USPRAVI SE SRBIJO
Ucenama i pritiscima medjunarodne zajednice i haskog tribunala , kicma Srbije je savijena do zemlje uz pomoc kolaboratora srpske politicke elite na vlasti. Duse i morala srpskog naroda vise nema. Narod je uspavan bez moci razmisljanja o svojoj sudbini koja ga je zadesila. Garnitura na vlasti ga sve vise i dublje uspavljuje nekakvim putem u Evropu, kada ce ziveti u sreci i blagostanju. Medjutim taj put je trnovit i nedostizan.Sve su vece i neprolazne barijere koje se Srbiji postavljaju. Gubi se vreme u posetama i pregovorima, obecanjima i lepim recima, ali se na kraju ipak kaze; bez potpune saradnje sa Hagom nema nista. Time je po koji put sve receno. S druge strane Srbija se sve vise gura u propast. Uvlaci u bespotrebnu krizu. Odrice se svoje proslosti dostojanstva i ponosa. . Ni sadasnji politicari vode zemlju u sigurno bankrotstvo rasprodajom svega sto je vredno. Mnoge uspesne firme su prodate ili dovedene u bankrotsvo, radnici ostali bez posla, zivotni standard gradjana je ispod granice dozvoljenog. Politicka elita Srbije radi svoj posao po nalogu zapadnih mocnika koji su ih doveli na vlast. Srpski narod spava li spava. U toku ovogodisnje moje posete Srbiji dosao sam doz akljucka da narod zaista spava, osim onih na vlasti, kriminalaca i lopova koji rade svoj posao, bogate se na racun naroda.Prolazeci bericetno bogatom Sumadijom moram priznati odusevio sam se njenim bogatstvom prirodnim lepotama i potencijalom za napredak,ali i razocarao videvsi nekada gradove puna zivota iopustelih fabrika sa katancima na kapijama. Nekada mocni industriski giganti Kragujevac, Kraljevo ,Krusevac, Trstenik su ostali bez zivota. Ulicama sreces ljude pognutih glava,zamisljeni, utuceni, koracaju , reklo bi se bez cilja, kao da nikoga ne primecuju. Utonuli u duboka razmisljanja, trazeci zivotna resenja, kako preziveti, sta deci na trpezu izneti. Kako doci do posla i para za osnovno prezivljavanje. Kako izvesti decu na put. Skolovati ih odevati, obuci, nahraniti, pa i na odmor povesti, kao nekada, kad se radilo, zaradilo pa i ustedilo pa se i na more moglo. Sada je to sve proslost. Nedostiznost. Lepa nepovratna vremena. To su svakodnevna razmisljana vecine gradjana Srbije narocito radnika, koji su iskljucivo ziveli od svog rada.Svakome tesko pada trenutna situacija kako preziveti danasnji dan i docekati sutrasnji.Da li ce na trpezi imati hleba i mleka .Po izjavama pojedinaca sagovornika,zasigurno je da novonastala situacija je veliko razocarenje za vise od 80% gradjana radnika i penzionera,kao najugrozenijeg gradjanskog sloja. U direktnim kontaktima sa mnogima, zajednicki odgovor je: sta nam je sve ovo trebalo.Ziveli pristojno, trazili bolje i evo sta smo docekali. Ranije smo ziveli ne misleci sta cemo sutra. Osecali smo neku sigurnost i zadovoljstvo onim sto nam je bilo dostupno.Radilo se i pristojno zaradjivalo. Nisu nas morile misli kao danas. Danas smo liseni mnogo cega.Nista nam nije dostupno velika je besparica,posla nema, firme nam zatvorise. Ostadosmo na ulici. Fabrike i firme nam likvidirase. Prodadose privatnicima, domacim bogatasima ili inostranim kapitalistima, bez ikakve garancije i sigurnosti radnika na poslu. Danas jesi , sutra nisi. Danas te treba sutra si na ulici. Kako mozes planirati svoju buducnost. Zivis od danas za sutra. Novi vlasnici ne postuju zakone, niti obaveza koje su prihvatili. I