B I L T E N V E S T I
28. AVGUST 2001.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA RAZGOVARAO SA KUTILJEROM
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) - Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica razgovarao je danas sa specijalnim predstavnikom za
ljudska prava u BiH i SRJ Zozeom Kutiljerom o aktuelnom stanju i
mogucnostima za unapredjenje ljudskih prava u zemlji i regionu.
Kako je saopsteno iz Kostunicinog kabineta, predsednik SRJ je
naglasio neophodnost brzeg reformisanja institucija, posebno policije i
pravosudja, u okviru sveobuhvatnih pravnih reformi u drustvu. Kostunica
je
ocenio i da sporo resavanje pitanja odnosa u Federaciji predstavlja
"dodatni ogranicavajuci faktor reformskih procesa".
Kutiljero i Kostunica razgovarali su i o znacaju dosledne
primene
Dejtonskog sporazuma za ocuvanje mira u BiH, pitanju izbeglih i interno
raseljenih lica, kao i o nacinima za resavanmje problema velikog broja
nestalih i zatvorenih Srba i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.
Kostunica je ukazao na posledice koje po stabilnost citavog
regiona moze imati "tendencija odredjenih krugova u medjunarodnoj
zajednici
da albansko pitanje posmatraju iskljucivo iz perspektive ljudskih prava,
zanemarujuci albanske teznje ka teritorijalnom zaokruzivanju etnickog
prostora, koje se cesto poklapaju sa interesima organizovanog
kriminala".
AUSTRIJA-SRJ: SVILANOVIC ZAVRSIO POSETU AUSTRIJI
BEC, 27. avgusta 2001. (Beta) - SMIP Goran Svilanovich zavrsio
je
danas posle podne dvodnevnu posetu Austriji, uceschem na evropskom
Forumu u
Alpbahu i bilateralnim susretima sa MIP Belgije Lui Miselom, austrijskim
kancelarom Volfgangom Siselom i GS OEBS Janom Kubisem.
"Glavni sastanak danas bio je susret sa sefom belgijske
diplomatije Lui Miselom, koji je ujedno i predsedavajuci EU. To je bila
prilika da malo detaljnije razgovaramo o ideji organizovanja regionalne
konferencije, o potrebi da se definise politika EU za nas region. Mislim
da
je on sa sastanka otisao vrlo zainteresovan za celu ideju. Dogovorili
smo
se da se za nekoliko dana ponovo sretnemo na predstojecoj Konferenciji o
rasizmu, kao i u Beogradu verovatno u drugoj polovini oktobra", rekao je
Svilanovic agenciji Beta.
On je ocenio da ce poseta sefa belgijske diplomatije Beogradu
biti
i prilika za razgovor o odnosima SRJ i EU, "jer je zajednicki zakljucak
da
je Radna grupa, koja je odrzana pre mesec dana u Beogradu, obavila dobar
posao, nakon kojeg sada svi formulisemo zakljucke". "Posle toga moracemo
da
radimo po zakljuccima da bismo dosli do Sporazuma o asocijaciji i
stabilizaciji", dodao je Svilanovic.
On je kazao da je u razgovoru sa austrijskim kancelarom
Volfgangom
Siselom, tokom rucka, bilo reci o pomochi Austrije SRJ, o cemu je
pretohdno
vech razgovarao i sa MIP Benitom Ferero-Valdner. "Stav je austrijskih
politicara da che sva pomoc, koja ide preko EU ili direktno, biti
dostavljena kao sto je obecano", istakao je sef jugoslovenske
diplomatije.
Svilanovic je rekao da je na sastanku sa GS OEBS Janom Kubisem
bilo je reci o misiji OEBS u SRJ, kao i situaciji u Makedoniji. Visoki
zvanicnik OEBS, prema Svilanovicevim recima, interesovao se i za
situaciju
na jugu Srbije.
SVILANOVIC PRIMIO GENERALA KABUDJOZUA
BEOGRAD, 28, avgusta - SMIP Goran Svilanovic primio je danas
generala Karla Kabudjozua, komandanta Operativnog centra za medjunarodna
dejstva italijanske vojske i bivseg komandanta KFOR, koji boravi u
dvodnevnoj poseti SRJ.
Razmenjena su misljenja o situaciji u regionu i bilateralnim
odnosima izmedju Jugoslavije i Italije.
PKJ-KORAC: OHRABRUJUCA PRIVREDNA SARADNJA SLOVACKE I SRJ
PRAG, 27. avgusta 2001. (Beta) - Predsednik Privredne komore
Jugoslavije (PKJ) Slobodan Korac danas je, tokom posete Bratislavi,
izrazio
zadovoljstvo ohrabrujucim trendom u privrednoj saradnji Slovacke i SRJ.
Korac je u Bratislavi razgovarao sa predsednikom Privredne komore
Slovacke
Peterom Mihokom i zamenikom ministra privrede Vojtehom Panikom.
U razgovorima je istaknuto da je robna razmena u prvih sest
meseci
2001. godine dostigla ukupan proslogodisnji obim, kao i da je debalans
jugoslovenske privredne razmene sa smanjen sa 4:1, u korist slovacke
strane
u 2000. godini, na 2:1 u prvom polugodistu 2001. godine.
Ambasador SRJ u Bratislavi Miroslav Kopecni rekao je agenciji
Beta
da su predsednici privrednih komora Slovacke i SRJ istakli da trendovi u
privrednoj razmeni ohrabruju, ali da to nije dovoljno. Saradnju dve
zemlje
trebalo bi da pospesi i reaktiviranje predstavnistva PKJ u Bratislavi,
koje
ce, kako je najavljeno prilikom Koraceve posete, poceti da radi za dve
nedelje.
