*31.05.2006.*
KOSOVO I METOHIJA
*PLATFORMA DRŽAVNOG PREGOVARAČKOG TIMA O BUDUĆEM STATUSU KOSMETA*
*Sažeta verzija drugog i trećeg dela Platforme usvojene 5. januara 2006. *
Uvod. Državni pregovarački tim Srbije i Crne Gore stoji čvrsto na stanovištu
da budući status Kosova i Metohije mora biti rezultat sporazuma između
legitimnih predstavnika Srbije i Crne Gore (svako pominjanje državne
zajednice Srbija i Crna Gora u ovom dokumentu odnosiće se na republiku
Srbiju posle formalnog istupanja Crne Gore iz državne zajednice (vid. čl. 60
Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora)) sa jedne i
privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji sa druge strane. U
postizanju takvog sporazuma izuzetno je važna uloga predstavnika međunarodne
zajednice koji svojim posredovanjem treba da doprinesu ostvarivanju mirnog,
celovitog i trajnog rešenja ovog pitanja.
Sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije u svakom pogledu ima
prednost nad bilo kakvim nametnutim rešenjem. Jedino ono stvara preduslove i
pruža šansu za mirnu koegzistenciju srpskog i albanskog naroda, kao i
ostalih nacionalnih zajednica u pokrajini, omogućava ekonomsku i socijalnu
obnovu i doprinosi istorijskom pomirenju kao uslovu ostvarivanja zajedničke
evropske perspektive za sve. Sporazumno rešenje ima i tu načelnu prednost
što se nalazi na širokom rasponu između dva neprihvatljiva ekstrema –
statusa koji je Kosmet imao između 1989. i 1999. godine, i nezavisnosti
pokrajine, to jest stvaranja nove albanske države.
Pregovarački tim Srbije i Crne Gore smatra da je do konkretnog predloga
sporazumnog rešenja moguće doći posredstvom direktnih pregovora, i to onako
kako je predloženo u pismu predsednika i premijera Srbije, dvojice
kopredsednika Pregovaračkog tima, od 18. maja 2006. ministrima spoljnih
poslova zemalja Kontakt grupe, Visokom predstavniku EU za zajedničku spoljnu
politiku i bezbednost i Specijalnom izaslaniku Generalnog sekretara UN.
U pogledu samog budućeg statusa Kosova i Metohije, Pregovarački tim je
uveren da on mora biti određen kao suštinska autonomija u okviru Srbije i
državne zajednice Srbija i Crna Gora. U ovom dokumentu izlažu se bitni
elementi ovakvog rešenja.
Međunarodnopravni aspekti budućeg statusa Kosova i Metohije.
Međunarodne garancije suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i
Crne Gore. Budući status Kosova i Metohije, predviđen u formi široke
autonomije sa međunarodnim garancijama, mora u potpunosti biti u skladu sa
međunarodnim pravom i temeljnim načelima međunarodnog poretka. To znači da
se rešenjem budućeg statusa ne sme dovoditi u pitanje suverenitet i
teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore kao međunarodno priznate države,
članice Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija.
Budući status Kosova i Metohije treba da bude u skladu s osnovnim načelima i
normama na kojima se zasniva međunarodna zajednica, kao i s posebnim
dokumentima međunarodne zajednice kojima se utvrđuje suverenitet i
teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. (To se pre svega odnosi na
Povelju UN i Završni akt Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji
(danas OEBS) iz Helsinkija od 1975. godine. Na osnovu ovih i drugih
opšteobavezujućih dokumentata, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije
i Crne Gore (tadašnje SR Jugoslavije) izričito se potvrđuju u Rezoluciji SB
UN 1244 od 10. juna 1999, kao i u prethodnim rezolucijama SB UN br. 1160,
1199, 1203 (sve od 1998. godine) i br. 1239 od 1999. godine. Uz osnovne
izvore međunarodnog prava, granice i teritorijalni integritet država
nastalih raspadom prethodne Jugoslavije dodatno su zajemčeni posebnim
međunarodnim dokumentima i sporazumima, kao što su Mišljenja Arbitražne
komisije Konferencije o Jugoslaviji (Mišljenje br. 3 od 11. januara 1992) i
Opšti okvirni sporazum o miru u Bosni i Hercegovini od 21. novembra 1995.
