Lilić, Milutinović i Pavković svedoci na suđenju Miloševiću
Poslednjih meseci istražiteljski tim Haškog tribunala u Beogradu nastojao je da po svaku cenu dođe do svedoka protiv Miloševića. Stupili su u kontakt sa više od sto ljudi, od kojih je većina odbila da se pojavi kao svedok optužbe. Neki su, međutim, pristali
Autor: Nataša Mijušković
Na suđenju za zločine na Kosovu protiv Slobodana Miloševića na poziv tužioca svedočiće bivši jugoslovenski predsednik Zoran Lilić, aktuelni predsednik Srbije Milan Milutinović i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, dok postoji verovatnoća da je među svedocima i general Aleksandar Vasiljević, u vreme kosovskog rata drugi čovek vojne obaveštajne službe. Tu informaciju „Blic Newsu“ saopštio je prošlog vikenda veoma visok izvor blizak Tribunalu u Hagu, tvrdeći da je reč o svedocima u čije iskaze tužilaštvo polaže velike nade.
Fama o svedocima protiv Miloševića u Beogradu raste već mesecima, koliko traju i napori istražitelja beogradske kancelarije Tribunala da obezbedi dokaze za kosovske zločine protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika. Priča je kulminirala pošto je 9. januara u Hagu potvrđeno da će Miloševiću 12. februara početi izdvojeno suđenje za zločine na Kosovu, dok će mu, na nezadovoljstvo tužilačkog tima, za zločine u Hrvatskoj i Bosni biti suđeno posle. Tada je u Hagu saopšteno da će tužilaštvu biti dozvoljeno da pred sud izvede 90 svedoka, od kojih i 29 čiji će identitet biti zaštićen. Bilo je to dovoljno da u redovima Miloševićevih političkih prijatelja nastupi panika. Pitanje koje su postavljali jedni drugima glasilo je: ko će da izda. Pravi odgovor, sasvim sigurno, zna sam Milošević, budući da je pravilo Tribunala da se odbrana najmanje 30 dana uoči suđenja upozna s identitetom zaštićenih svedoka. Kako će Milošević sam voditi svoju odbranu, tako je jasno da već u ovom trenutku on sasvim pouzdano raspolaže imenima tzv. „insajdera“, ljudi iz njegove blizine koji su prihvatili ponudu Tribunala da svedoče protiv svog lidera iako je tužilac to sporno pravilo o zaštićenim svedocima nastojao da dodatno radikalizuje. Naime, tužba je zahtevala od sudskog veća da razmotri hoće li Miloševiću, koji ne priznaje sud, otkrivati imena zaštićenih svedoka zbog, kako je rečeno, opasnosti za njihovu bezbednost.
Kako iz izvora Tribunala saznaje „Blic News“, od 29 zaštićenih svedoka ipak je najviše kosovskih Albanaca. Gorepomenuti svedoci iz Beograda, međutim, jesu insajderi koji su pod pritiskom Tribunala ili dobrovoljno odlučili da svedoče.
Poslednjih meseci istražiteljski tim Tribunala u Beogradu nastojao je da po svaku cenu dođe do insajdera. Za to vreme, pokušali su da stupe u kontakt sa više od sto ljudi, od kojih se većina odazvala pozivu Tribunala. Većina njih, međutim, odbila je da se pojavi kao svedok optužbe u procesu koji počinje 12. februara. Neki su, međutim, pristali.
Koliko je u krugove bliske Miloševiću činjenica o postojanju insajdera unela nemira, svedoči izjava portparola SPS Branka Ružića, koji je na neviđeno svakoga ko se pojavi kao svedok protiv Miloševića nazvao izdajnikom.
- Svako ko bude učestvovao u takvoj ujdurmi može da se poistoveti sa Vukom Brankovićem - rekao je Ružić.
Dodatni nemir unele su banjalučke „Nezavisne novine“, koje su dan posle Miloševićevog pojavljivanja u Hagu, pozivajući se na „izvor iz vrha jugoslovenske i srpske vlasti“, kao eventualne insajdere navele desetak imena funkcionera iz Miloševićevog vremena. Samo dan-dva kasnije, gotovo da nije bilo nikoga sa tog spiska ko nije odbacio svaku pomisao da svedoči protiv Miloševića. Jedan od tipičnih odgovora ponudio je nekadašnji ministar srpske policije Vlajko Stojiljković, koji je prekinuo višemesečnu ćutnju izjavom da ne bi imao šta da kaže protiv predsednika Miloševića, „ali bih i te kako mogao da govorim o zločinima albanskih terorista i NATO čelnika“.
Jedan od insajdera Zoran Lilić već je priznao da je kontaktirao sa Tribunalom. Međutim, kako je „Blic Newsu“ rekao Lilićev advokat Svetozar Vujačić, „on bi se odazvao pozivu da bude svedok u procesu koji se protiv Slobodana Miloševića vodi pred Tribunalom“.
- Niti se nudim, niti želim, niti ne želim da svedočim. To je moja građanska dužnost - preneo je Vujačić Lilićeve reči koje je, kaže, bivši predsednik SRJ pre nešto više od tri nedelje ponovio predstavnicima kancelarije Tribunala u Beogradu koji su ga ponovo pozvali na razgovor. Nekoliko časova kasnije, međutim, Vujačić se ponovo javio u kancelariju „Blic Newsa“ tvrdeći da Lilić nije dobio poziv za svedočenje.