Predstavnici Slovacke izrazili su interes za osnivanje
mesovitih
preduzeca sa partnerima iz Jugoslavije kako bi zajednicki nastupali na
trecim trzistima, a slovacki privrednici su zainteresovani i da se sa
zapadnim preduzecima ukljuce u projekte obnove infrastrukture i
energetike
u SRJ koje finansira medjunarodna zajednica. Kao najperspektivnije
oblasti
za saradnju, predstavnici Slovacke oznacili su elektroenergetiku,
saobracaj
i poljoprivredu.
SRJ-BUGARSKA: ZAJEDNICKI NASTUP ZA PROJEKAT IZGRADNJE PUTA NIS SOFIJA
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) - SRJ i Bugarska zajednicki
ce
na konferenciji Pakta za stabilnodt jugoistocne Evrope nastupiti sa
projektom izgradnje autoputa Nis-Sofija vrednog 500 miliona dolara,
najavila je danas ministarka saobracaja i telekomunikacija Srbija Marija
Raseta-Vukosavljevic. Ona je rekla da je posle vise kontakata izmedju
zvanicnih delegacija dve drzava, na sastanku u ministarstvu saobracaja
Srbije dogovoren zajednicki nastup za predstojecu konferenciju Pakta za
stabilnost, koja ce se odrzati 25. i 26. oktobra u Bukurestu.
"Radi se pre svega o zajednickom interesu za izgradnju puta
Nis-Sofija, a zajednicki nastup dve drzave povecace mogucnost dobijanja
podrske zemalja clanica Pakta za stabilnost", kazala je
Raseta-Vukosavljevic. Prema njenim recima, zajednicki interes se
prvenstveno odnosi na projekat izgradnje auto puta cija je ukupna
vrednost
500 miliona dolara.
Ministarka za saobracaj Srbije rekla je da se prvenstveno mora
uraditi dobra studija koju bi finasirao Pakt za stabilnost, a koja bi
ukljucila procenu putnog pravca, opravdanost investicije, kao i sve
moguce
oblike investiranja u taj putni pravac, odnosno da li ce se finansirati
putem kredita, koncesija i slicno.
MINISTARSTVO ODBRANE: RISTIC SA KOMANDANTOM MEDITERANSKIH SNAGA NATO
KABIDJOZUOM
BEOGRAD, 28. avgusta (Tanjug) Zamenik saveznog ministra za
odbranu Svetislav Ristic izjavio je danas da se uskoro ocekuje politicka
odluka najvisih drzavnih organa Jugoslavije o pristupanju nase zemlje
NATO
programu Partnerstvo za mir.
Ristic je to rekao u susretu sa komandantom mediteranskih snaga
NATO za jugoistocnu Evropu i bivsim komandantom Kfora, italijanskim
generalom Karlom Kabidjozuom, sa kojim je danas razgovarao u Beogradu o
aktuelnoj politickobezbednosnoj situaciji u regionu i problemima u
ostvarivanju stabilnosti na Balkanu.
Kako je saopstila je Informativna sluzba Saveznog ministarstva
za
odbranu, u razgovoru je razmotrena mogucnost razvoja vojne saradnje
izmedju
oruzanih snaga nasih dveju zemalja.
Ristic je u tom kontekstu naglasio da se uskoro ocekuje
politicka
odluka najvisih drzavnih organa Jugoslavije o pristupanju Partnerstvu za
mir, sto ce omoguciti odredjene oblike saradnje VJ sa medjunarodnim
vojnim
integracijama i afirmaciju i jacanje sistema kolektivne bezbednosti u
regionu.
Bilo je reci i o nekim apsektima resavanja krize na Kosovu i
Metohiji. Istaknuta je izrazito dobra saradnja ostvarena u Kopnenoj zoni
bezbednosti, koja je krunisana vracanjem mira i stabilnosti na tom delu
Republike Srbije i potpisivanjem sporazuma o zaposedanju administrativne
granice prema Kosovu i Metohiji od strane VJ.
U razgovoru je ucestvovao i ambasador Italije u Jugoslaviji
Djovani Karadjolo di Vietri.
SIRAK POTVRDIO DA CE USKORO POSETITI BEOGRAD
PARIZ, 27. avgusta 2001. (Beta-AFP) - Predsednik Francuske Zak
Sirak potvrdio je danas da ce uskoro posetiti Beograd i izrazio
spremnost
da se balkanske zemalje prikljuce EU cim, kako je rekao, budu pocele da
svoje probleme resavaju "dijalogom i reformama".
"Putem dijaloga i reformi treba resavati teske probleme u
regionu", izjavio je Sirak na konferenciji francuskih ambasadora u
svetu,
dodajuci da je to "smisao njegove predstojece posete Beogradu".
Iz kabineta predsednika Francuske pocetkom avgusta je saopsteno
da
ce Sirak polovinom septembra posetiti Beograd, na poziv predsednika SRJ
Vojislava Kostunice, a da ce posetiti i Hrvatsku.
Francuski predsednik objasnio je da ce tom prilikom "odati
pocast
hrabrim naporima onih koji se, vec godinu dana, bore za uspostavljanje
demokratije". "Ja cu narodu i zemlji osiromasenim desetogodisnjim
rezimom
Milosevica ponovo iskazati nasu solidarnost i zelju da ih pratimo na
ispunjenju njihove zelje da se prikljuce Evropi", izjavio je Sirak.
