> [: Miloš Komarčević :] > Za firewall grešiš, od vajkada se u engleskom koristi u građevinskoj > industriji, i kao takav postojeći pojam sa jasno određenom namenom je ušao > u informatiku, i tu analogiju smo i donekle zadržali u našem prevodu.
То што се користи у грађевинској индустрији (и бродоградњи, ваздухопловству...) не значи да је познат матерњем говорнику енглеског који није упознат са тим гранама технике. Конкретно, мислим (у смислу „очигледно ми је“) да /firewall/ случајном говорнику енглеског много мање значи него ‘облачић’ случајном говорнику српског. „Противпожарни преградак“ (под условом да говорник уопште препозна то значење, уместо дословнијег „ватреног зида“) као софтвер који спречава злонамерне упаде на рачунар? Према „облачићу“ који стоји над виџетом и казује шта овај ради, као што обликом истоветно у стрипу, па и разним рекламама и пошалицама, казује шта неко говори или мисли? Ако ти се чини да је аналогија противпожарног прегратка ипак очигледнија, онда се у недостатку објективног мерења, морамо сложити да се не слажемо :) Даље, ово био симетричан пример, енглеског за матерњег говорника енглеског према српском за матерњег говорника српског. Међутим, што се мене тиче, с озбиром на околности, много ваљаније поређење је енглеског за матерњег говорника енглеског према *енглеском* за матерњег говорника српског. Јер, као што раније напоменух, то је оно што данас говорници српског упијају као сунђер, са знатно униженим аналошким везама у односу на говорнике енглеског, и никако се не буне (већ се више буне на симетричну поставку :) > Ali slažem se da prevod ne mora biti doslovan, mada mora prvenstveno > preneti zamišljenu _funkciju_, a ne izgled. Francuzi npr. imaju > „infobulle", nešto kao infobalon, infomehurić, nedvosmisleno > podrazumevajući funkciju. Асимптотски гледано, реч прво треба да буде језички функционална, истакнута и једнозначна у датом контексту, па тек онда, као опциони шлаг на торту, да нешто преноси сама по себи. Помињао сам однос „ендоцентричних“ (које својим носећим делом указују на појам) и „егзоцентричних“ речи (које то не чине), а српски је баш међу језицима који нагињу егзоцентричним речима (зато нпр. наши људи 'оће да одлепе на двоименичке сложенице, за разлику од Хрвата). Нико се данас не пита зашто је ‘кашика’ кашика, зашто ‘вадичеп’ није никакав чеп (обашка што кад би неко данас предложио „вадичеп“, „пароброд“, „водопад“, био би исмејан до неба). Посебно често су стручне речи егзоцентричне, какве везе „рамењача“ и „кобилица“ имају са носећом структуром крила авиона и трупа брода? Али су зато све кратке, функционалне и једнозначне. И опет, новоусвојене туђице су по дефиницији егзоцентричне, па их то не спречава да се шире као поплава. Какве везе има ‘драјвер’ са софтвером ниског нивоа који управља комадом хардвера (какве везе има ‘хардвер’ са...), или ‘четовати’ (‘чет’ је већ српска реч, односно записана у општем речнику) са мувањем по шуми наоружан до зуба? Укратко, бринути да ли ‘облачић’ „значи то што треба да значи“, према његовим асимптотским предностима и тренутној усвојености (в. доле), јесте као бринути да ли ће кошуљица једнотонске бомбе бити биоразградива, како би се што мање нашкодило природи. У незанемарљиву предност ‘облачића’, за разлику од неких других речи сличне асимптотске вредности (нпр. ‘алатница’ за /toolbar/), спада такође и ово: преводи Гнома, КДЕ-а и Мозиле већ је користе, и то без додатних одредница, „облачић <за-ово-оно>“ (у Гному је додуше половина помињања /tooltip/ мешавина „описа алата“, „савета“ или „кратког упутства“, остало су облачићи). То значи да се неколицини преводилаца реч већ ваљано ужљебила. (Додуше, не знам шта би Слободану да пита за /tooltip/, кад се не помиње баш нигде у Опенофису :)
signature.asc
Description: This is a digitally signed message part.
