Prozor u svet
Po našim operativnim saznanjima, nije reč samo o leševima iz hladnjače koja
je bila u Dunavu, nego i o drugim leševima sa Kosova i Metohije. To je sve
bilo monstruozno. To nije bila samo jedna hladnjača nego su sistematski
kupili sa Kosova.Pretpostavljamo da postoji pet-šest masovnih grobnica na
lokaciji na kojoj smo počeli iskopavanje. Ja želim samo da naglasim da niko
u ovom ministarstvu neće zataškati nikakav zločin, pa ni ovaj monstruozni
zločin i ovu monstruoznu ideju da se leševi žrtava sa Kosova i Metohije
pokopavaju u okolini Beograda. Samim tim, jasno je da to više nije nikakva
državna tajna, niti će bilo ko proglasiti državnom tajnom tragove bilo kog i
bilo čijeg zločina
Prošlog četvrtka u Centru "Sava" održana je konferencija o
informatičkim servisima "Sinergija", na kojoj je počasno predavanje održao i
srpski premijer Zoran Đinđić. Tada je saopštio javnosti da će američki
kompjuterski gigant "Majkrosoft" postati savetnik savezne i republičke vlade
prilikom izgradnje informatičke infrastrukture u državnoj upravi. Potpisano
je "Pismo o namerama" između naše države i "Majkrosofta" od koga se očekuje
pomoć u kompjuterizaciji školstva, zdravstva i carinskog sistema, za
početak.
Nedeljama pre konferencije, krugovi domaćih kompjuterskih stručnjaka
brujali su zbog vesti da "Majkrosoft" dolazi u Srbiju, tim pre što niko nije
tačno znao zašto dolazi, šta nudi i, još važnije, šta traži. Jer, poznata je
činjenica da je 96 odsto celokupnog softvera (ponajviše, upravo
"Majkrosoftovog") na našim računarima ilegalnog porekla. Prirodno, kakav god
dogovor "Majkrosoft" pravio sa našom vladom, pitanje piraterije softvera
biće jedna od nezaobilaznih tačaka dnevnog reda.
Đinđićevo saopštenje ponešto je razjasnilo. Vlada se odlučila na
potez kojim se, ako sve bude išlo po planu, preskače nekoliko propuštenih
stepenica u povećanju automatizacije i efikasnosti državnih struktura. Još i
pre raspada Jugoslavije bili smo, na državnom nivou, u značajnom zaostatku u
toj oblasti, a protekla decenija bila je ključna za razvoj informacione
tehnologije. Progres u toj sferi je strelovit - kompjuterska oprema koju
kupite danas, biće zastarela već za šest meseci. Jasno je da budućnost cele
planete počiva na telekomunikacionoj strukturi na svim nivoima, poslovnom,
edukativnom, zabavnom itd. Uključivanjem u tu trku sa ove pozicije, kako je
to predstavljeno tokom "Sinergije", naši ljudi imaju mnogo više mogućnosti
da nadoknade propušteno.
Tehnološki višak
Od "Majkrosofta" se očekuje pomoć u stvaranju takozvanog
e-Government-a. To podrazumeva automatizaciju velikog broja državnih servisa
i povećanu efikasnost, što nas dovodi do drugog zanimljivog pitanja -
tehnološki viškovi i šta sa njima? Jedan broj će se naravno prekvalifikovati
i ostati u službi. Međutim, ni za one druge, stvari ne stoje tako crno kako
na prvi pogled izgleda. Iskustva ostalih država koje su sprovele
informatičku revoluciju (koja umnogome podseća na industrijsku od pre dva
veka) pokazuju da, zahvaljujući prirodi telekomunikacija, posla ima za
svakog ko ga želi. Jer, razvojem elektronske trgovine, što je sledeći
neumitni korak u ovoj priči, postaje nebitno da li živimo u Beogradu ili
Bocvani - ako imamo proizvod koji "ide" na tržištu, možemo ga plasirati
putem Interneta i na isti način i naplatiti. Trenutno, ovu mogućnost
prirodno najviše koriste upravo domaći kompjuterski stručnjaci koji ovde
izrađuju najrazličitiji softver za strane firme širom sveta. Celokupni
transfer informacija obavlja se preko Interneta, a primanja su im, u odnosu
na domaće uslove, astronomska. Pod uslovom da sve zaista ide onako
optimistički kako to vlada planira, sutra se istim putem mogu prodavati
maline, njeguški pršut, šljivovica...
