PRESEVO 26.02.2003 14:41
(AVP) - Etnički Albanci u južnoj Srbiji nadaju
se da će im stari referendum od pre deset godina pomoći da ostvare svoje snove o
autonomiji i ujedinjenju sa Kosovom. Nakon stvaranja nove državne zajednice
Srbije i Crne Gore prošle nedelje i sve intezivnije debate o budućnosti Kosova,
smatra se da Albanci iz Preševske doline žele da zaštite svoje interese u
slučaju bilo kakvih promena granica u budućnosti. Preševski Abanci se sada
nadaju da će nezvanični referendum iz 1992. godine, u kome je 95 odsto od nekih
47.000 albanskih građana zaližilo za punu autonomiju regiona i pravo da se
ujedini sa Kosovom, uticati na stav međunarodne zajednice i pošpešiti njihovo
zalaganje za odavanje od Srbije. Loklani političari se nadaju da će Preševska
dolina - koju oni nazivaju istočnim Kosovom - biti zamenjena za srpske enklave
na severu Kosova u slučaju eventualnih promena granica u budućnosti. Analitičiri
veruju da bi referendum, mada ga Beograd nikada nije zvanično prihvatio niti
međunarodna zajednica, mogao postati glavni adut rukovodstva preševskih
Albanaca. Oblast, koju čine opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojoj živi
oko 70.000 Albanaca i 40.000 Srba bila je potprište oružanog sukoba između
jugoslovenskih snaga bezbednosti i albanske gerile do sredine 2001. godine.
Borbe su prestale nakon što su međunarodna zajednica i potpredsednik srpske
vlade Nebojša Čović izdejstvovali sporazum prema kome se Albanci slažu da se
razoružaju u zamenu za garancije da će se unaprediti ljudska i demokratska
prava, koja im je uskratio bivši jugoslovenski lider Slobodan Milošević. Od
razgovora o referendumu odustalo se za vreme mirovnih pregovora. "Međunarodna
zajednica je veoma jasno stavila do znanja da bi trebalo da odustanemo od
nasilnih planova za menjanje granice, tako da smo prestali da pričamo o
referendumu"; izjavio je Naser Haziri, potpredsednik Ujedinjene demokratske
partije Albanaca, koja je bila u sastavu preševskog pregovaračkog tima. U skladu
sa mirovnim sporazumom, opštinski izbori održani su prošlog jula. Vodeća
Albanska stranka, Partija za demokratsko delovanje(PDD), koju predvodi preševski
gradonačelnik Riza Halimi, pobedila je u Bujanovcu i Preševu, dok je srpska
koalicija trijumfovala u Medveđi. Međutim, mada su bili spremni da glasaju o
pitanjima koja ih se tiču na lokalnom nivou, etnički Albanci u južnoj Srbiji
bojkotovali su srpske predsedničke izbore u oktobru i decembru prošle godine. To
je protumačeno kao još jedan signal da nisu zainteresovani da ostanu u sastavu
Srbije. Čini se da lokalni lideri veruju kako referendum iz 1992. godine još
uvek može odigrati svoju ulogu pri eventualnoj promeni granica unutar bivše
Jugoslavije. Oni, takođe, smatraju da se ujedinjenje može ostvariti putem
sporazuma između Prištine i Beograda, pri čemu bi se područja severnog Kosova sa
većinskom srpskom populacijom razmenila za Preševo. "Ne mislim da se prosto radi
o našim nacionalističkom snu, već je to legitiman i demokratski način da ljudi
izraze svoje mišljenje", izjavio je Haziri za IWPR. Mada je Kosovo formalno deo
Srbije i Crne Gore, ono je od okončanja konflikta 1999. godine postalo protektor
Ujedinjenih nacija. Pregovori o konačnom statusu tek treba da počnu. Međutim,
ovo pitanje je već sada veoma aktuelno. Srpski premijer Zoran Đinđić nedavno je
saopštio kako želi da razgovori o konačnom statusu započnu od juna ove godine. U
isto vreme se naveliko raspravlja o neizvesnosti protektorata u samom Kosovu.
Srbi koji žive u severnom delu Kosova obrazovali su asocijaciju svojih opština u
januaru, koja bi, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, održala referendum
o prisajedinjenju Srbiji. Trenutna politička situacuja u protektoratu mogla bi
omugućiti Albancima u južnoj Srbiji da upotrebe referndum iz 1992. godine kao
politički adut i zatraže od međunarodne zajednice da priznaju rezultat tog
referenduma. "Mislim da se istorijska nepravda prema (preševskim) Albancima može
izbeći postizanjem sporazuma između kosovskih Albanaca i Srba", kaže Sevdali
Hiseni, portpalor Albanskog pokreta demokratskog progresa. "Referendum je večit
i niko nema mandat da ignoriše želje albanskog stanovništva u ovom regionu".
Ipak, lokalno stanovništvo se možda ne bi složilo sa ovakvom tvrdnjom. Deset
godina kasnije, većina Albanaca u ovoj oblasti izgubila je svaku nadu da će
njihov san jednog dana postati realnost. "Rezultat referenduma nije ništa više
od parčeta papira, koje koriste naši lideri za sopstvene političke ciljeve",
kaže jedan stanovnik Preševa, koji je želeo da ostane anoniman./// Autor Belgzim
Kamberi je nezavisni novinar iz
Preševa
Title: Message
