http://host.sezampro.yu/radiomileva/?id=146
Evo
i najsvezijeg broja Radio Mileve.
Pivni standard je stari, Al' evo da znate da su rotkvice danas na
pijaci bile 25 dinara, Isto tako i crni nladi luk
(srebrnac)
Mile
|
R A D I O M I L E V
A http://host.sezampro.yu/radiomileva/
(1998-2005) |
|
|
|
Poplave
Vrag odn'o salu, ne deluje nista zabavno s tim poplavama koje nam sedogadjaju, a juce gledam na TV kako neki tipovi uz pomoc dzipovasurfuju beogradskim poplavljenim ulicama. Ne mogu da verujem. Dok nekimucenici spasavaju svoje pokucstvo od vode koja im nadire u stanove, nekidrugi u toj posasti koja nas je stekla nalaze zabavu. Ajde onaj slucaj svoznjom kanua ispred Sajma delovao je i simpaticno, a obaska i korisno dase savlada ono sto ne moze kolima. Nesto tu definitivnonije u redu u ovom nasem drustvu. Bas me zanima da li ce biti ikakvogkomentara u javnosti povodom tog "incidenta", ili samo meni tajslucaj deluje nekako nakaradno? Dobro, nisam ni ja zasukao rukave iodjurio da branim recne obale, al' nisam ni neciju muku koristioegzibicionizma radi.
Vrbica
Jutros osvanuo lep suncan dan i pao bas na Vrbicu. Ja se uputio prvo na Dusanovacku pijacu da kupim sta treba i poneo "Radio Mileva" knjigu da je dam Peri Rumunu kod koga deceniju i po kupujem ovciji sir. Sve to s razlogom jer me je Pera pre par nedelja pitao da li sam ja napisao tu knjigu u kojoj se i on pominje (cuo od nekog na pijaci). Nije ga bilo kod tezge, a Goca, njegova zena, rece mi da mora da je otisao u kafanu jer je videla da je tim putem krenuo od tezge. Ja prvo zavirih u kafanu "Beli trem", a unutra atmosfera kao da nam je sve potaman - muzika i opusteni gosti. Nisam ga tu nasao, al' lako je bilo pronaci ga jer odmah pored je "Pekara i kafana kod Bate". Nije se imalo kud, vec sam s Perom morao da popijem jedno pivo - sto mi nije tesko palo. Naravno, nisam otisao pravo kuci, vec sam krug obrnuo preko Vozdovacke crkve i istoimene male pijace. Ispred crkve se uz vencice i zvoncice prodavalo jos svasta, a lep dan, pa narod izmilio iz kuca. Prekrsivsi posne dane, kojih se ionako ne pridrzavamo, danas sam za rucak spremio singapurski sate sa kikiriki sosom i pirincem. Duda i Neda su izjavile da je klopa bila vrhunska. Sad bi svako pomislio da smo Vesa i ja nakon rucka polegali da odmorimo. E nismo. Seli smo na tramvaj desetku i otisli do Dusanove ulice, pa uz Kralja Petra (7 jula) do Knez Mihailove. Usput sam proverio i zaista legendarna kafana "Komunalac" u Ulici brace Jugovica vise ne postoji. Tu je sada neka "metalize" radnja koja prodaje zensku i musku odecu. Ima takvih onol'ko, a kafana sve manje. Malo dalje, za razliku od te radnje pune sjaja, eto jedne, opet odevne, koja se sva musava skupila i ceka da je neko "usvoji" i napravi od rugobe lepoticu. U Knez Mihailovoj opsti guzvanjac. Uzeleo se narod lepih dana, a moguce i da je pobegao s recnih obala. Beograd nikad nije mario, bar za mog zivota, da se spusti na reku i da sve uredi kako valja, pa sada eto... Ja predlozio da popijemo kafu kod Platoa, a Vesa je izjavila da joj to mesto trenutno deluje bedasto, vec da to obavimo kod "Ruskog cara" gde je sigurno daleko lepse. Kada smo se probili do "Ruskog cara" spoznali smo da takav vise ne postoji. Objekat je u rekonstrukciji, a ispred stoji jedan kontejner pun nekakvog krsa. Sta ce tu da bude, sve zavisi ko je to kupio i kakve su mu ideje. Salon automobila, kockarnica, mega prodavnica svetskih satova... Konacno smo kafu, a ja malo pivo, popili tu pored "Mazestika" gde je ipak sve delovalo udobno i kako treba. Opsti nam je utisak bio da je danas centar grada delovao prilicno musavo i prljavo. U sred smo aprila, a prolece je izgleda iznenadilo one koji bi trebalo da brinu o cistoci grada. Ajde da ne zanovetam, veca je briga sada na obalama reka, al' opet primetio sam dva momka koji se brinu o cistoci ulice, al nekako behu vrlo lezerni da se prihvate metle. Kod Terazijske cesme ugledasmo nekakvu guzvu. Jos jedan performans ili sta? Ma ne, to je izgleda po definiciji odredjeno mesto gde se razmenjuju slicice za nastupajuce Svetsko prvenstvo u fudbalu. Fotografisao sam ih, a oni to nisu ni konstatovali. Stigli smo tako peske i do Slavije, pa jos dalje i do Hrama svetog Save. Vala dosta nam je bilo strapaca, pa uhvatismo tramvaj ka kuci na Vozdovcu. U tramvaju nas je spopao jedan crnoputi deckic, 5-6 godina star, da nam proda vencic (Vrbica je). Mi odmahivali rukom, a ja se potom sazalio pa mu dadoh kovanicu od dvadeset dinara. Evo ti, rece on Vesi i dade joj vencic. Iz tramvaja od Auto-komande navise uz Vojvode Stepe ugledasmo kafanu "Dalmatinac" u punom sjaju. Dobro je. "Dalmatinac" je spasen. Spasena je i kafana "Vardar", al' sada se zove "Kuhinja", Spasena je i kafana "Kovac", a i bife "Bor" koji ne znam kako se sada zove, ali na izlogu pise "Kobasice i pivo". To poslednje nisam isprobao. Ne stize se. Sve to sto sam opisao, evo u slikama.
Mobilna telefonija Sa koleginicama Nadom i Bojanom otisao sam u petak u Deliblatsku pescaru (Devojacki bunar) da prikupimo cvetice jedne ugrozene vrste (Prunus tenella - patuljasti ruski badem), a sve to radi fundamentalnih istrazivanja. Seli mi tako da popijemo kafu (bice da je bilo oko jedanaest sati) na ciljnom mestu, a utom mi zvoni mobilni. Javlja mi se jedan zenski glas. - Jel spavas? - Ne spavam. - A gde si? - U Deliblatskoj pescari (ja pokusavam premotavajuci film da se setim ko bi to mogao da bude, a glas mi jeste i nije poznat). - A gde ti je to? (Taj cas geografije je ocigledno propustila, pa joj objasnjavam) - To ti je u Banatu, kad se od Beograda preko Panceva krene ka Vrscu, pa se skrene ka... - A jel' i Bojana tu? - Tu je, evo pijemo kafu u restoranu "Plava dama" - Zuti, jel' si to ti? - Nisam ja Zuti, ja sam Crni. - Uf greska - hvala na zezanju - klik.
Mile |