ako uspe da se neko zaposli , on mora da prihvati obaveze koje mu namece novi poslodavac, pa cak i da, da pismene garancije za uspesno poslovanje firme. Bilo je pojava da su neki novouposleni morali da podizu i kredite kao garancije poslodavcu za uspesno poslovanje. Bilo je slucajeva da su pojedinci u zalog davali svoje kuce da bi podigli kredit novom poslodavcu za uspesno poslovanje firme i ako svesni cinjenice da mogu vrlo lako ostati bez kuce u koliko dodje do bankrotstva firme novog poslodavca. Ili pak da ga poslodavac placa na crno i da nema nikakve socijalne beneficije.Bez uplate penzionog i socijalnog osiguranja. Sta taj radnik sa troje dece i primanjima od 10000 dinara mesecno moze da uradi. Ne moze da podmiri svakodnevne zivotne potrebe porodice. Skolovanje se placa, zdravstvene usluge i lekovi se placaju. Sve je to nametnuto dolaskom DOSa na vlasti u Srbiji.Narod je prevaren. To je ono bolje obecano sutra.Ni jedno obecanje nije ispunjeno. Za sve to se okrivljuje predhodni rezim i Slobodan Milosevic. Mnogi su potvrdili da se za vreme sankcija i Milosevica zivelo bolje nego sada.A za vreme Tita i da se ne govori. Zivelo se sasvim pristojno sa najvecim standardom u istocnom bloku. Skolovanje , zdravstvo sve je bilo besplatno.Bila su to srecna vremena Ta konstatacija se cula vise puta. Penzioneri su najugrozeniji sloj ljudi danasnje Srbije Penzioner Djole ima minimalnu penziju 6000 dinara koju prima u zaostatku od nekoliko meseci, dva puta mesecno po 3000.Zena mu je sa sela i preko leta obradjuje imanje. Skoro nista ne kupe i opet ne mogu da pokriju mesecne izdatke. Vise od pola plate ide na struju, a gde je ostalo. Na lekara i zdravstvene usluge nesme ni da se pomislja- kaze Djole. Nisu retki prizori da vidite nekog nesretnika kako ceprka po kantama za otpad nebi li nesto pronasao za prezivljavanje. Primetio sam da jucerasnji hleb preostao sa trpeze nekoga koji moze sebi da priusti da makar svaki dan kupi svez , bajati od juce u najlon kesi okaci pored kante, da se posluzi onaj kome ne dostaje. U velikim gradovima sve se vise vidjaju ljudi koji prose. Jes da ima i profesionalnih, ali su cesti zaista i oni nevoljnici i beskucnici. Ti se prepoznaju lako i razlikuju od ostalih.U Beograd u prolazu svratio sam u pekaru da na brzinu pojedem burek, u pekari u redu ispred mene stoji starica drzeci u ruci metalni novac. Kada je dosla prodavcu zatrazi parce bureka i pruzi joj sve sto se naslo u njenoj ruci. Prodavas ce reci : baba nemas dovoljno para za burek. Sinko daj mi za toliko koliko imam. Prodavac sleze ramenima. Baba se okrenu meni ljubopitljivim pogledom i rec : Dva dana nisam nista u usta stavila. Shvatio sam njenu situaciju i rekoh prodavcu ,daj babi celu tepsiju ja cu platiti. Baba od jednom klece ispred mene i poce mi ljubiti ruke. Bio sam time dirnut do srzi.Platim burek i joi izvadim 100 dolara i dam babi. Baba,evo ti da ti se nadje i za sutra. Neko iza mene dobaci : Hvala bogu jos uvek ima dobrih ljudi sirokog srca.Zalosno je sto oni bogatasi i politicari imaju para a nemaju srca i osecaja za ovakve koji su prepusteni ulic- dobacih i izadjoh napolje. Tog trenutka osetio sam poglede onih u redu za pecivo,mereci me od glave do pete. Vidite da gospodin nije odavde . Zivi negde na zapadu. Dobro je sto je video nasu muku. Mozda ce svoja zapazanja nekome i preneti. Upravo to i cinim da bi makar nasi ljudi