(Dejtonsko-pariski sporazum).
Svako rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije koje bi izlazilo iz okvira
važećeg međunarodnog prava ugrožavajući suverenitet i teritorijalni
integritet Srbije i Crne Gore bilo bi nametnuto rešenje, pa bi stoga moralo
biti proglašeno nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim od strane nadležnih
državnih organa.
Opšti sporazum o budućem statusu Kosova i Metohije. Političke razgovore o
budućem statusu Kosova i Metohije treba okončati opštim sporazumom, koji bi
imao karakter međunarodnopravnog dokumenta. U sporazumu bi bili sadržani svi
bitni elementi (opšti principi i konkretna rešenja) za određivanje budućeg
statusa Kosova i Metohije. Osim toga, tekst opšteg sporazuma sadržavao bi i
spisak ustavnih garancija kojima će se obezbediti položaj srpske i ostalih
nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji (kroz decentralizaciju i druge
institucionalne i pravne garancije). Ovi elementi bili bi obavezujući za sve
učesnike sporazuma.
Opšti sporazum bi se zaključio na dvadeset godina, uz mogućnost da bude
obnovljen. Uz saglasnost svih zainteresovanih strana, o eventualnim izmenama
u njemu moglo bi se raspravljati i u nekom ranijem roku.
Status Kosova i Metohije utvrđen opštim sporazumom bio bi pod međunarodnim
nadzorom. U oblasti bezbednosti uspostavio bi se novi režim međunarodne
uprave.
(1) Učesnici, potpisnici i garanti sporazuma. Strane u sporazumu su Srbija i
Crna Gora, privremene institucije samouprave u pokrajini i međunarodna
zajednica, tj. Ujedinjene nacije, čiji predstavnici deluju sa mandatom
Saveta bezbednosti UN. Sporazum pre usvajanja moraju u svim njegovim
pojedinostima da prihvate predstavnici svih triju strana. Potpisnici
sporazuma su Srbija i Crna Gora, s jedne, i Ujedinjene nacije, s druge
strane, kao međunarodnopravni subjekti. Potpisnici sporazuma su ujedno i
garanti njegovog sprovođenja.
(2) Obaveze UN po sporazumu. Osim uloge garanta, UN bi imale i konkretne
obaveze i odgovornosti, pre svega u oblasti bezbednosti. One bi zadržale
vojno i delimično policijsko prisustvo u pokrajini. Vojno prisustvo UN
podrazumeva potpunu unutrašnju demilitarizaciju Kosova i Metohije. Uloga
policije UN bila bi opšti policijski nadzor nad unutrašnjom bezbednošću u
pokrajini.
(3) Ostali elementi opšteg sporazuma. Posle potpisivanja opšteg sporazuma,
SB UN će doneti novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji, kojom će se zameniti
Rezolucija 1244 i potvrditi status utvrđen sporazumom. Istovremeno bi bio
ustanovljen mehanizam podnošenja godišnjeg izveštaja Savetu bezbednosti UN,
sa mogućnošću da se promene modaliteti vojnog i policijskog prisustva UN
(broj vojnika odnosno policajaca, način njihovog angažovanja, itd).
Ustavno rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije.
Opšte rešenje. Opšti sporazum sadrži principe i konkretna rešenja, koji
treba da budu ugrađeni u ustav Srbije, kao i u novi ustav Kosova i Metohije.
Naime, Kosmet bi na osnovu opšteg sporazuma doneo ustav, u kojem bi se
nalazile obaveze iz opšteg sporazuma, posebno u oblasti prava srpske i
ostalih nealbanskih zajednica, računajući tu i principe decentralizacije i
odgovarajuća institucionalna rešenja.