Dogadjaji u Makedoniji i na Kosovu "podsecaju nas da zameci
destabilizacije nisu iskorenjeni", rekao je predsednik Francuske,
dodajuci
da "pristalice nasilja moraju znati da je nasa zajednicka odredjenost da
sprecimo ostvarenje njihovih planova potpuna".
Pozdravljajuci francuske vojnike koji ucestvuju u "novoj
mirovnoj
misiji" NATO u Makedoniji, on je pohvalio delovanje EU koja je ulozila
napore da se "uspostavi dijalog, da politicko resenje nadjaca vojnu
opciju". On je naglasio da je "tokom vise od deset godina balkanskih
kriza
ovo prvi put da je vodjena stvarna preventivna diplomatska akcija" i
izrazio zadovoljstvo da je EU u jezgru te akcije.
SLOVACKI PREMIJER U CETVRTAK U SRJ
BRATISLAVA, 27. avgusta (Tanjug) Slovacki premijer Mikulas
Dzurinda boravice u cetvrtak i petak u zvanicnoj poseti Jugoslaviji,
javila
je danas slovacka agencija TASR. Dzurinda ce tokom posete razgovarati sa
svojim jugoslovenskim kolegom Dragisom Pesicem, a primice ga i
predsednik
SRJ Vojislav Kostunica.
Zajedno sa premijerom, u posetu dolaze i slovacki ministri
finasija Brigita Smegnerova, unutrasnjih poslova Ivan Simko, transporta
i
telekomunikacija Jozef Macejko i grupa predstavnika velikih
industrijskih
preduzeca.
Tokom posete, ocekuje se potpisivanje vise ugovora o saradnji
Jugoslavije i Slovacke u oblasti unutrasnjih poslova, transporta i
nauke.
Slovacki premijer bi, tokom posete, trebalo da se sastane i sa
srpskim premijerom Zoranom Djindjicem i potpredsednikom srpske vlade i
sefom Koordinacionoig centra za Kosovo Nebojsom Covicem, a da u petak
poseti Novi Sad, gde ce razgovarati sa rukovodstvom Vojvodine, i Backi
Petrovac i Kovacicu, mesta u kojima zive pripadnici slovacke manjine.
PORTMAN: SVETSKA BANKA CE POMOCI SRJ
BANJALUKA, 27. avgusta 2001. (Beta) - Svetska banka odobrila je
trogodisnji program pomoci za SRJ u vrednosti od 540 miliona dolara,
izjavio je danas direktor Svetske banke za BIH Kristijan Portman.
Komentarisuci izuzetno tesku socijalnoekonomsku situaciju u
kojoj
se nalazi SRJ, on je na konferenciji za novinare u Banjaluci pozitivno
ocenio pocetak reforme zakonodavstva i otpocinjanje procesa
privatizacije u
SRJ, kao i svest da je pomoc medjunarodne zajednice kratkog veka.
Portman
je ocenio da su uslovi za dolazak stranih invesitora povoljni i bezbedni
i
istakao da bi "voleo da se to desi i u BIH".
SMIP-MIP CRNE GORE-SVILANOVIC:
KONTAKATA NEMA JER CRNOGORSKA VLADA NE PRIZNAJE SAVEZNU
BEOGRAD, 27. avgusta (Tanjug) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran
Svilanovic potvrdio je da ne postoje sluzbeni kontakti jugoslovenskog sa
crnogorskim ministarstvom inostranih poslova, ali objasnio da je tako
zato
sto crnogorska vlada ne priznaje saveznu vladu, pa nema ni sluzbenih
kontakata izmedju ministarstava.
Svilanovic je, u telefonskoj izjavi iz Beca, gde se nalazi u
dvodnevnoj poseti, rekao da je tacno da je sa ministrom inostranih
poslova
Crne Gore Brankom Lukovcem razgovarao pre izbora u toj republici. Tacno
je,
takodje, i da Vlada Crne Gore ne ucestvuje ni u postupku imenovanja
jugoslovenskih ambasadora, ni u definisanju spoljne politike SRJ, rekao
je on.
"Savezno ministarstvo za inostrane poslove ni na koji nacin ne
utice na poziciju Crne Gore uopste, samo realizuje politiku koja je
politika i DOS, i koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju' i nista vise od
toga",
rekao je Svilanovic.
Po misljenju sefa jugoslovenske diplomatije, posebno je pitanje
politicki odnos prema saveznoj drzavi, jer to ce biti odluka koju ce
konacno doneti ili stranke iz obe republike u dogovoru, ili gradjani
Crne
Gore na referendumu.
"Mislim da nema nikakvog razloga da se to vezuje za odnos dvaju
ministarstava", zakljucio je Svilanovic.
SRJ-ODBRANA-RISTIC: USKORO ODLUKA O ULASKU U PARTNERSTVO ZA MIR
BEOGRAD, 28. avgusta 2001. (Beta) - Zamenik saveznog ministra
odbrane Svetislav Ristic izjavio je da se uskoro ocekuje politicka
odluka
najvisih drzavnih organa o pristupanju SRJ Partnerstvu za mir, saopstilo
je
danas Savezno ministarstvo za odbranu. To ce omoguciti "odredjene oblike
saradnje Vojske Jugoslavije sa medjunarodnim vojnim integracijama i
afirmaciju i jacanje sistema kolektivne bezbednosti u regionu", rekao je
Ristic u razgovoru sa italijanskim generalom Karlom Kabidjozuom,
komandantom mediteranskih snaga NATO za jugoistocnu Evropu.
Kako je saopsteno, Ristic i general Kabidjozu, bivsi komandant
Kfora, razgovarali su o politicko bezbednosnoj situaciji u regionu i
problemima u ostvarivanju stabilnosti na Balkanu.
