za tri države
U listu "Politika" od 8. 2. u rubrici "Ekonomija i biznis", objavljen je članak "Pristaništa usred Srbije", autora profesora dr Nenada Mileusnića.
Predlog sa obrazloženjem prof. dr Mileusnića o izgradnji plovnog kanala od Dunava do Solunske luke je, po meni, višestruko značajan i treba ga javno podržati, jer predstavlja jednu od višestruko važnih, možda i najvažnijih dugoročnih privrednih investicija ovog stoleća za Srbiju.
Profesor Mileusnić je istakao najvažnije privredne efekte ovog rečnog plovnog puta. I, zaista, kada se pogleda trasa ovog kanala u dužini od oko 700 km, vidi se izvanredno bogatstvo prirode, njenih lepota i raznovrsnih privrednih (naročito poljoprivrednih) proizvodnih delatnosti Srbije, Makedonije i Grčke. S obzirom na to da bi to bio najkraći i najjevtiniji prevozni put (od svih drugih mogućih) između Afrike, Azije i Evrope, može se i laički pretpostaviti kolike količine robe bi se transportovale na ovaj način i koliki bi se godišnji iznosi samo od plovidbenih taksa ubirali. Evropa bi, korišćenjem kanala u Nemačkoj, povezanim sa Dunavom praktično dobila rečno-plovni put od Egejskog do Baltičkog mora. Mogu se samo zamisliti takođe neizmerne kulturne i turističke aktivnosti i koristi, uključivanjem ogromnog broja stanovnika Evrope (pa i drugih kontinenata).
Nadležni državni organi Srbije treba ovu inicijativu da uzmu najozbiljnije u razmatranje; što pre se povežu sa nadležnim državnim organima Makedonije i Grčke i dogovore o svim bitnim pitanjima daljeg rada na ovom izvanrednom projektu. Možda bi ovaj vodni "krvotok" bio početak privrednog i kulturnog sjedinjavanja, pre svega triju država kroz koje kanal prolazi, a možda i šire od toga.
Prof. dr Radosav Bošković,
Beograd
<<attachment: solun.jpg>>