Bugarska je primer zemlje koja se savršeno uklopila u ovakvu priču. U
bivšem istočnom bloku Bugari su najviše ulagali u obrazovanje, po broju
ljudi sa akademskim titulama odmakli su najdalje u regionu. Doduše, bili su
u vrhu i što se tiče piratovanja softvera i muzike sve dok nisu pritisnuti
od strane međunarodne zajednice da sa tom praksom prekinu. Onda su za svega
godinu dana uspeli da promene imidž i stvore reputaciju države velikog
intelektualnog potencijala, primamljivu za strane ulagače. I domaća
proizvodnja je zabeležila značajne uspehe, jer se plasman usmerio na
Internet, preskačući uobičajene, tradicionalne rute. U Bugarskoj posluje oko
270 Internet provajdera (a u Albaniji ih ima preko 40). Došlo je do
udruživanja proizvođača i kompjuterskih projektanata oko procedura
elektronske trgovine, i na taj način do jedne spontane prekvalifikacije dela
radne snage. U Hrvatskoj je po ovom pitanju situacija vrlo slična našoj.
Primetna je povećana kupovina računara za kućnu upotrebu, čak 34 odsto tokom
poslednje tri godine, što je iznad evropskog proseka (američki je 46 odsto).
Međutim, i tamo kao i kod nas ljudi u najvećem broju slučajeva kompjutere
kupuju svojoj deci, nadajući se da će posle nezaobilaznog perioda igranja
postati kompjuterski obrazovani i lakše se susresti sa izazovima
sutrašnjice. Pri tom u 99 odsto slučajeva izbegavaju da se i sami obrazuju u
tom pravcu, a na drugoj strani ih čeka rizik gubitka radnog mesta zbog nekog
takvog kompjutera koji je jeftiniji i brži od čete radnika.
Zašto baš "Majkrosoft"
Među domaćim kompjuterskim stručnjacima, inače, vladaju oprečna
mišljenja po pitanju "Majkrosofta" i njegovog angažovanja u državnom
aparatu. Najviše prašine prethodnih nedelja podigle su pristalice "Linuksa"
(Linux), operativnog sistema koji sa uspehom parira "Majkrosoftovom"
NJindonjs-u. Neki od argumenata koji su se mogli čuti među posetiocima tokom
konferencije "Sinergija" bili su da je "Majkrosoftov" softver često
nestabilan, jer se ne proverava dovoljno pre izlaska na tržište, da je
nepogodna njegova prevelika zatvorenost, što poskupljuje cenu korišćenja
itd.
Pristalice srpskog specijaliteta - teorija zavere, dopunjavali su ove
priče informacijama o tome da je, eto, i Putin zabranio upotrebu
"Majkrosoftove" tehnologije u ruskoj vojsci upravo zbog zatvorenosti
softvera i nedovoljne bezbednosti podataka. Posebna poslastica su
informacije iz studije škotskog novinara Dankana Kembela o Ešalonu,
špijunskom sistemu američke Agencije za nacionalnu sigurnost, koji tvrdi da
je sistem u sprezi za "Majkrosoftovim" softverom koji se nalazi na skoro
svakom računaru u svetu i na taj način odaje svog vlasnika čeprkajući mu po
disku, čitajući elektronsku poštu itd.
Nezavisno od tačnosti ovakvih tvrdnji, sve ih je poništio
potpredsednik savezne vlade doktor Miroljub Labus prostim objašnjenjem da je
dolazak "Majkrosofta" u Jugoslaviju važniji zbog toga što predstavlja signal
ostalim kompanijama da je naša zemlja sigurno područje za investicije. A to
nam je, zaista, preko potrebno u ovom trenutku. Činjenica je da nijedna
druga softverska kompanija u svetu nema toliki ugled, pa čak i ako ima bolja
tehnološka rešenja od Gejtsovih stručnjaka. A s druge strane, na 99 odsto
domaćih računara instalirani su njihovi programi. Dovoljno je ući u bilo
koju poštu i shvatiti zašto je "Majkrosoft" u ovom trenutku verovatno
najoptimalnije rešenje - službenici su se jedva nekako navikli na korišćenje
NJindonjs-a, nema potrebe dodatno komplikovati stvari i po tom pitanju.