Suštinska autonomija. U odgovarajućem delu ustava Srbije nalazile bi se
sledeće odredbe o ustanovljenju suštinske autonomije Kosova i Metohije:
(a) Podela nadležnosti
- Pokrajina bi samostalno obavljala sve nadležnosti izuzev jednog broja koji
pripada Srbiji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori.
- Nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granica, zaštite ljudskih
prava u poslednjoj instanci, monetarne politike, carinske politike, zaštite
srpskog verskog i kulturnog nasleđa, kao i u oblasti posebnih
carinsko-inspekcijskih poslova, obavljale bi Srbija i državna zajednica SCG
u zavisnosti od njihove ustavne podele nadležnosti.
- Kosmet bi raspolagao punom finansijskom autonomijom u tom smislu što bi
vodio samostalnu politiku javnih finansija (poreska politika, politika
javnih prihoda, ulaganja i rashoda). U skladu s tim, pokrajina bi imala
mogućnost zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i dobijanja
direktnih stranih investicija.
- Ustavom bi se utvrdile oblasti saradnje između Srbije i Kosmeta u cilju
uklanjanja prepreka slobodnom kretanju ljudi, robe, kapitala i usluga. Bili
bi, osim toga, utvrđeni posebni oblici saradnje u pojedinim sektorima kao
što su bankarstvo i platni promet, usklađivanje poreske politike,
infrastrukturni sistemi, komunikacije, itd, što bi suštinski doprinelo
ekonomskom razvoju i bržem uključivanju u evropske integracione procese.
- S obzirom na ovako određen sistem nadležnosti, političko predstavljanje
Kosova i Metohije u predstavničkim telima i drugim državnim organima Srbije,
odnosno Srbije i Crne Gore, nije neophodno za funkcionisanje bilo centralne
bilo pokrajinske vlasti. (Uobičajeno rešenje, po kojem bi pokrajina imala
svoje predstavnike u organima centralne vlasti, podrazumevalo bi i
uobičajeni koncept autonomije, sa mnogo manje autonomnih i isključivih
nadležnosti u korist pokrajine, a ne koncept suštinske, to jest proširene
autonomije, kako se ovde predlaže).
- U oblasti isključivih nadležnosti Srbije, to jest Srbije i Crne Gore,
organi na Kosovu i Metohiji davali bi preporuke i mišljenja nadležnim
organima Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore.
(b) Institucije Kosova i Metohije
- Ustavne nadležnosti Kosova i Metohije sprovodile bi institucije
zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
- Kosmet bi imao skupštinu biranu na neposrednim izborima. Skupština bi
imala unapred određen garantovani broj poslanika koji predstavljaju Srbe i
ostale nealbanske zajednice. Kada su u pitanju skupštinske odluke koje se
tiču vitalnih interesa srpske zajednice, uključujući i donošenje
pokrajinskih zakona, treba predvideti da se odluka ne može valjano doneti
ako za nju ne glasa i većina poslanika srpske nacionalnosti.
- Vlada Kosova i Metohije, demokratski izabrana u skupštini, bila bi nosilac
izvršne vlasti.
- Sudsku vlast u pokrajini sprovodili bi opštinski sudovi, okružni sudovi i
Vrhovni sud Kosova i Metohije. Kontrolu ustavnosti i zakonitosti vršio bi
Ustavni sud Kosova i Metohije. U oblasti ljudskih prava sud poslednjeg
priziva je Ustavni sud Srbije (ustavna žalba). Sudska veća, koja rešavaju u
pitanjima prava pripadnika nacionalnih zajednica, morala bi biti nacionalno
mešovita, i za određeno vreme imati međunarodne sudije u svom sastavu.
(v) Održavanje međunarodnih odnosa.
- Kosmet bi mogao da održava međunarodne odnose sa državama, regionima i
međunarodnim organizacijama ukoliko za takve odnose nije neophodan
međunarodnopravni subjektivitet. Ova međunarodna saradnja ne bi smela da
ugrožava državne interese Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore. Za
zaključivanje sporazuma iz ove oblasti pokrajina bi morala da konsultuje
vladu Republike Srbije, odnosno Savet ministara Srbije i Crne Gore.