Razmotrena je i mogucnost razvoja vojne saradnje SRJ i Italije,
navodi se u saopstenju i dodaje da su Ristic i Kabidjozu razgovarali i o
nekim aspektima resavanja krize na Kosovu i Metohiji.
Istaknuta je izrazito dobra saradnja u Kopnenoj zoni
bezbednosti,
koja je "krunisana vracanjem mira i stabilnosti u tom delu Srbije i
potpisivanjem sporazuma o zaposedanju administrativne granice prema
Kosovu
i Metohiji od strane VJ", saopsteno je sa sastanka.
VLADA SRJ: NEPRIHVATLJIV VOJNI ROK OD SEDAM MESECI
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) - Jugoslovenska vlada ocenila
je
kao neprihvatljiv Predlog zakona o Vojsci Jugoslavije (VJ) koji je
podnela
nevladina organizacija Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava
(JUKOM), a podrzalo 30.000 punoletnih gradjana. "Ovaj predlog zakona
nije
prihvatljiv ni sa aspekta starosne strukture stanovnistva SRJ i, u vezi
sa
tim, popune vojske, kao ni sa aspekta realizacije postojeceg plana i
programa obuke", navodi se u Misljenju Savezne vlade o tom predlogu.
JUKOM je 4. juna dostavio Skupstini SRJ predlog izmena Zakona o
VJ
koji predvidja da vojni rok ubuduce traje sedam meseci i uvodjenje
instituta civilnog sluzenja vojnog roka u trajanju redovnog vojnog roka.
U Misljenju Savezne vlade navodi se da su u Saveznom
ministarstvu
za odbranu i Generalstabu VJ razmotreni svi predlozi koji se odnose na
skracenje vojnog roka i sluzenje vojnog roka u civilnoj sluzbi, po
prigovoru savesti. "U vezi s tim, a imajuci u vidu sve razloge koji bi
mogli uticati na duzinu trajanja sluzenja vojnog roka, sacinjen je
Predlog
zakona o izmenama i dopunama Zakona o VJ kojim se, izmedju ostalog,
predvidja skracenje trajanja sluzenja vojnog roka sa 12 na 10 meseci,
koji
je upucen u redovnu proceduru Savezne vlade", navela je jugoslovenska
vlada.
Dodaje se da Predlog ministarstva predvidja da se vojni rok u
civilnoj sluzbi vrsi u privrednim, zdravstvenim, opstim spasilackim
organizacijama, organizacijama za rehabilitaciju invalida i u drugim
organizacijama i ustanovama koje se bave delatnoscu od javnog interesa,
kao
i da civilni vojni rok bude "nesto skracen", cime je obuhvacen i predlog
30.000 biraca.
PREDSEDNISTVO DOS DANAS O KRIZI U KOALICIJI
BEOGRAD, 28. avgusta 2001. (Beta) - Lideri DOS veceras ce u
Beogradu razgovarati o najozbiljnijoj krizi u vladajucoj koaliciji od
kako
je taj blok od 19 stranaka 5. oktobra prosle godine preuzeo vlast u
zemlji.
REPUBLIKA SRBIJA
PITIC: DO KRAJA GODINE POMOC OD MILIJARDU MARAKA (?)
BEOGRAD, 27. avgusta (Tanjug) Republicki ministar za ekonomske
odnose s inostranstvom Goran Pitic ocenio je da bismo bili zadovoljni da
do
kraja ove godine dobijemo barem polovinu sredstava, obecanih na
donatorskoj
konferenciji, odnosno 600 do 700 miliona dolara ili oko milijardu
maraka.
Za sada je polovina od te sume ili blizu 400 miliona dolara u
fazi
realizacije, a najveci deo tih sredstava bice usmeren u energetiku,
rezervne delove i eventualni uvoz struje, zatim poljoprivredu za nabavku
dizel goriva, djubriva i stocne hrane, u podrsku privatizaciji i razvoju
malih i srednjih preduzeca i najzad u zdravstvo i nabavku lekova,
socijalne
programe i podrsku budzetu, izjavio je Pitic sutrasnjem "Glasu
javnosti".
Objasnjavajuci na cemu se zasniva prognoza da bi u poslednjim
mesecima ove godine ekonomska i socijalna situacija trebalo da bude
bolja,
Pitic je rekao da je Svajcarska najavila da je spremna da pomoc od 40
miliona svajcarskih franaka utrosi do kraja ove godine za humanitarne
svrhe, energiju i transport, pomoc institucijama i gradovima i za
podrsku
budzetu.
Naredne nedelje bi trebalo da se efektuira francuska pomoc od
15
miliona maraka za isplatu decjih dodataka u Srbiji. Austrijanci su
spremni
da u socijalu usmere cetiri miliona maraka i jos deset u privatni
sektor.
U narednih sedam meseci Velika Britanija bi izdvojila oko 16
miliona maraka za pomoc najugrozenijim slojevima stanovnistva i
novosiromasnima, a od 30 miliona dolara koje je obezbedila Svetska banka
u
narednim mesecima bi 9,2 miliona, takodje, bilo usmereno u socijalu,
podsetio je Pitic.
Norvezani ce sa 15 miliona maraka finansirati nekoliko
programa, a
nemacka pomoc ce popraviti daljinsko grejanje i vodosnabdevanje u
Beogradu,
Nisu i Novom Sadu.
U toku je realizacija ugovora s Evropskom bankom, "teskog" 120
miliona maraka namenjenih Beogradu, a od ugovorene pomoc EU od 240
miliona
evra 75 odsto bi trebalo da se realizuje do kraja ove godine u
energetici,
poljoprivredi, zdravstvu i za razvoj opstina na jugu Srbije, pre svega
Preseva.Trenutno je trecina ovih sredstava u fazi realizacije, objasnio
je
Pitic.
