http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/18.htm
Prve crnogorske nezavisne elektronske novine (PCNEN)
Drugi pisu:
27.10.2002.
Srbija gresi sa Crnom Gorom
Dobrica Cosic
Da li smo i danas Srbi i sta smo danas? Da li smo
mogli imati drugu sudbinu
u zupcaniku Velikog mehanizma istorije od ove koju
prezivljavamo?
Koren raspada Jugoslavije i srpskim porazima u 20.
veku, nalazi se u
samom stvaranju i karakteru zajednicke drzave Srba,
Hrvata i Slovenaca.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca stvorena je na
zabludi da oni cine
jedan etnos sa tri vere. A to su razliciti etnosi sa
nejedinstvenom
istorijskom prosloscu, razlicitim religijama,
nejedinstvenog civilzacijskog i
ekonomskog stupnja i sustinski suprotstavljenim
nacionalnim ideologijama,
sto je u srpskoj politici prekasno shvaceno.
Zajednicka drzava Juznih
Slovena stvorena je sa nesaglasnoscu trajno mocnih
evropskih faktora
Nemacke i Vatikana, sto ce i odluciti o njenom slomu.
TITOVI SRPSKI VAZALI
Ustavom 1974. jugoslvoenska federacija pretvorena je
u konfederaciju i
srpski narod stavljen u neravnopravan ustavno-pravni
polozaj. Drzavnim
granicama i samoupravnim etatizmom, dezintegrisan je
srpski narod, a
Republika Srbija pretvorene je u "uzu Srbiju" pod
tutorstvom Kosova i
Metohije i Vojvodine. Srsko komunisticko vodjstvo je
u ime samoupravnog
socijalizma i vernosti Titu, prihvatilo ovo radikalno
odbacivanje
jugoslovenstva i stupilo u vazalan odnos prema
nacionalisticko-separatistickim partokratijama
Hrvatske i Slovenije, koje ce
posle Titove smrti sa Mekedoncima i Muslimanima
zasnovati mocnu
atisrpsku koaliciju. Ustav od 1974. posto je
legitimna osnova svih
jugoslovenskih separatizama i secesija i samim tim
uzrok medjunacionalnog
i gradjanskog rata na jugoslovenskom tlu 1991 - 1995.
godine.
Pod pritiskom albanskog separatizma i intenziviranja
secesionistickih
procesa u Sloveniji i Hrvatskoj, cija birokratija
posle Titove smrti njegovu
autokratiju zamenjuje antisrpskom koalicijom koja
podrzava albanski
separatizam, ali i pod pritiskom srpske javnosti
nezadovoljne
neravnorpavnim polozajem srpskog naroda u
Jugoslaviji, vladajuci rezim u
Srbiji 1989. vrsi reviziju Ustava iz 1974. i menja
ustave Pokrajina
podredjujuci ih Ustavu Republike Srbije. Srpska
zvanicna politika nastoji da
ukine suprematiju antisrpske koalicije, suprotstavlja
se secesionistickom
opredeljenju Slovenije i Hrvatske, zalazuci se za
opstanak Jugoslavije kao
federativne drzave. Na nesrecu srpskog naroda,
politika vladajuceg rezima
ne usaglasava se sa epohalnim promenama koje su
zahvatile svet, ne
uvidja posledice ujedinjenja Nemacke i raspad
Sovjetskog Saveza, ne sledi
prevratnicki proces demokratizacije i antikomunizma
koji su zahvatili
drzave Istocne Evrope.
RS NIJE VELIKOSRPSKA TVOREVINA
Postavlja se pitanje: da li je zvanicna politika
Srbije i politika srpskih
demokratskih stranaka u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini u prodesu
secesionistickog razbijanja Jugoslavije i tokom
gradjanskog i
medjunacionalnog rata - bila velikosrpska politika?
Da li se u
medjunacionalnom i gradjanskom ratu 1991 - 1995.
srpski narod borio za
Veliku Srbiju? Ne postoji nijedan punovazan politicki
dokument koji
potvrdjuje velikosrpski cilj srpskgo naroda u
njegovoj borbi za pravo na
samoopredeljenje koje su iskoristile sve
jugoslovenske nacije i parvo na
svoju drzavu, drzavu srpskog naroda na teritorijama
gde je on cinio
vecinu. O Velikoj Srbiji od otvaranja jugoslovenske
krize do danasnjeg
dana, govorili su samo ekstremni nacionalisti, koji u
srpskoj politici nisu
imali ozbiljnijeg znacaja.
Da Srbija i Savezna Republika Jugoslavija nisu imale
teritorijalne pretenzije
prema drugim republikama, a to znaci da se nisu
borile za Veliku Srbiju,
dokaz su skupstinske deklaracije i Ustavi koji su
javni dokumenti. Da
Republika Srpska Krajina, zasnovana referendumom na
teritorijama gde su
Srbi bili vecinsko stanovnistvo, nije predstavljala
velikosrpsku tvorevinu,
niti se osecala delom Velike Srbije, dokaz je njen
Ustav donesen 1991.
godine. Da Republika Srpska stvorena u Bosni i
Hercegovini na teritoriji gde
su Srbi predstavljali vecinsko stanovnistvo nije
velikosrpska tvorevina,
takodje je dokaz Ustav Republike Srpske donesen
februara 1992. godine.