- Pokrajina bi, uz institucionalni aranžman određen ustavom Srbije, mogla da
ostvaruje direktnu saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Ta
saradnja bi podrazumevala redovno i blagovremeno informisanje odgovarajućih
organa Srbije, kao i određen oblik kontrole Narodne banke Srbije.
* *
*31.05.2006.*
NEDELjNIK "NjU JUROP" I INSTITUT 4S IZ BRISELA
*HITNO ZAUSTAVITI "BALKANIZACIJU" BALKANA*
*Ukoliko bi se reklo 'da' nezavisnom Kosovu, zašto se to isto ne bi moglo
reći i nezavisnosti, na primer, Republike Srpske, gde većina - više od 90
odsto - takođe želi otcepljenje*
Evropa mora da hitno zaustavi dalju "balkanizaciju Balkana" i spreči
nezavisnost Kosova i Metohije ako želi da izbegne opasan presedan i širenje
procesa dezintegracije ne samo toga regiona, već i Evrope i sveta, ocenio je
analitički Institut 4S iz Brisela u analizi koju danas prenosi najnoviji
broj evropskog nedeljnika "Nju Jurop".
U tekstu se ističe da je referendum o nezavisnosti Crne Gore probudio duhove
independentista širom Evrope i dao poen više procesu "balkanizacije"
Balkana. "To je možda suprotno logici evropskih integracija i znaku
jednakosti između Evropske unije i 'Evrope bez granica', ali je realno i
događa se u 2006. godini, svega par nedelja pred junski samit o 'budućnosti
Evrope'", podvlači se u analizi. Stoga bi, ističe Institut 4S, lideri EU
trebalo da na samitu postave sebi pitanje - da li evropska budućnost prolazi
kroz dalju balkanizaciju Balkana i da li Balkan mora najpre da izabere
nacionalističku prošlost da bi tek potom otvorio sebi put ka evropskoj
budućnosti? Ukoliko je odgovor na ta pitanja 'da', onda bi ministri
finansija EU trebalo da odmah počnu da planiraju budžet za krizni
menadžment. «Ukoliko, pak, odgovor glasi 'ne', 'balkanizacija Balkana' se
mora zaustaviti - i to odmah!", naglašava briselski institut.
Razlog zbog kojeg je sada poslednji trenutak za zaustavljanje balkanizacije
je u tome što je Crna Gora makar imala pravni osnov za nezavisnost, u skladu
s preporukama Badinterove komisije o raspadu bivše Jugoslavije, ali to pravo
nema Kosovo, kao pokrajina Srbije. "Nezavisnost Kosova, protivna volji
Srbije, mogla bi, dakle, biti samo ilegalna, jednostrana i nametnuta",
naglašava se u analizi i dodaje da bi "nezavisno Kosovo bilo pravi,
univerzalan otvarač Pandorine kutije separatizma". U analizi se podseća da u
svetu danas živi više od 5.000 etničkih grupa u oko 200 zemalja sveta, a da
509 etničkih grupa sebe smatraju politički diskriminisanim i da zato žele za
sebe ili autonomiju ili državu. "Oči svih separatističkih pokreta sveta
uperene su ka Kosovu, pogotovu što je većina njih prošla kroz mnogo
tragičnije sukobe i čekala mnogo duže na rešavanje svojih problema nego što
je južna srpska pokrajina, sa svojom albanskom većinom", naglašava Institut
4S.
Kosovski presedan bi imao svetske posledice: mogao bi da utiče na odnose
dveju nuklernih sila, Pakistana i Indije, oko Kašmira - regiona veoma
sličnog Kosovu po etničkim proporcijama, nasilju ili verskom značaju. Kosovo
bi moglo da utiče i na najveću zemlju sveta, Rusiju - sa Pridnjestrovljem u
Moldaviji, Abhazijom i Južnom Osetijom u Gruziji koji žele da joj se
pridruže i Čečenijom koja želi da se od nje odvoji.