On je rekao da ce od oktobra i Evropska investiciona banka
poceti
da ulaze u projekte infrastrukture, puteve i zeleznicu, a obecanih 200
miliona maraka, prema ocekivanjima, teba da se realizuje do kraja
godine.
Uz pomoc za reprogram naseg duga Evropskoj investicionoj banci
EU
je spremna da do kraja septembra izdvoji i 35 miliona evra za devizne
rezerve, a Svetska banka da od 120 miliona dolara 80
miliona izdvoji za Srbiju i podrsku budzetu za ovu godinu.
Upitan da li politicka kriza kod nas moze da ugrozi ovu pomoc,
Pitic je odgovorio:"Ne verujem da ce biti ugrozen deo humanitarne
pomoci,
ali, u svakom slucaju, moze biti dovedena u pitanje sadasnja
blagonaklonost
donatora i usporen rad drzavnih administracija u delu pomoci od koje se
upravo ocekuje da obezbedi u narednim mesecima neophodne 'bajpasove' u
drzavnim finansijama".
AUSTRIJA-KASA: KASA KRITIKOVAO ZAPAD ZBOG PASIVNOG PONASANJA
BEC, 28. avgusta 2001.(Beta) - Potpredsednik srpske vlade i
lider
DSVM Jozef Kasa kritikovao je Zapad zbog pasivnog ponasanja i nedovoljne
pomoci Zapada.
Kasa je za austrijsku novinsku agenciju APA kazao da je opala
euforija za vecu autonomiju Vojvodine, iako su zahtevi za tim, nakon
pada
Slobodana Milosevica, porasli. On je naglasio da je doslo do
"otreznjenja",
koje je izazvano pre svega sporoscu reformskih procesa.
"Za to ima dva razloga. Prvi je da je pomoc Zapad premala,
prespora i nedovoljno efektivna. Uz to unutrasnje snage, koje koce
reforme
postaju sve jace, a i za to je kriva pasivnost Zapada", naglasio je
Kasa. Govoreci o nedavnom sastanku DOS u Novom Sadu, na kojem je
Vojvodini obecan povratak autonomnih prava, Kasa je kazao da je na tom
skupu jasno doslo do izrazaja da sve strane podrzavaju autonomiju ove
pokrajine. Medjutim, on je dodao da u pogledu mogucnosti realizacije
autonomije postoje razlicita gledista.
Kasa je najavio da politicke stranke iz Vojvodine sada zele
zajedno sa ostalim clanicama DOS da se bore da Beograd stavi van snage
one
zakone koje je Milosevic uveo.
JUG SRBIJE
PRVA VOJNA VEZBA U KOPNENOJ ZONI BEZBEDNOSTI
BUJANOVAC, 27. avgusta (Tanjug) U kopnenoj zoni bezbednosti na
jugu Srbije, u selu Merdare, danas je izvedena prva vojna vezba
pripadnika
15. oklopne brigade Trece armije Vojske Jugoslavije (VJ).
Vezbu su odrzale pesadijske snage VJ.
Potpukovnik Ljubisa Ilic izjavio je da je vojna vezba u ovom
delu
zone bezbednosti izvedena radi obuke pripadnika armije. "Cilj danasnje
vezbe je bio da prikaze kako organi koji su angazovani na obezbedjivanju
administrativne linije treba da izvrsavaju svoje zadatke".
Potpukovnik Ilic je rekao da su jedinice VJ prosle nedelje
zaposele administrativnu liniju izmedju Srbije i Kosova u delu zone koja
se
nalazi u kursumlijskoj opstini.
On je dodao da nije bilo nikakvih problema kada su jedinice
izvrsile taj deo sporazuma koji je potpisalo jugoslovensko drzavno
rukovodstvo.
REALIZACIJA SPORAZUMA O PRIVREMENIM OPERATIVM PROCEDURAMA
BUJANOVAC, 27. avgusta (Tanjug) Komanda zdruzenih snaga
bezbednosti Vojske Jugoslavije (VJ) saopstila je danas da jedinice VJ na
jugu Srbije i u kopnenoj zoni bezbednosti nastavljaju realizaciju
sporazuma
o privremenim operativnim procedurama za saradnju i koordinaciju na obe
strane duz administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.
Planiranim operativnotaktickim aktivnostima i pojacanom snagom
u
kopnenoj zoni bezbednosti neprekidno se obezbedjuje i kontrolise
administrativna linija zaposedanjem najpovoljnijih objekata i
angazovanjem
organa kontrole i obezbedjenja na najosetljivijim pravcima koji vode sa
teritorije Kosova i Metohije, navodi se u saopstenju.
KOSOVO - METOHIJA
COVIC: BEZBEDNOST MORAJU DA GARANTUJU ALBANCI
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) - Sef Koordinacionog centra
za
Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic rekao je da za bezbednost bilo koje
nacionalne zajednice u pokrajini "moraju da garantuju Albanci", kao i da
bi
to trebalo da bude njihov zadatak. Bezbednost na Kosovu i Metohiji mogla
bi
da se ostvari uz pomoc vojnih i policijskih snaga, odnosno Kfor i UNMIK
u
ovom trenutku, ali to nije dugorocno resenje, kazao je Covic novinarima
u
zgradi Vlade Srbije nakon razgovora sa komandantom italijanskog
kontigenta
NATO u Makedoniji, Karlom Kabidjozuom.
