[Sim] Zločina protiv civila nema - gde ne postoje civili

[Srpska Informativna Mreza]

Oluja nad Tustinjom


Datum objave: 13.08.2010. Piše: Viktor Ivančić 

Kvalitetne ratne strategije takve su da podrazumijevaju kako je svaka žrtva s 
protivničke strane nužna. General Anton Tus bio je kvalitetan ratni strateg. Da 
bi se u ratnoj operaciji izbjegle nevine žrtve, smatra general Tus, potrebno je 
operaciju pripremiti tako da se potencijalnim žrtvama unaprijed odrekne 
privilegija nevinosti. Na taj će se način izvojevati silovita ratna pobjeda, te 
istodobno udovoljiti Ženevskoj i drugim međunarodnim konvencijama.

General Tus slovi za umjerenog čovjeka. Dok je služio Franji Tuđmanu kao prvi 
načelnik Glavnog stožera Oružanih snaga RH, a zatim kao savjetnik za vojna 
pitanja, nikad se nije odavao povišenim nacionalnim strastima niti razmetao 
nazdravičarskim hrvatstvom. Pritom ga je sve vrijeme žuljala i stigma oficira 
bivše JNA. Nakon umirovljenja, general Tus odvažno je progovorio o paralelnoj 
liniji ratnog zapovijedanja, o proustaškoj struji ministra obrane Gojka Šuška, 
te o svojim nesporazumima s Tuđmanom kojemu nije bilo jasno mnogo toga, pa niti 
to da je rat u Hrvatskoj počeo.

General Tus čest je gost hrvatskih medija, naročito u vrijeme obljetnica 
slavnih ratnih pobjeda. Novinari su sigurni da će – za razliku od većine drugih 
visokih vojnih dužnosnika, penzioniranih ili aktivnih – od generala Tusa dobiti 
racionalne odgovore, lišene lažnog zanosa, folklorne mržnje i rodoljubne 
patetike. General Tus progovara kao hladni profesionalac, nesklon afektacijama, 
i baš zbog toga ulijeva povjerenje – nećemo li Domovini najviše pomoći tako da 
uz maksimalnu učinkovitost obavimo zadatak koji nam je povjeren? Svaki svoj 
javni istup general Tus pretvara u staloženi i dostojanstveni trijumf vojnog 
uma. K tome, političari mu idu prilično na živce, makar im je uvijek bio pri 
ruci. General Tus drži da politički smutljivci, svojim neodgovornim ponašanjem, 
uglavnom ometaju školovane stručnjake, stvaraju konfuziju i derogiraju učinke 
časnoga vojničkog zanata.

Strašna izjava

Novinar Jutarnjeg lista upitao je generala Tusa što misli o izjavi srbijanskog 
predsjednika Borisa Tadića da je “Oluja” bila zločinačka akcija. “To je strašna 
izjava!” izjavio je general Tus. Urednici Jutarnjeg tu su izjavu generala Tusa 
o izjavi predsjednika Tadića, prirodno, istaknuli u naslovu ovećega intervjua. 
General Tus dometnuo je još u svojoj izjavi da Tadićava izjava, osim što je 
“strašna”, “nema opravdanja”, da je ona “neshvatljiva”, da nas treba 
“zabrinuti”, a na koncu i “uplašiti”. “Otrežnjenje i suočavanje s prošlošću se 
mora dogoditi”, istaknuo je general Tus.

U pasusu prije toga novinar Jutarnjeg lista, koristeći se divnim plutajućim 
stilom, upitao je generala Tusa kako gleda “na ono što se dogodilo nakon Oluje 
a baca sjenu na tu važnu akciju”, zbog čega tužilaštvo u Haagu traži “drastične 
zatvorske kazne” za generale Gotovinu, Markača i Čermaka. General Tus odgovorio 
je da krivnju za “to” snosi “ta druga linija zapovijedanja”, a za prijedlog 
osuda drži da je “izvan svake pameti”. O likvidacijama nenaoružanih stanovnika 
– jer “ono” i “to” se, između ostaloga, odnosi na ubojstva oko sedam stotina 
civila, uglavnom staraca – general Tus je izjavio sljedeće: “U Krajini nije 
bilo obitelji ili kuće koja nije barem nekoga dala u vojsku. Svi su bili 
uključeni. Toliko su bili povezani da među njima nije bilo ‘klasičnih’ civila 
posve neuključenih u ratna djelovanja. To sud ne može zanemariti.”