Elektronski kokain
Počasni predavač na konferenciji bio je i Mišel Lakomb, potpredsednik
"Majkrosofta" i direktor za Evropu, Afriku i Srednji istok. On je nagovestio
otvaranje ispostave u Jugoslaviji (u Hrvatskoj je kompaniju to koštalo 350
000 dolara), i uspostavljanje biznisa sa domaćom privredom u skoroj
budućnosti. Ova konferencija predstavlja tek prvi korak u tom smeru. U planu
je još i pokrivanje obrazovanja i, naravno, zaštita intelektualne svojine.
Uvođenjem "Majkrosofta" u domaće školstvo srpska vlada odlučila je da
stvori generaciju ovisnika o Gejtsovim proizvodima. Đaci i studenti koji
svoje radove budu obavljali zahvaljujući NJindonjs-u u 95 odsto slučajeva
neće nikada ni pokušati da probaju neki drugi operativni sistem, odnosno za
to će im trebati mnogo više vremena i prilagođavanja pa će prirodno ostati
vezani za platformu sa kojom se susretnu na početku svog obrazovanja. U
samoj Americi, inače, po tom pitanju prednjači kompanija "Epl" čiji je
korisnički sistem bio toliko efikasan i razumljiv ljudima da ga je u stvari
Gejts u velikoj meri iskopirao prilikom proizvodnje NJindonjs-a (što je
"Epl" dokazao i na sudu). U Francuskoj je, opet, "Linuks" odneo primat.
Hrvatski "Majkrosoft" se prilično angažovao i na društveno-kulturnom
planu. Izlazili su u susret mnogim projektima koji su se oslanjali na
kompjutersku tehnologiju, a čiji autori nisu imali sredstava da svoju
zamisao sprovedu do kraja (tzv. communitdž development). Na taj način stvara
se još jedan krug zavisnika i dužnika "Majkrosoftovih" proizvoda, plus
interna reklama koja u nekim slučajevima može biti korisnija od agresivne
kampanje putem televizije i bilborda.
"Majkrosoft" za sada ne pokazuje naročite želje za krivično gonjenje
pirata u Srbiji, očekujući od države da se pozabavi time, prvo zakonskim
regulativama, a potom i angažovanjem adekvatnih službi. Gospodin Lakomb je
posredno uslovio izradu srpskih verzija softvera, pre svega NJindonjs-a i
NJord-a, upravo legalizacijom softvera. Drugi uslov je, naravno, materijalna
dobit, odnosno dovoljno velika zainteresovanost domaćih kupaca za "srpski
Office" i druge pakete. To je, takođe, jedna od tema oko koje se lome
koplja. Naime, podrška ćirilice, naših slova itd. prethodnih godina bila je
prepuštena prvo domaćim entuzijastima koji su petljali po tipovima slova i
dodavali kvačice, pa je tako raspored tih naših specijalnih znakova različit
od jednog do drugog tipa slova, odnosno od kompjutera do kompjutera (problem
najviše poznat diplomcima i postdiplomcima prilikom izrade završnih radova
na svom i štampanja na tuđem računaru); potom je "Majkrosoft" ponudio svoje
sistemsko rešenje za ceo svet pa i za Srbiju, koje bar garantuje istovetnost
pomenutih tehničkih detalja na svakom računaru, ali i dalje nije dovoljno
dobro. Međutim, za pravo rešenje potrebno je uvesti standardizaciju
kontrolisanu od strane države i stručnih komisija koje bi u ovako nastalim
okolnostima, mogle lakše da se o primeni dogovore sa proizvođačem
najrasprostranjenijeg softvera.
