[sorabia] e-bilten DSS

Tue, 30 May 2006 07:18:02 -0700

* *

*30.05.2006.*

SAMARDžIĆ I KOJEN

*CILj JE ZAJEDNIČKO I KOMPROMISNO REŠENjE*



*Platforma je predstavljena javnosti danas i prosleđena je i ministrima
Kontakt grupe, kao i specijalnom izaslaniku EU za razgovore o budućem
statusu Kosova i Metohije Martiju Ahtisariju*


Članovi državnog pregovaračkog tima za razgovore o budućem statusu Kosova i
Metohije Slobodan Samardžić i Leon Kojen izjavili su da je cilj Platforme za
razgovore o budućem statusu pokrajine da se postigne zajedničko i
kompromisno rešenje i ocenili da se ovom platformom Albancima na Kosmetu
nudi maksimum koji se na političkom planu može ponuditi etničkoj zajednici u
okviru neke države.

Platforma je bazirana na izbegavanju dva ekstrema, kada je reč o Kosovu i
Metohiji, rekao je Slobodan Samardžić na konferenciji za novinare na kojoj
je predstavljena Platforma srpskog pregovaračkog tima, koja se odnosi na
formulu "više od autonomije, manje od nezavisnosti". On je objasnio da se
dva ekstrema odnose na povratak na stanje koje je bilo pre 1999. godine i
nezavisnost Kosova i Metohije. "Smatramo da između ova dva ekstrema postoji
veliki prostor gde se može pregovarati o jednom specifičnom statusu Kosova i
Metohije, statusu koji podrazumeva jako visoku autonomiju, koja bi bila
međunarodno garantovana", rekao je Samardžić. On je kazao da srpska strana
predlaze dva aspekta rešenja od kojih je prvi međunarodni. "Pretpostavljamo
da bi se zaključio međunarodni sporazum koji bi proistekao iz pregovora o
statusu Kosova i Metohije. Svaki element tog pregovora mora biti jasno
ispregovaran i usaglašen. Posle toga bi se taj međunarodni sporazum potpisao
i potpisnici bi bili Ujedinjene nacije i Srbija", naveo je Samardžić.
Samardžić, koji je i savetnik premijera Vojislava Koštunice je objasnio da
bi UN i Srbija bili potpisnici, jer su subjekti međunarodnog prava koji su
kvalifikovani da ga potpišu. "Sporazum bi sadržao osnovne principe i
određene konkretne odredbe o budućem statusu Kosova i Metohije i položaju
srpskog naroda i ostalih nealbanskih zajednica unutar Kosova i Metohije.
Sporazum bi dao principe i rešenja koji bi bili obavezni za budući ustav
Srbije i ustav Kosova i Metohije", istakao je Samardzić. On je kazao da bi
međunarodna zajednica, osim što bi bila garant tog sporazuma, imala i
konkretne obaveze koje se tiču bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Samardžić
je naglasio da se Platforma za razgovore o budućem ststusu Kosova i Metohije
sastoji iz četiri dela, prvi je uvod, drugi se odnosi na međunarodno pravo,
treći na ustavni položaj Kosova i Metohije i četvrti se odnosi na
decentralizaciju. On je objasnio da decentralizacija podrazumeva neku vrstu
autonomije za srpsku zajednicu. "Predviđamo jedan broj opština u kojima bi
Srbi imali određene proširene nadležnosti, gde bi opštine imale mogućnosti
da se horizontalno povezuju i da koordinišu svoju politiku unutar Kosova i
Metohije i gde bi se uspostavljale direktne vertikalne veze sa Breogradom",
naveo je Samardžić. On je rekao da se deo o decentralizaciji u Platformi
podvodi po izraz "srpski entitet", koji predstavlja skup prava kojima Srbi
na Kosovu i Metohiji raspolažu i koja moraju biti garantovana sporazumom
koji potpisuju UN i Srbija i kao takva moraju biti preneta u ustav Kosova i
Metohije. Samardžić je ukazao da je Platforma koja je predstavljena javnosti
danas prosleđena i ministrima Kontakt grupe, kao i specijalnom izaslaniku EU
za razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije Martiju Ahtisariju i dodao
da ne očekuje pozitivnu reakciju albanske strane, budući da oni imaju