u dijaspori bar delimicno stekli pravu sliku o zivotu nasih ljudi u toj « demokratskoj, slobodnoj Srbiji ». Ako se osvrnete na narucene statisticke podatke , ili pojedinih napisa bliski rezimu, sto. je vestacka slika kupovne moci i standarda gradjana Srbije daleko od realnosti. Racunati prosek primanja , uzimajuci u obzir plate poslanika, sa vise od 1000 evra mesecno, sluzbenika u drzavnoj sluzbi, privatnika i onih na vlasti i praviti takav prosek je besmislica. Prava slika Srbije je sasvim drugacija- porazavajuca. Danas u Srbiji imate vecinu gradjana koji zive ispod granice dozvoljenog i onih koji u nicemu ne oskudjevaju. Zive na visokoj nozi, voze skupa kola najnovijih modela.Koriste odmore u inostranstvu. Cesti su posetioci nocnoh lokala. Zive bolje no ikada do sada. Takvih je u proseku manje od 15%.A sta je sa onih 85%. To nikoga ne interersuje. Sreo sam osobu koja radi kod privatnika i 18 meseci nije primila platu. Pitam se kako ta osoba i oni iste sudbine prezivljavaju.Nije li to uzrok stranputice ,uzrok pojave pljacke, kriminala, dzeparosa, do potezanja oruzja i ugrozavanja zivota drugih. Danasnja vlast ni najmanje ne vodi brigu o socijalnom zivotu svojih gradjana, razvoju privrede i uposljavanju radnika. Danas je u Srbiji million i 200 000 besposlenih. I dalje se prodaju i privatizuju firme, ili prinudno likvidiraju i radnici ostaju na ulici. Cuju se neshvatljive hvale kako je u drzavnu kasu od prodaje Mobtel 063 uslo milijarda 513 miliona evra i ocenjuje se da je to najveci uspeh vlade Srbije. Da se planira da ce u ovoj godini priliv deviza od prodaje premasiti 3 milijarde evra. Sta ce gospodin Dinkic raditi kada nema vise sta da prodaje. Od cega ce puniti budzet. Sredstva stecena prodajom preduzeca koriste se neracionalno, umesto da se otvaraju nove firme,nova radna mesta, zaposljavaju nezaposleni, planira razvoj privrede i budzet puni iz realnih izvora, upropascava se i prodaje u bescenje ono sto se decenijama stvaralo. Prodate su do sada firme koje su uspesno poslovale. Zar nije Mobtel mogao da se sacuva kad je tako unosan biznis. Zasto drugi da ubira profit i siromasi drzavu i drustvo?Kuda sve to voidi- bankrotstvu drzave ili napredku?Od svega toga najvise koristi imaju stranci i medijatori koji ucestvuju u prodaji .To su ti bogatasi koji preko noci nicu ko pecurke. Najvise ih je u samom vrhu vlasti. Niko da pokrene to pitanje korupcije i stane se na put tim nepostenim radnjama.Narod to sve vidi , ali je nemocan da bilo sta uradi. Krug korupcije i kriminala ostaje zatvoren i neprobojan Gde je taj moral, ponos i dostojanstvo srpskog naroda, dokle tog ponizavanja i saginjanja.Turskom zulumu je dosao kraj pobunama u Prvom i Drugom srpskom ustanku. Nemackoj okupaciji je dosao kraj narodnim otporom. Tadic, Kostunica, Dinkic, Draskovic i ostali americki vazali se grcevito bore za vlast i sto duze odrze na vlasti. Dokle ce narod to tolerisati. Gledati kako se rasparcava njihova dedovina krvlju natoplenja zemlja Srbija.? Zar srpska majka nije rodila novog Karadjordja ili Milosa da podjarmljeni narod povedu u bolje sutra. Cela nacija se okrivljuje zbog toga sto je branila svoju zemlju protiv NATO agresije i zbog toga treba po Ahtisariju Srbe zasluzeno kazniti. Tadic i Kostunica cak nisu nasli za shodno ni da osude izjavu Ahtisarija i zatraze njegov opoziv.Zahtevaju izvinjenje koje nikada nece uslediti. Ahtisari , kao izaslanik sekretara UN Kofi Anana i medijator za resenje statusa Kosova i Metohije, do sada je pokazao svoju pristrasnost i ni jednog trenutka nije predocio Albancima pravo Srbije koje proistice iz rezolucije SB UN 1244 i medjunarodnog prava, da je Kosmet neotudjivi deo Srbije.Sef koordionator pregovaracke grupe za Kosovo i Metohiju,Sandra Raskovic-Ivic od Kofi Anana trazi da pojasni izjavu Ahtisarija, posto nije usledilo izvinjenje Ahtisrija za izjavu da su Srbi kao narod krivi. Unapred se znlo da od izjave nece biti nista. Ahtisari posle takve izjave nebi mogao da ostane kao medijator u pregovorima o statusu Kosmeta. Svojom izjavom je nagovestio odluku o samostalnom Kosovu i umesto pritiska na albansku delegaciju, podrzava njihove stavove o nezavisnosti . Po svemu sudeci sudbina Kosmeta je u rukama medjunarodne zajednice i kontakt grupe. Svakodnevna ubistva Srba na Kosmetu a da nijedan krivac nije pronadjen i priveden pravdi je samo jos jedna potvrda pristrasnosti KFOR-a i UNMIK-a za proglasenje nezavisnosti Kosova. Opste je misljenje da je sudbina Kosmeta jasna.Mora se braniti oruzjem i to odmah po proglasenju nezavisnosti.Jos jednom ustati na odbranu svoje teritorije, jos po ko zna koji put prolevati krv i ginuti za svoju otadzbinu. U toj situaciji treba poceti od onih koji su zemlju do toga doveli, rascistiti sa kolaborantima i domacim izdajnicima i kada se likvidiraju izrodi, stvori sigurna i cvrsta zaledjina,obracunati se sa neprijateljem. Domaci izdajnici su i na to mislili kada su unistavali nasu armiju, rasprodavali naoruzanje, da se nebi upotrebilo protiv njih. Nas narod i vojska su bezbroj puta u proslosti pokazali kako se gine. Sve ostalo je sekundarno. Hajduci i partizani su otimali oruzje neprijatelju i njime ga unistavala.Zar se istorija ne moze ponoviti. Srbijo uspravi se, dosta je bilo saginjanja. NIJE SVE CRNO Obisao sao sam mnoga mesta Srbije i ono sto sam video, dfosao do zakljucka da nije slucajnost sto su nas mnogi osvajaci gazili u zelji da trajno ostanu na nasim prostorima.Ipak nije sve crno i izgubljeno. Jos uvek je ost dosta toga, nasta Srbin moze da racuna. U proslosti srpski narod je umeo da ceni i cuva sve ono sto je njegova svojina. Ginuo u mnogim odbranbenim ratovima za tu svoju svetu zemlju. Bio pokoravan ali ne i pokoren. Vekovne borbe protiv daleko nadmocnijeg neprijatelja krunisane su pobedama. Bitke i pobede na ratnom polju su dobivane, ali za pregovarackim stolom su najcesce gubljene silom jaceg.Uzrok tome su politicki spoljni faktori i interesi stranih sila i domaca mesetarenja pojedinaca u sluzbi tudjinu. Ipak potencijali Srbije su jos uvek veliki. Turizam, banjski, sportski i seoski dosta obecava. Poljoprivredna proizvodnja zdrave hrane u Sumadiji specijalno pokazuje vidne rezultate. U okolini banskih centara svuda cete videti plastenjake za proizvodnju ranog povrca. Sumadija inace bogata zemlja iskoriscena je do maksimuma. Njena obradjena ravnicarska podrucja lice ,na prvi pogled na cilim. Nista bolje nije obradjena zemlja vrednih Nemaca koju sam imao prilike da vidim. Nas seljak se sve vise okrece poljoprivredi kao osnovnom izvoru prihoda za prezivljavanje u eri besposlice. Nekada je grad privlacio zemljoradnike a sada se oni vracaju selu i postaju uzorni poljoprivrednici. I tu drzava postaje remetilacki faktor. Ne stimulise proizvodjace i ne garantuje