У нед, 01. 06 2008. у 19:57 +0200, Marw пише: > Nazovimo to psihološkim razlogom. Tu je i tehnički: ne razmišlja se o > rodu.
Sadašnjeg vreme u trećem licu jednine nema razlika u rodu, pa ovo nije problem. > Semantički se konstrukcijama na kojima ja insistiram naglašava > stanje i radnja. Meni se čini da se tako baš otežava razumevanje. Voleo bih da vidim neki eksperiment na tu temu. Definitivno je teže postići interakciju, a potreban je dodatni trud da se odredi subjekat. Časlav je ranije naveo par primera, na šta si ti odgovorio „Ali ni na engleskom tako nije jasno“. Sećam se da sam negde načuo: „U duhu srpskog jezika nije toliko zastupljeno korišćenje pasiva i bezličnih oblika“. Zašto onda da zamaramo korisnika? > Metafora se svede na personifikaciju, opet... A meni i dalje nije jasno zašto se toliko bojiš takve metafore? Ne deluje mi racionalno. Ako kiša šapuće, mrak pada, zašto i računar ne bi mogao da saopšti nešto. pp, Goran
