako su Srbi držali Sarajevo u opsadi - tumači dalje Toholj. - Činjenica je, na primer, da su Srbi (svrstani u Sarajevsko-romanijski korpus VRS) štitili vlastita naselja, a da su muslimani (svrstani u Prvi korpus Armije BiH) štitili svoja. Jednom rečju, svako je svakoga držao u opsadi, a dokaz je i razmeštaj jedinica suprostavljenih korpusa. Raspored srpske teritorije deset predratnih opština Sarajeva i gruntovno i populaciono bio je takav da su periferijski delovi Sarajeva pripadali Srbima. Ti delovi bili su branjeni i od napada iz muslimanskog centra grada, i sa dalje periferije, sa južne strane (Igman i Konjic), severne (Olovo i Kladanj), istočne (Goražde, Žepa i Srebrenica) i zapadne strane (Zenica i Visoko). Tako je prsten srpskih naselja, a ne opsada oko Grada bio takođe u opsadi muslimanskih snaga. Od cele teritorije Sarajeva (od prevoja Rogoj kod Trnova do Čekrčića kod Ilijaša) Srbima je pripadalo osam desetina - i toliko su i kontrolisali - sve do Dejtona, čije su odredbe o kompaktiranju muslimanske teritorije podstakle iseljavanje blizu 200.000 Srba iz tih delova Sarajeva.
U Odboru tvrde da poseduju dokumenta do kojih su došli i istražitelji Tribunala, pre nego što su registri razneseni sa Pala "u vreme nelegalnih parapolicijskih istraga 1997. godine".
- Haški istražioci imaju sve relevatne dokumente, a to što ih njihovo tužilaštvo ne ocenjuje i ne postupa u skladu sa svojim saznanjima, što ne povlači optužnice i obustavlja proces, samo je dokaz da postupa selektivno i sa veoma naglašenim političkim motivima - ističe sekretar Odbora. - Apsolutno ne postoje drugi dokumenti koji bi teretili dr Karadžića. Zato je generalni stav Odbora identičan stavu samog dr Radovana Karadžića - da nije po sredi odbrana Karažića, nego odbrana istine, i ta odbrana nikad neće ići na nanošenje štete bilo kome ko je progonjen od strane Tribunala, koga mi ne priznajemo. Karadžić je i dalje slobodan čovek, koji prema ličnom izboru ograničava vlastitu slobodu, jer se skriva od neprijatelja i belosvetskih lovaca na ucene. Odbor će i definitivno da rasvetli njegovu ulogu u zbivanjima na Balkanu od 1990. do 1996. godine.
Na sajtu Odbora koji je u pripremi naći će se nekoliko grupa materijala gde je Radovan Karadžić glavni junak priče, odnosno svi koji su se do sada našli na udaru Tribunala i koji će se eventualno naći sutra. Ponuđene su istorijske analize o Srbima u Bosni, od početka 20 veka do 1990. godine, kada je osnovan SDS, na čelu sa Karadžićem. Pokazalo se da je isti princip po kojem je srpski narod u BiH patio 1914. i 1941. i 1991. godine. Teror nad Srbima u sva tri slučaja zasnivao se na istim optužbama.
- Ne sme se zaboraviti Srpsko-muslimanski sporazum, gde se u devet tačaka jasno vidi namera Radovana Karadžića i srpskog naroda da uspostave gotovo idealnu koegzistenciju sa muslimanskim narodom u BiH. Niko zato nema prava da kaže kako su se Srbi spremali za rat ili ne daj Bože, genocid. Za rat se spremao onaj ko je odbacio taj sporazum, a to je Alija Izetbegović. U avgustu 1991. godine, setimo se, Izetbegović je u Vašingtonu izjavio da će, ukoliko dođe do rata u BiH, muslimani biti zajedno sa Hrvatima! Nasuprot tome Karadžić baš nigde ni zvanično, ni nezvanično nije pomenuo Veliku Srbiju, a ni pripremu za rat, kako to tvrde tužioci u Hagu.
Luka Karadžić:
CIA PRATI SVE NAS KARADŽIĆE!
Mada je zvanično sedište Odbora u ulici Maršala
Birjuzova u Beogradu, u dogovoru za razgovor sa Miroslavom Toholjem, rečeno nam
je da dođemo u Ulicu Marka Kraljevića. U naznačeno vreme naš sagovornik je bio
na toj adresi u društvu Luke Karadžića, Radovanovog brata. I taj stan,
primećujemo, sav je preuređen i opremljen za prikupljanje istine o ratnom
predsedniku RS, Radovanu Kardažiću.
Luka Karadžić nije želeo da komentariše trenutna zbivanja oko njegovog brata, rekavši nam "nemojte sad, biće vremena za razgovor". Saznajemo da "sve članove njihove porodice CIA neprestano prati, prisluškuje i tajno snima, ne bi li preko njih došli do saznanja gde se Radovan nalazi i šta radi". Luka je, takođe predsednik, ali firme "Zdravo" koja se bavi proizvodnjom i prodajom sokova.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
<<hag_1.jpg>>
hag_2.gif
Description: GIF image