otkup njihovih proizvoda. Zemljoradnici zitnice Vojvodine ili proizvodjaci malina, kupina ranog voca i povrca se zale na niske otkupne cene izlozeni najcesce nakupcima koji otkupljuju njihove proizvode i na njihova ledja ostvaruju veliki dobit. Tu drzava jos uvek nije nasla za potrebno da zastiti proizvodjace od nakupaca i da njihove proizvode otkupljuje po fer ceni i na taj nacin stimulise proizvodjace. Drzava nije stala na put ni pojavi tajkuna koji u bescenje kupuju zemlju seljaka. Samo sumlnjivi biznismen Miskovic je do sada otkupio preko 80 000 hektara plodne zemlje Vojvodine, na kojoj ce sutra zaraditi milione, kada tu zemlju proda inostranim kupcima U Vrnjackoj banji sam imao interesantne razgovore sa pojedinim biznismenima i direktorima banjskih lecilista, sagledao njihove potencijale i sugerirao kako da zajednicki nastupe na inostrano trziste sa svojim ponudama. U okviru banskog udruzenja Srbije sugerirao sam da se zajednicki ponudi usluga banskih lecilista preko naseg Ministarstva zdravlja direktnim obracanjem ministarsvima zdravlja zapadnih zemalja i pojedinim zdravstvenim institucijama i vodecim strucnjacima. U ponudi treba istaci lekovitost banjskih voda, kapacitete smestaja sa odredjenim cenama usluga. Dalje,neophodno je na licu mesta dovesti predstavnike ministarstava i zdravstvenih istitucija i upoznati ih sa ponudjenim uslugama. Prosle godine je ostalo na tome da se sledi dogovor i pristupi realizaciji programa. I ove godine se pokrenulo isto pitanje. Umesto organizovanog nastupa ponuda preko ministarstva zdravlja naslo se resenje u privatizaciji kao izlaza iz trenutne situacije sa namerom da ce se time bolje proci i po obicaju neko doci do pozamasnog procenta u svoju korist na ime posredovanja u transakciji.Bilo je reci i o mogucnosti investiranja inostranog kapitala i kupovanju stanova i kuca u Vrnjackoj banji, kao najatraktivnijem turistickom centru Srbije.U kontaktu sa nasim ljudima, biznismenima i penzionerima, potencijalnih povratnika imam saznanja da su vec nekolicina iz Montreala postali vlasnici stanova i kuca.Istina to su pojedinacni slucajevi. Rezultati bi svakako bili bolji kada bi se pristupilo organizovanoj ponudi. Jedino je director Ribarske banje obecao da ce u koliko ne bude nista od udruzene ponude, licno pokusati preko ministarsstva tu inicijativu nastupa na inostrano trziste.Licno se pozalio na nerazumevanje Ministarstva zdravlja koje mu nije izaslo u susret garancijom na pozajmicu iz Spanije za nekih 100000 dolara kojim bi renovirao banjsko leciliste Ribarske banje, sa garancijom da ce zajam otplatiti iz budzeta banje.. I ovom prilikom je napomenuto pitanje privatizacije i Ribarske banje. U koliko se dogodi da se srpske banje privatizuju, lecenje obicnim gradjanima Srbije bice nedostupno. Inostrani kupac nije zainteresovan za nikakve socijale. Njemu je bitan profit. I danas usluge za nase gradjane sa mizernim platama, osim preko socijale je nemoguce. Posetioci su uglavnom nasi gradjani koji zive ili su ziveli u inostranstvu i oni koji mogu da plate 50 evra dnevni boravak. To je za inostrane goste i bogatije povoljna cena. Medjutim u koliko dodje do privatizacije cene usluga ce biti ravne inostranim i za te pare ce se svaki pomisliti kuda ce i kako potrositi svoj novac. Nastavi ce se. Pozdrav vidanovic, [EMAIL PROTECTED] =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