Negativan uticaj bi se osetio i jačanjem separatizma u najmnogoljudnijoj
zemlji sveta, Kini, ali i u regionima kroz koje prolazi najveći energetski
transportni sistemi, kao što su Nagorno-Karabah ili etnički Kurdistan. "Na
Balkanu, narodi još ne znaju da li će biti deo budućeg proširenja Evropske
unije zbog 'sposobnosti prijema' EU, ali zato još nastoje da nekako 'svare'
poslednji talas balkanizacije iz 90-ih godina", ocenio je Institut 4S i
upitao kakve bi posledice dalja balkanizacije imala na Bošnjake u Sandžaku,
Albance u južnoj Srbiji i zapadnoj Makedoniji, Mađare u severnoj Vojvodini,
Srbe u istočnoj Slavoniji, istočnoj Crnoj Gori ili istočnoj Bosni. "Zaista,
ukoliko bi se reklo 'da' nezavisnom Kosovu, zašto se to isto ne bi moglo
reći i nezavisnosti, na primer, Republike Srpske, gde većina - više od 90
odsto - takođe želi otcepljenje?", pitaju se autori analize. "Mogu li još
postojati tabui ako više ne postoje principi?", zaključuje retotičkim
pitanjem svoju analizu Institut 4S.
* *
*31.05.2006.*
KOŠTUNICA I MARKOVIĆ
*NOVI** USTAV ŠTO PRE*
*Ako novi ustav ne bude uskoro usvojen, treba javno saopštiti šta koči
njegovo donošenje, istakao je predsednik Vlade Srbije*
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je da novi ustav treba da
bude usvojen što pre, uz konsenzus svih relevantnih stranaka. Posle sastanka
sa predsednikom Skupštine Srbije Predragom Markovićem u zgradi parlamenta,
Koštunica je rekao da ima puno razloga za optimizam da će novi ustav uskoro
biti usvojen. Premijer je podsetio da je rad na ustavu započet još 30. marta
2004. godine jednoglasnom odlukom Skupštine da se pristupi donošenju
najvišeg državnog akta. Početkom aprila te godine na sednici Odbora za
ustavna pitanja doneta je odluka o obrazovanju Pododbora za izradu teksta
predloga novog Ustava. Tada je dogovoreno da Pododbor čini po jedan poslanik
iz svake poslaničke grupe u Skupštini. Vlada Srbije je svoj nacrt ustav
dostavila Skupštini nekoliko meseci posle. Koštunica je istakao da su, u
raspravi koja je usledila nakon toga, otklonjene neke dileme oko novog
ustava, ali "posao nije završen". "Sada je prilika da se to učini, sada je
prilika i zbog toga što Srbija odavno vapije za ustavom koji je temelj jedne
uređene države, i što je to još potrebnije u ovom trenutku", rekao je
predsednik Vlade Srbije. Koštunica je dodao da ako novi ustav ne bude uskoro
usvojen, treba javno saopštiti šta koči njegovo donošenje.
Marković je najavio da će već danas zakazati razgovore sa predsednikom
Srbije Borisom Tadićem, kao i predstavnicima svih parlamentarnih stranaka o
novom ustavu. Posebno je pomenuo da će razgovarati sa šefom poslaničke grupe
najjače parlamentarne stranke - Srpske radikalne stranke. Predsednik
parlamenta je rekao da bi posle tih konsultacija verovatno bio organizovan
zajednički sastanak svih relevatnih faktora kako bi se ubrzao proces
usvajanja novog ustava. Prema njegovim rečima, parlament i Vlada Srbije
spremni su da rade na novom ustavu, a te dve institucije ni do sada nisu
usporavale rad. "Svesni smo da je u ovom trenutku posebno važno da se taj
proces ubrza", rekao je Marković.