Na drugoj strani se čuju mišljenja, prvenstveno od dugogodišnjih
korisnika kompjutera, da za posrbljavanje NJindonjs-a nema potrebe. Oni koji
su imali prilike da instaliraju hrvatsku verziju MS Office-a, sa prevedenim
svim funkcijama, uglavnom su ubrzo odustali i vraćali se originalu, ne
snalazeći se sa ne-engleskim izrazima na koje su navikli. Upravo u toj
navici je i začkoljica, sve zavisi od toga da li se korisnik na početku rada
na računaru susreo sa engleskom ili domaćom verzijom programa. Jer, uglavnom
svi po automatizmu zapamtimo raspored opcija i funkcija koje najčešće
upotrebljavamo u nekom programu, a problem se javlja kada nam treba nešto
nesvakidašnje. Obično to treba brzo, a ne znamo gde je i kako se do njega
dolazi, i nepoznati izrazi, pa makar i na maternjem jeziku, tada izazivaju
najviše zabune i frustracije. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da će,
prema ovim planovima vlade, ubrzo doći do raznih vidova prekvalifikacije
radnika i njihovog kompjuterskog obrazovanja u mnogo masovnijem broju nego
ranije. Najveći deo stanovništva ne zna strane jezike, te će njima svakako
biti lakše ako se sa kompjuterom, od koga prosečni Srbin inače zazire kao od
kuge, suoče prvo na sopstvenom jeziku.
Gejtsova štafeta
U ovom trenutku za područje naše zemlje zadužen je "Majkrosoft
Adriatik" čiji je generalni menadžer Goran Radman, direktor "Majkrosofta
Hrvatska" i član Mesićeve Radne skupine za strategiju informatizacije
Hrvatske (pripisuje mu se učešće u Mesićevoj svojevremenoj ideji da jedno od
hrvatskih ostrva pokloni Bilu Gejtsu). Neki ga se sećaju još kada je 1984.
godine primio Štafetu mladosti kao tadašnji predsednik omladine Jugoslavije,
a drugi ga pamte kao direktora Televizije Zagreb koji se povukao kada je HDZ
preuzeo vlast. Iz njegovih iskustava sa "Majkrosoftom" u Hrvatskoj tokom
poslednjih nekoliko godina vidljiv je mogući razvoj događaja i kod nas.
Recimo, polemike koje se u ovdašnjoj javnosti sve češće čuju na temu uvoza
strane pameti nauštrb domaće koja time ostaje u zapećku. Problem je u
nedostatku vremena - da bi se otkrila rupa na saksiji potrebno je mnogo
vremena, novca, energije, a u telekomunikacionim tehnologijama - to je
nedopustivo. Zato je, možda, mudrije usvojiti postojeća rešenja, prebaciti
ih na lokalni nivo i uključiti se u informacioni autoput što brže i
ravnopravnije. Možda je to racionalnije rešenje od nasilnog oživljavanja
privrednih dinosaurusa koji su još i pre raspada Jugoslavije bili puni
tehnološki prevaziđene opreme, a kamoli sada.
"Majkrosoft" ima s te strane sreću da u aktuelnoj srpskoj vlasti
dobija partnera koji razmišlja na sličan način. Jer, samo državni organi
mogu da ovako ozbiljne strateške poteze pokrenu i sprovedu do kraja, ako to
zaista žele. Firme, ma kako preduzimljive i efikasne bile, nemaju tu moć bez
podrške vlasti. Doduše, negativni odjek cele stvari još je jedna u nizu
monopolizacija koje je aktuelni srpski premijer inicirao, posle nafte i
duvana. Da nije u pitanju "Majkrosoft", kompanija optužena od strane
sopstvene države za monopolsko poslovanje, možda bi cela stvar prošla
nečujnije. Ovako, u danima oko konferencije čulo se mnogo gunđanja na
Đinđićev račun.
A možda srpski premijer samo uspeva da vidi bolje i dalje od
ostalih - to mu je uostalom u opisu posla - dok smo se mi bavili balkanskim
okršajima, u ostatku sveta nastala je jedna nova ekonomska zajednica,
globalno tržište sa svojim pravilima i zakonitostima u koje se moramo
uklopiti kako znamo i umemo, ako želimo da izađemo iz decenijske izolacije.
NENAD VASOVIĆ
Copyright C 2000 NIN - All rights reserved
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