- Gospodin Lilić ne bi pristao da ode u Hag bez prethodne saglasnosti saveznog predsednika Vojislava Koštunice i republičkog premijera Zorana Đinđića - rekao je Vujačić.
Na pitanje da li je Lilić zahtevao saglasnost, njegov advokat je odgovorio da je bivši predsednik SRJ zahtevao da ga prime i Koštunica i Đinđić, ali mu se oni nisu javili.
Ostala dvojica koje je izvor „Blic Newsa“ označio kao insajdere - Milutinović i Pavković - nisu ni potvrdili ni demantovali tu informaciju iako je u ponedeljak iz njihovih kabineta redakciji saopšteno da će se dvojica još aktuelnih funkcionera javiti. Nismo mogli da dođemo ni do generala Vasiljevića, čiji mobilni telefon je bio nedostupan. Nedelju dana ranije, Vasiljević je, međutim, odbio intervju za „Blic News“ tvrdeći da ne želi da na temu Haga govori za novine.
Za razliku od Milutinovića i Pavkovića (prvi je u Hagu optužen, a drugi je pod istragom), kojima je Hag ponudio varijantu nagodbe kojom bi sačuvali slobodu, sa Vasiljevićem je stvar nešto specifičnija. Još prošlog proleća Saveznom ministarstvu odbrane iz Haga je poslat zahtev za njegovo saslušanje, koji mu nikada nije dostavljen. Da je imao taj poziv, Vasiljević je saznao tek ove jeseni kada su sa njim direktno kontaktirali predstavnici Tribunala. Nekoliko dana on je proveo na saslušanjima u beogradskoj kancelariji Tribunala, gde je rekao da nema ništa protiv da se pojavi kao svedok u Hagu. Tužilaštvu je Vasiljević zanimljiv kao čovek koji je iz penzije 1999. ponovo doveden u vojnu obaveštajnu službu, u vreme kada je eskalirao sukob na Kosovu, ali i kao Miloševićev ideološki protivnik, budući da se taj general legitimisao kao dosledan protivnik nacionalizma, koji je vojsku zahvatio početkom 90-ih.
Istovremeno, Hag nikada nije krio ni da bi voleo da čuje i šta o Miloševiću ima da kaže Nikola Šainović, bivši potpredsednik savezne vlade i jedan od najpoverljivijih Miloševićevih ljudi u vreme krize na Kosovu. Ali Tribunal sa Šainovićem nije imao sreće. Odbio je saradnju i, za razliku od Milutinovića, najverovatnije će se u Hagu pre pojaviti kao optuženik nego kao svedok. Hag je imao kontakte i sa Zoranom Anđelkovićem, koji je u vreme krize bio predsednik Izvršnog veća Kosova, ali „Blic News“ nema informaciju da li je on pristao da bude svedok optužbe.
Na podužem spisku haških želja bili su i bivši savezni premijer Momir Bulatović, bivši šefovi RDB Jovica Stanišić i Rade Marković, ministri policije Radmilo Bogdanović i Vlajko Stojiljković, te direktor Carine Mihalj Kertes.
Jedini od njih koji je priznao da je imao kontakt sa istražiocima iz Haga bio je Marković, koji se već nalazi u srpskom zatvoru zbog sumnje da je organizovao atentat na Vuka Draškovića. On je razgovor s istražiteljima opisao kao korektan iako nije želeo da potvrdi da mu je nuđeno da svedoči protiv Miloševića. Za to vreme, haški izvor „Blic Newsa“ je razgovor sa Markovićem opisao kao „beskoristan“.
Pored javnih svedoka, u Tribunalu već sada imaju 123 pisana svedočenja, ali će, kako kažu, na suđenju iskoristiti samo najrelevantnija. Istovremeno, naš haški izvor kaže da konačan broj zaštićenih svedoka još nije utvrđen iako Sudsko veće raspolaže brojem 27.
Očekuje se da će i Milošević pozvati 30 svedoka među kojima će, kako saznajemo, biti Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Vesli Klark, Ričard Holbruk i Toni Bler. Bivši jugoslovenski predsednik namerava da obelodani i dogovore sa zapadnim vladama koji su prethodili kosovskoj krizi. Međutim, svi koje bi Milošević voleo da vidi kao svedoke možda se i ne pojave na suđenju. Naime, Tribunal - prema Statutu - može da odbije da pozove svakoga za koga smatra da nije relevantan za suđenje.
|
Pravila suđenja |
Svi beogradski svedoci protiv Miloševića na suđenju će se pojaviti na dobrovoljnoj bazi osim kad je reč o jednom svedoku za kojeg Sudsko veće oceni da može da osvetli nešto što je tokom suđenja ostalo nejasno. Javnost do početka suđenja neće znati ko su svedoci. Imena svedoka Milošević će saznati dan-dva uoči suđenja, a pisana svedočenja dobiće neposredno pred njegov početak.
Milošević će pred Tribunalom imati i prijatelje, takozvane amici curiae (holandskog, britanskog i beogradskog advokata Mišu Vladimirova, Stivena Keja, Branislava Tapuškovića), koji pomažu da suđenje bude što pravednije. Oni nemaju pravo na aktivnu odbranu, to jest ne mogu da ispituju svedoka na osnovu uputstava optuženog, već samo na način koji smatraju odgovarajućim. Pored toga, Sudskom veću mogu da ukazuju na dokaze koji optuženom idu u prilog.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
