> > Да. Укратко то. Као што је неозбиљно > навести ма коју енциклопедију као > референцу. То показује озбиљност оног > ко се бави науком: Ако > енцкилопедија има референце на > својим чланцима, треба користити њих; > ако је нема, подаци на енциклопедији > нису довољно релевантни за > уношење у један научни рад. >
Danas je to raširena praksa na Zapadu i Vikipedija se navodi kao izvor u mnogim naučnim radovima i publikacijama. Naravno takva praksa se nerijetko dovodi u pitanje, ali je takođe jasno da postoje mnogi ugledni akademici iz raznih oblasti, koji tvrde da je Vikipedija pouzdan izvor kao i svaki drugi, drugim riječima, ne smeta im da se ne ispoštuje ta "konzervativnija procedura". Uostalom cijela nauka o antičkoj istoriji i filozofiji se bazira na tercijarnim izvorima, doksografijama (http://sh.wikipedia.org/wiki/Doksografija), pa opet nikome ne pada na pamet da kaže da su apsolutno nepouzdani i neozbiljni, naprotiv. Takođe mnogi nameću dilemu da li je Vikipedija samo enciklopedija ili više od toga, odnosno neka vrsta "zbirke znanja". Klasični enciklopedijski članci su mnogu šturiji po raznim pitanjima od većine onih koji se mogu naći na Vikipediji na različitim jezicima. Uzmimo recimo članak El Greco na španskoj i engleskoj viki, pa riječ je o jednoj kompletnoj analizi njegovog života i djela, da se praktično nema šta dodati ni oduzeti. http://en.wikipedia.org/wiki/El_Greco http://es.wikipedia.org/wiki/El_Greco Mnoge knige iz istorije umjetnosti koje nerijetko koštaju par stotina evra, bi mogle itekako da pozavide. Slaven _______________________________________________ Wikimediasr-l mailing list Wikimediasr-l@lists.wikimedia.org https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikimediasr-l