Covic je rekao da je sa Kabidjozuom, koji je bivsi komandant
Kfor
na Kosovu, razgovarao uopsteno o nacinu na koji bi mogla da se resi
kriza u
juznoj srpskoj pokrajini i da su se slozili da bi jedan od prvih koraka
trebalo da bude vracanje poverenja. "Bez vracanja poverenja nema
vracanja
na Kosovo", dodao je on. Covic je rekao da zvanicno raspustena
OVK
"nije razoruzana", vec da je "prepakovana" i da je to jedan od problema
na
jugu Srbije i u Makedoniji.
Covic je podsetio da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN
predvidja da Srbija i Jugoslavija imaju teritorijalni integritet nad
Kosovom i Metohijom i da drzava, kao clanica UN, "ima duznost da je
sprovede".
Covic je ocenio da "medjunarodna zajednica ne zeli nezavisnost
Kosova" i da postoji saglasnost u tome da bi nezavisno Kosovo dovelo do
destabilizacije regiona. "Zelimo stabilan region" koji bi tezio ka
evropskoj integraciji".
Predsednik Koordinacionog tima za Kosovo je najavio da ce
razgovarati sa sefom UNMIKa u pokrajini Hansom Hekerupom pocetkom
septembra. Tema razgovora bice pitanja nestalih lica, procesi sudjenja,
formiranje radnih timova, povecanje bezbednosti i slobode kretanja za
nealbansko stanovnistvo i njihov povratak na Kosovo, dodao je Covic.
On je kazao da "Albanci koriste" princip izbegavanja sukoba i
zrtava koje primenjuju medjunarodne snage na Kosovu i da su "ekstremno
radikalni elementi" postavili organizacije na raznim nivoima "preko
kojih
vrse dodatni pritisak i suptilno etnicko ciscenje drugih nacionalnih
zajednica, a najvise Srba".
Ukazujuci da na Kosovu postoji mnogo problema, Covic je rekao
da
je jedan od prioritetnih zadataka pronalazenje nestalih lica,
otkopavanje
masovnih grobnica i identifikacija pronadjenih leseva.
Covic je ukazao da bi trebalo da se obidju svi tereni na kojima
bi, prema ukazanim sumnjama, mogli da postoje tajni logori i dodao da
"ko
god tvrdi da tajnih logora nema, za to bi trebalo da pruzi i dokaze".
Potpredsednik Vlade Srbije je istakao da je od "najveceg
drzavnog
interesa da se nealbansko stanovnistvo na Kosovu registruje" i izrazio
nadu
da ce se potencijalni biraci za novembarske izbore u pokrajini masovnije
odazvati popisu.
HEKERUP ZADOVOLJAN RAZGOVORIMA SA COVICEM
PRISTINA, 27.avgusta 2001. (Beta) - Sef UNMIK Hans Hekerup
izjavio
je danas da su njegovi proslonedeljni razgovori sa sefom drzavnog
Koordinacionog centra za Kosovo Nebojsom Covicem bili "konstruktivni" i
da
mu je ponovio stav UNMIK da nece tolerisati paralelne institucije vlasti
u
pokrajini.
"Administracija UNMIK jedini je nosilac vlasti na Kosovu i tu
vlast nece deliti ni sa kim", rekao je Hekerup, nakon sednice
Privremenog
administrativnog veca Kosova (PAVK) u Pristini.
On je dodao da njegovi razgovori sa Covicem predstavljaju
"napor
za resavanje zajednickih albansko-srpskih problema" i najavio njihov
novi
susret ove nedelje.
Hekerup je rekao da nastoji da se rese problemi pre svega
integracije srpske manjine u kosovske strukture vlasti i sudbine
nestalih.
KFOR OD PETKA NA KOSOVU UHAPSENO 149 PROPADNIKA ONA
PRISTINA, 27. avgusta 2001. (Beta) - Kfor je od petka na
granici
sa Makedonijom uhapsio 149, a samo tokom protekle noci 96 osoba za koje
se
sumnja da su pripadnici albanske ONA, saopstio je danas u Pristini
portparol Kfora, britanski major Roj Braun. On je upozorio da Kfor nehe
dozvoliti da ove osobe koriste Kosovo za skladistenje svog oruzje.
Braun je jos naveo da ce svaki napad na medjunarodne snage na
Kosovu naici na odgovarajuci i proporcionalni odgovor, i da ce vojnici
Kfora uhapsiti svaku osobu ili grupu, bilo naoruzanu, u uniformi ili ne,
koji pokusaju da ilegalno predju granicu izmedju Makedonije i Kosova.
Sef sektora za informisanje pri misiji UN na Kosovu Sajmon
Hejzlok
rekao je na istoj konferenciji za novinare da UNMIK pozdravlja pozive
predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana
Djindjica Srbima preostalim na Kosovu i raseljenim Srbima da se
registruju.
REPUBLIKA CRNA GORA
SKUPSTINA-PEROVIC: ODLAGANJE RESAVANJE PROBLEMA STETI I SRBIJI I CRNOJ
GORI
BEOGRAD, 27. avgusta 2001. (Beta) - Predsednica Skupstine Crne
Gore Vesna Perovic ocenila je da vlasti u Srbiji i Crnoj Gori hitno
treba
da pronadju resenje medjusobnih odnosa, jer cekanje nikome ne odgovara.
U
izjavi danasnjoj beogradskoj "Politici", Peroviceva je ocenila da mnogi
politicki subjekti u Srbiji i Crnoj Gori otezanje resavanja problema ili
vide kao svoju politicku korist, ili, jednostavno, ne znaju sta da
preduzmu, jer vise nema te kombinacije koja moze da zadovolji i birace i
medjunarodnu zajednicu i vodjstva politickih stranaka.