Smatram da je nas zivotni interes da ideoloski,
politicki i civilizacijski sto
pre i bezbolnije napustimo 20. vek. Istorijski razum
nam nalaze da kriticki i
istinito do korena svog bica saznamo sebe i jasno
sagledamo svoju
istorijsku putanju. S tim motivima imenovacu, po mom
verovanju, najteze
greske srpske politike u drugoj polovini 20. veka, a
to su: podredjenost
nacionalne politike politici Komunisticke partije
Jugoslavije; upornost u
jugoslovenskim zabludama koju opravdava dijasporican
karakter srpskog
naroda; maksimalizam u nacionalnim ciljevima koji se
okoncao nacionalnom
kapitulacijom; neshvatanje dubine i znacenja promena
koje su se zbile
propascu Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemacke i
promena koje se
zbivaju u bicu svremene civilizacije; nespremnost i
nesposobnost za
prilagodjavanje savremenom svetu, a da se u tom
prilagodjavanju sacuva
suverenitet i identitet; srpska politika prema Kosovu
i Metohiji od
aktiviranja albanskog secesionizma do okupacije
zapadne alijanse 1999.
godine, bila je pogresna i porazna; u gradjanskom i
medjunacionalnom ratu
na tlu Jugoslavije od 1991. do 1995. godine sve tri
ratujuce strane vrsile
su zlocine. Na zlocine hrvatskih i muslimanskih
ekstremista, srpski
ekstremisti uzvracali su zlocinima, a cinili su ih i
sa motivima svog
degradiranog etosa koji predstavljaju najtezi moralan
pad Srba u novijoj
istoriji; od stvaranja Savezne Republike Jugoslavije
do danasnjeg dana,
Srbija vodi pogresnu politiku prema Crnoj Gori.
VOLJOM GOSPODARA SVETA
Ucinili bismo veliku nepravdu prema sebi, bila bi to
istorijska neistina ako
bismo za nasu sudbinu krivce videli samo u sebi. Mi
jesmo odgovorni za
svoju sudbinu, ali je ona nama i dosudjena. Ima u
bivstvovanju naroda
vremena kada su narodi samo zrtve onog velikog
mehanizma istorije na
cije zupcanike ne mogu da uticu. Takvo vreme srpskom
narodu bio je 20.
vek. Srpski narod je tragicno okoncao 20. vek ne samo
zato sto su njegovi
politicari i drzavnici od 1914. do 2000. godine
vodili nepredvidnicku i
pogresnu politiku; srpski narod je i zrtva svetske
konstelacije, osobito one
nastale raspadom bipolarnog sveta i pobedom nove
totalitarne i
hegemonisticke ideologije. Srpski narod je od
gospodara ovoga sveta
surovo kaznjen zbog svoje upornosti da osvoji slobodu
i odbrani prava koja
su Evropska zajednica i SAD priznale svim
jugoslovenskim narodoma.
Nasa sudbonosna iskusenja nisu se okoncala.
"VELIKA SRBIJA" I JNA
Nezaobilazno je pitanje i ucesce JNA u
secesionistickom razbijanju
Jugoslavije.
U odbrani svojih garnizona napadnutih od slovenacke i
hrvtske vojske i
zastiti srpskog stanovnistva ugrozenog ustaskim
terorom i genocidnim
pretnjama, oruzane intervencije JAN vrsene su na
najnesrecniji nacin,
ratnim akcijama sa kobnim posledicama po srpski
narod. Ali, JNA se nije
borila za Veliku Srbiju; ona je neuspesno pokusala da
brani Jugoslaviju.
USTASKO VELIKOSRPSTVO
Da li je srpski narod posle razbijanja Jugoslvije
tezio stvaranju jedinstvene
srpske drzave na teritorijama gde su Srbi
predstavljali vecinsko
stanovnistvo i da li je to bila Velika Srbija?
Obe srpske republike u Hrvatskoj i Bosni, stvorene su
u egzistencijalnoj
ugrozenosti srpskog naroda njegovom autonomnom
politickom voljom sa
perspektivom prisajedinjenja Srbiji i SR Jugoslaviji.
Drzavni oblik tog
projekta niko nije sagledao i formulisao. Neki
politicari i intelektualci govorili
su o Savezu srpskih zemalja koji je i Crnu Goru
podrazumevao kao drzavu
srpskog naroda.
Takav Savez drzava o kome se kao perspektivi govorilo
samo na javnim
skupovima, nikad u parlamentima i zvanicnim forumima,
ne moze se ni po
cemu smatrati Velikom Srbijom. A ujedinjenje
Republike Srbije i Republike
Crne Gore u SRJ aprila 1992. godine, konacno dokazuje
da je velikosrpstvo
kategorija ustaske i muslimanske sovinisticke
propagande, koju su za svoje
politicke ciljeve i interese instrumentalizovale
Evropska zajednica i Amerika
i na sramotu veka uvele ga i u optuznicu Haskog
tribunala.
VECERNJE NOVOSTI
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