stanovište o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Član pregovaračkog tima za političke razgovore o statusu Kosova i Metohije
Leon Kojen izjavio je da se u beogradskoj platformi za rešavanje budućeg
statusa Kosmeta, Albancima u pokrajini nudi maksimum koji se na političkom
planu može ponuditi etničkoj zajednici u okviru neke države. Kojen je, na
istoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da po tom dokumenu,
koji je tokom prepodneva upućen ministrima zemalja članica Kontakt grupe,
kao i specijalnom izaslaniku EU za razgovore o budućem statusu Kosmeta,
Srbija zadržava suverenitet nad Pokrajinom kao i da je njen teritorijalni
integritet u potpunosti očuvan. On je naveo da se u platformi izričito kaže
da bi nadležnosti u oblasti spoljne politike, kontrole granice, zaštite
ljudskih prava u poslednjoj instanci i monetarne i carinske politike,
obavljala Srbija i državna zajednica, u zavisnosti od podele državnih
nadležnosti. Zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa, kao i oblasti
posebnih carinskih inspekcijskih poslova obavljale bi Srbija i državna
zajednica, rekao je Kojen i precizirao da će se sve ono što se u tekstu
odnosi na državnu zajednicu odnositi na Srbiju posle formalnog istupanja
Crne Gore iz SCG. "U tekstu se ne pominje jedna ključna nadležnost svake
drzave a to je odbrana... ali to je zato što se u dokumentu predviđa potpuna
unutrašnja demilitarizacija Kosova i Metohije", rekao je on i objasnio da to
znači da u Pokrajini ne postojale ni srpske ni albanske vojne snage, "a
pogotovo bi bile isključene bilo kakve paravojne organizacije". Kojen, koji
je i savetni predsednika Srbije je dodao da bi u pokrajini "postojala samo
policija koja bi po svom broju i opremljenosti zadovoljavala evropske
standarde". "Predviđaju se i određene dobro smišljene mere ekonomske
reintegracije Kosova i Metohije u Srbiju", rekao je on i dodao da je "stav
državnog rukovodstva da je takva reintegracija, ne samo u interesu Kosova i
Srbije već i u interesu, pogotovo u oblasti energetike, celog regiona".
Albancima se nude međunarodne garancije kako bi bili sigurni da se ovo
rešenje, ako ga prihvate, neće izmeniti bez njihovog pristanka i što je
mnogo važnije, bez pristanka međunarodnog faktora koji bi bio garant
sporazuma, rekao je Kojen i precizirao da bi garant sporazuma u sustini bile
UN. On je naveo da "unutrašnja demilitarizacija treba da ih uveri da više
neće biti nikakve neželjene intervencije srpskih vojnih snaga na Kosovu i
Metohiji" i dodao da " s druge strane, da bi to dobili (Albanci) moraju da
se odreknu pravljenja sopstvene vojske", kao i namere da silom rešavaju
politicke probleme ko što je to bio slučaj u martu pre dve godine.
"Političko predstavljanje Kosova i Metohije u predstavničkim telima i drugim
organima Srbije nije neophodno za funkcionisanje ni centralne, ni
pokrajinske vlasti čime bi se izašlo u susret želji kosmetskih Albanaca da,
kao što oni često kažu, nemaju ništa sa Beogradom", rekao je on. Kojen je
precizirao da Albanci iz Pokrajine "ne bi bili politicki predstavljeni u
našim institucijama, ali bi morali da uvažavaju one osnovne elemente
državnog suvereniteta Srbije".

* *

*Informativna služba DSS*


[Non-text portions of this message have been removed]



===============
Group Moderator: [EMAIL PROTECTED]
page at http://magazine.sorabia.net
for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net
Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only)
http://radio.sorabia.net



SPONSORED LINKS
Human rights Human rights watch Cause and effect essay
Causes of depression History of human rights

YAHOO! GROUPS LINKS



Одговори путем е-поште