Ona je kazala da je najgore cekanje, "jer cekamo nesto sto samo
nece doci". "Resenje moramo da kreiramo mi koji smo na drzavnim
pozicijama.
Sto ih pre nadjemo, ona ce biti izvodljiva", rekla je Peroviceva i
dodala
da crnogorski liberali pokusavaju da podstaknu te procese.
Ona je kazala da pripremu zajednicke platforme za redefinisanje
odnosa u SRJ DOS i crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju",
dozivljava kao razocarenje u DOS, zato sto smatra da je sastavljen od
stranaka i ljudi koji znaju sta je drzava, demokratija i ko je bio
Slobodan
Milosevic. "Pa, kada to znaju, njihovo ulazenje u politicke aranzmane sa
saradnicima Slobodana Milosevica i sa stranaka koje ne mogu da
predstavljaju Crnu Goru, jer su u njoj opozicija, samo zato sto zele da
ocuvaju SRJ, odnosno Crnu Goru u posedu Srbije, za mene je veliko
razocarenje", rekla je Peroviceva.
Prema njenim recima, celokupna situacija sa strankama u Crnoj
Gori, Srbiji i u SRJ i zadrzavanje nezasluzenih pozicija, nije dobra i
dokazuje da je Jugoslavija "jedna vestacka i neodrziva tvorevina".
Peroviceva je ocenila da bi stvaranje koncentracione vlade u
Crnoj
Gori predstavljalo kupovinu vremena za odlaganje resenja problerma koji
optereciju Crna Goru. "Sadasnja vlast ima potpuni izborni legitimitet i,
dokle god ispunjava svoje obaveze iz sporazuma, potpunu stabilnost",
kazala
je Peroviceva. Ona je dodala da bi stvaranje koncentracione vlade bilo
izigravanje izborne volje biraca i da joj je nejasno je kako bi oni
podneli
ujedinjavanje stranaka koje su njih potpuno zavadile.
SKUPSTINA: TRI VANREDNE SEDNICE CRNOGORSKE SKUPSTINE U SEPTEMBRU
PODGORICA, 27. avgusta 2001.(Beta) - Skupstina Crne Gore ce u
septembru tri puta vanredno zasedati.
Prva vanredna sednica crnogorskog parlamenta u septembru, koja
je
ranije zakazana, bice odrzana 4. septembra, a na njoj treba da se
raspravlja o normativnim pripremama referenduma o drzavno-pravnom
statusu
Republike. Ocekuje se da ce na toj sednici biti doneta odluka o
formiranju
Radne grupe za izradu zakona o referendumu.
Predsednica crnogorskog parlamenta Vesna Perovic zakazala je
danas, na predlog premijera Filipa Vujanovica, jos jednu vanrednu
sednicu
parlamenta, za 11. septembar. Na toj sednici treba da se razmatra
Predlog
zakona o izmenama Zakona o socijalnoj i decijoj zastiti, predlog
prostornog
plana za Nacionalni park "Skadarsko jezero" i predlog odluke o izradi
Prostornog plana Republike Crne Gore.
Na trecoj vanrednoj sednici Skupstine Crne Gore, koja je
zakazana
za 20. septembar, bice razmatran predlog opozicione koalicije "Zajedno
za
Jugoslaviju" da se prosire nadleznosti parlamentarne Komisije za
ispitivanje tvrdnji u zagrebackom listu "Nacional" o navodnoj umesanosti
crnogorskih vlasti u sverc duvana. Na sednici parlamenta 20. septembra,
takodje na predlog opozicije, treba da se razmotri i interpelacija
koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" o radu crnogorske Vlade.
HASKI TRIBUNAL - SRJ
KARLA DEL PONTE SLEDECE NEDELJE U BEOGRADU
HAG, 27. avgusta 2001. (Beta) - Glavni tuzilac Haskog tribunala
za
ratne zlocine Karla del Ponte pocetkom naredne nedelje posetice Beograd
i
Sarajevo, saopstila je danas portparol Tuzilastva Florans Artman. Ona je
rekla da Del Ponteova u ponedeljak, 3. septembra, dolazi u Beograd, gde
ce
sa jugoslovenskim zvanicnicima razgovarati o saradnji SRJ sa Haskim
tribunalom.
Artmanova je dodala da ce se u Beogradu glavni tuzilac Haskog
tribunala sastati sa "uobicajenim sagovornicima" iz jugoslovenskih i
sprskih vlasti, ukljucujuci predstavnike ministarstava pravde i
unutrasnjih
poslova.
Odmah posle Beograda, Del Ponteova odlazi u Sarajevo, gde ce
ostati do srede. Tokom posete BiH sastace se sa tamosnjim zvanicnicima,
kao
i predstavnicima medjunarodne zajednice.
REPUBLIKA MAKEDONIJA
STARTOVALA NATO OPERACIJA "NEOPHODNA ZETVA"
SKOPLJE 27. avgusta (Tanjug) Predstavnik za stampu NATO u
Makedoniji, americki major Beri Dzonson, potvrdio je danas u Skoplju da
je
dato "zeleno svetlo" za start operacije "Neophodna zetva" za
razoruzavanje
albanskih terorista, pripadnika Oslobodilacke nacionalne armije (ONA).
Snage alijanse, planirane za ovu specificnu operaciju, dobile
su
naredbe za razmestaj na punkotvima u kriznim podrucjima na severu
zemlje.
