> [: Milos Popovic :] > Ја сам ово: > > Отвара<emph> Уметни ћелије </emph>прозорче, где можете уметати нове ћелије > са жељеним опцијама. > > ...преводио овако: > > Отвара прозорче за <emph>уметање ћелија</emph>, из кога можете уметнути > нове ћелије са жељеним опцијама. > > Шта мислите, како је боље превести овакве ствари?
Мислим да су тактичко-технички у реду обе ове варијанте: Отвара прозорче <emph>Уметни ћелије</emph>, где... Отвара прозорче за уметање ћелија, где... У првом случају се кориснику даје тачна етикета, и зато неизмењена према структури реченице, али и визуелно издвојена из ње — као „сличица“. У другом случају је етикета као таква одбачена и по смислу уклопљена у реченицу, па никакво истицање није неопходно (чак је чудно) — као „препев“. Стратешко питање је да ли је боље ићи на „сличице“ или „препеве“. Ја сам у принципу за сличице, осим у изузетним случајевима, из три разлога: 1. Препев може немало да одступи од дословне етикете, а тежиште је ипак да корисник тачно зна у шта да гледа и шта да тражи у сучељу кад прочита упут. 2. Препев неретко није лако извести и уклопити у структуру реченице, посебно ако је изворна етикета сучеља мало дужа (и што је дужа то је претходна тачка, замагљивање везе са сучељем, израженија). 3. Сличица се може аутоматски разрешити при претварању из ПО-а у Опенофисов формат, без потребе да преводилац јури који је тачан превод: Отвара прозорче <emph>Insert Cells</emph>, где... Ово је посебно значајно у погледу одржавања превода, где измена етикете сучеља може довести до губитка везе са поменима те етикете у упутствима.
signature.asc
Description: This is a digitally signed message part.