* *
*31.05.2006.*
REPUBLIČKA REFERENDUMSKA KOMISIJA CG
*SRBIJA PREUZIMA DRŽAVNO-PRAVNI KONTINUITET SCG*
*Predsednik RRK je saopštio i da za ovaj izveštaj Komisije nisu glasali
njeni članovi iz Bloka za zajedničku državu*
Republička referendumska komisija (RRK) zvanično je u Podgorici potvrdila da
je referendum o državnom statusu, održan 21. maja u Crnoj Gori, ispunio
uslov Evropske unije, odnosno da je 55 odsto birača izašlih na glasanje
podržalo nezavisnost Republike. Na osnovu rezultata referenduma utvrđuje se
da je na referendumu o državno-pravnom statusu republike, održanom 21. maja,
glasalo 419.240, ili 86,5 odsto od ukupno upisanih birača u Crnoj Gori, a da
je 230.661, ili 55,5 odsto od broja važećih glasova, glasalo za nezavisnost
Crne Gore, dok je 185.000, ili 44,5 odsto od broja važećih glasova, podržalo
opstanak zajedničke države. Prema izveštaju o rezultatu glasanja na
referendumu, koji je Republička referendumska komisija dostavila novinarima,
ukupno je glasalo 419.200 glasača. Na glasačkim mestima glasalo je
404.800glasača, a van glasačkih mesta glasalo je
14.400. Važećih glasačkih listića bilo je 415.663, a nevažećih glasačkih
listića bilo je 3.577.
Predsednik RRK František Lipka najavio je na konferenciji za novinare da će
zvanični izveštaj skupštini Crne Gore biti predstavljeni na svečanoj sednici
zakazanoj za subotu (3. jun). "Time će referendumski proces u Crnoj Gori
biti završen, a moj posao okončan", rekao je Lipka. On je podsetio da je
ukupno bilo 210 prigovora, kao i da većina njih nisu bili za RRK već, kako
je rekao, za državne organe. Lipka je dodao i da je dobio obaveštenje od
Ustavnog suda da nijedna žalba nije podneta, čime su i praktično ispunjeni
uslovi za proglašenje konačnih rezultata referenduma. Predsednik RRK je
saopštio i da za ovaj izveštaj Komisije nisu glasali njeni članovi iz Bloka
za zajedničku državu.
Vlada Srbije kostatuje da, posle današnje odluke predsednika Republičke
referendumske komisije u Crnoj Gori Františeka Lipke, Republika Srbija
preuzima državno-pravni kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice
Srbije i Crne Gore, saopšteno je iz Vlade Srbije.
* *
*30.05.2006.*
VOJISLAV KOŠTUNICA
*SRBIJA MORA DONETI **NOVI** USTAV*
*Predsednik Vlade istovremeno je napomenuo da su potpuno neosnovane sve
spekulacije o tome da Vlada namerava svojim uredbama ili po nekom
automatizmu da uređuje status pojedinih ministarstava državne zajednice SCG*
Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da Srbija
konačno mora doneti novi ustav jer je to neophodan uslov za to da bude
funkcionalna država. Koštunica je u izjavi za agenciju Fonet istakao da je
donošenje novog ustava naročito neophodno učiniti u ovom trenutku ili, pak,
saopštiti građanima i javnosti Srbije zbog čega se to ne čini i šta je to
što koči njegovo donošenje. On je, podsećajući na to da je Vlada još pre dve
godine Skupštini Srbije dostavila predlog novog ustava, naglasio da smo zato
dužni da u najkraćem mogućem roku preduzmemo sve korake u konsultacijama
svih relevantnih političkih stranaka kako bi se došlo do novog ustava.
Uveren sam u to da ne postoje nepremostive razlike i da je potrebno samo
ispoljiti političku volju da se taj, preko potreban u ovom času, posao za
Srbiju obavi, ocenio je Koštunica.
Predsednik Vlade istovremeno je napomenuo da su potpuno neosnovane sve
spekulacije o tome da Vlada namerava svojim uredbama ili po nekom
automatizmu da uređuje status pojedinih ministarstava državne zajednice SCG.
Jedino pravo mesto na kome se može i mora o tome razgovarati je, naravno,
Skupština Srbije, zaključio je Koštunica.
* *
*Informativna služba DSS*
[Non-text portions of this message have been removed]
===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net
SPONSORED LINKS
| Human rights | Human rights watch | Cause and effect essay |
| Causes of depression | History of human rights |
YAHOO! GROUPS LINKS
- Visit your group "sorabia" on the web.
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