U Skoplju su danas ponovo objavljena ocekivanja NATO da ce se u
operaciji "zetva" u narednih mesec dana, uz angazman preko 5.000
pripadnika
elitnih jedinica nacionalnih snaga zemalja clanica, prikupiti oko 3.300
komada razlicitog naoruzanja albanskih terorista.
Zvanicnici u Skoplju, pre svih premijer Ljupco Georgievski,
medjutim, ostaju pri stavu da je ta planirana kolicina "smesno mala",
buduci da se raspolaze veoma pouzdanim saznanjima da se kod terorista
nalazi najmanje 60.000 komada razlicitih vrsta oruzja. Komandant
operacije
"zetva", danski brigadni general Gunar Lange tvrdi da bi od terorista
trebalo prikupiti oko 3000 pusaka, 200 mitraljeza, 140 minobacaca, zatim
drugih vidova automatskog oruzja, kao i 600 vazdusnih borbenih sistema,
dva
tenka i dva oklopna vozila.
U medjuvremenu u Makedoniju i danas intenzivno pristizu dodatne
snage NATO planirane za pomenutu operaciju. Jutros je preko granicnog
prelaza Bogorodica, kod Djevdjelije, iz Grcke usao novi vojni konvoj
francuskih legionara, od 158 vozila sa vojnom opremom i 320 leginara.
Kako
je objavljeno, francuski kontingent bice stacioniran nadomak skopskog
aerodroma Petrovac.
Iz komande NATO snaga u Skoplju danas je istaknuto da se
sinocni
incident kod Petrovca, kada je kamenovano vozilo u kome je bio britanski
vojnik Jan Kolins (20), pripadnik 9. padobranske kraljevske
inzenjerijske
brigade, koji je jutros podlegao povredama, temeljno ispituje, ali i da
operacija "zetva" nece kasniti. Od makedonskih vlasti se ocekuje da
utvrde
identitet napadaca na britansko vozilo i sankcionisanje tih lica.
U Tetovu i Brvenici, na severozapadu zemlje, i dalje traju
protesti pravoslavnog stanovnistva koje ne dozvoljava povlacenje teske
artiljerije i oklopnomehanizovanih jedinica sa kljucnih pozicija u
kriznim
regionima, na cemu insistiraju NATO planeri zapocete operacije.
MAKEDONSKI PREDSEDNIK OSUDIO UBISTVO BRITANSKOG VOJNIKA
SKOPLJE, 27. avgusta (Tanjug) Makedonski predsednik Boris
Trajkovski danas je najostrije osudio akt nasilja u kojem je izgubio
zivot
britanski vojnik Jan Kolins (20), pripadnik tek pristiglih trupa NATO
planiranih za operaciju "Neophodna zetva" u Makedoniji.
"Ovo nerazumno ubistvo uopste ne doprinosi unapredjenju
mirovnog
procesa i ide na ruku onima koji zele da postignu svoje ciljeve
nasiljem.
Nadlezni organi intenzivno rade na potpunom razotkrivanju ovog dela i
utvrdjivanju identiteta pocinioca", istakao je Trajkovski povodom
sinocnog
ubistva Kolinsa kod skopskog aerodroma Petrovec.
On je dodao da taj cin nece odvratiti vlasti od namere da se
razoruzaju teroristi i raspuste njihove formacije i da Makedonija
nastavlja
saradnju sa partnerima NATO na uspesnom okoncanju njihove misije.
PRIKUPLJENO OKO HILJADU KOMADA STAROG ORUZJA
SKOPLJE, 27. avgusta (Tanjug) Na pocetku NATO operacije
"Neophodna zetva" u Makedoniji, pripadnici "Oslobodilacke nacionalne
armije" danas su u jednom hangaru u selu Otlja, na kumanovskolipkovskom
kriznom podrucju, francuskim, britanskim i belgijskim vojnicima iz
sastava
NATO predali oko hiljadu cevi mahom starih tipova oruzja. Cinu predaje
tog
oruzja prisustvovala su i trojica poslanika makedonskog parlamenta, kao
deo
civilne kontrole pocetka operacije.
Predstavnici NATO su priznali da je danas najvise prikupljeno
oruzja stare jugoslovenske i kineske proizvodnje. Pored automatskih i
poluautomatskih pusaka sakupljen je i izvestan broj protivtenkovskih,
protivpesadijskih mina, minobacaca i raznih vrsta eksploziva.
Moderniji tipovi pesadijskog i ostalog naoruzanja, kako obecava
teroristicki komandant, izvesni Spati, bice predati u nekim kasnijim
fazama
zapocete operacije. On pritom nije bio spreman da objasnjava sa koliko
oruzja zaista raspolazu pripadnici ONA.
AUSTRIJA - UN - BALKAN
ANAN I FERERO-VALDNEROVA: EKSTREMISTI SE MORAJU IZOLOVATI
BEC, 27. avgusta 2001.(Beta) - MIP Austrije Benita
Ferero-Valdner
i GS UN Kofi Anan ocenili su danas da se ekstremisticke snage na Balkanu
moraju biti izolovane. Tokom razgovora u austrijskom gradu Sankt Gilgen,
Ferero-Valdnerova i Anan slozili su se da "ekstremisticke snage u svim
balkanskim drzavama, koje ugrozavaju stabilnost i reforme u regionu,
moraju
biti izolovane".
"Potpisivanje okvirnog sporazuma sredinom avgusta u Makedoniji
pokazalo je da medjunarodna zajednicka samo zajednickim snagama i na
transparentan nacin moze doprineti resavanju krize", ocenila je MIP
Austrije.
Pored Balkana, Ferero-Valdnerova i Anan razmatrali su i druga
krizna zarista u svetu.