Da li bismo ovu izjavu generala Tusa mogli smatrati strašnom? Treba li ona 
ikoga “zabrinuti”, “uplašiti” ili mu se učiniti “neshvatljivom”? Da li bi bilo 
realno očekivati da sljedećih dana u Jutarnjem listu – po uzoru na masno 
otisnutu ocjenu “Izjava Borisa Tadića o Oluji je strašna” – osvane naslov 
“Izjava generala Tusa o zločinima u Oluji i nakon nje je strašna”?

Teško, ili bolje – strašno teško. Jer general Tus ne istupa kao uspaljeni 
političar, niti kao uobičajeni ovdašnji nitkov koji će u slavljeničkim 
prigodama sijati međunacionalnu mržnju, naprotiv, on barata isključivo suhim 
činjenicama i njihovim stručnim verifikacijama. General Tus samo iznosi svoj 
neumoljivi profesionalni sud. Ako tvrdi da u Krajini uopće nije bilo 
“klasičnih” civila, nego su “svi bili uključeni” u oružanu agresiju, računajući 
i 80-godišnjake koji su staje, sjenice i pojilišta pretvorili u bunkere i 
rovove – pa “sud ne može zanemariti” činjenicu da su im potiljci zaprimili 
metke s određenim razumnim razlogom – onda general Tus, na svoj tradicionalno 
neuvijen način, predočava nekadašnje vojno-strategijske procjene, koje su 
danas, petnaest godina kasnije, samo potvrđene.

Ratna strategija generala Tusa, usklađena s uzusima međunarodnoga prava, 
otprilike je sljedeća: broj civilnih žrtava u nekoj ratnoj operaciji značajno 
će se smanjiti ako što većem broju stanovnika uskratimo status civila. Treba 
poduzimati sve raspoložive mjere da bi se ostvario ovaj humani aspekt 
ratovanja. Zločini nad civilnim stanovništvom ni

[Sim] Srbija, Slovenija i BiH: Hrvatska nam duguje tri milijarde eura!

[Srpska Informativna Mreza]

Sukcesijski udar: Ljubljanska banka otvorila Pandorinu kutiju: Hrvatska zasuta 
zahtjevima BiH, Srbije i Slovenije za povrat imovine 


Srbija, Slovenija i BiH: Hrvatska nam duguje tri milijarde eura!


Pristigli zahtjevi mogli bi polučiti uspjeh pred sudom. Tada bi odštete za 
mahom privatiziranu imovinu morala isplatiti država na teret svih nas.


Slovensko guranje duga Ljubljanske banke pod sukcesijsko pitanje otvorilo je 
Pandorinu kutiju - prema zahtjevima i tužbama za povrat imovine koji stižu iz 
Slovenije, Srbije i BiH, od Hrvatske se potražuje imovina u vrijednosti od oko 
tri milijarde eura.

Stalo s Marendićem
Hoće li Hrvatska pretrpjeti znatnu štetu zbog nemara državnog vrha u brizi za 
imovinu hrvatskih tvrtki koja se nalazi u državama nastalim raspadom SFRJ?

Zasad se čini da bi moglo biti upravo tako, jer u Hrvatsku stižu zahtjevi za 
povrat imovine iz Srbije, BiH i Slovenije, koji bi mogli polučiti uspjeh pred 
sudom. Tada bi većinu odšteta za mahom privatiziranu imovinu morala isplatiti 
država, na teret svih nas. Ništa ne bi pomoglo što hrvatske tvrtke, po 
procjenama poznavatelja, imaju deset puta veću imovinu na području Srbije i BiH.

Upućeni tvrde kako hrvatske vlasti ne čine gotovo ništa na pregovorima i 
rješavanju pitanja te imovine otkad je prije pet godina umro Božo Marendić, 
dugogodišnji vladin specijalist za sukcesiju. Neko vrijeme time se bavila 
Snježana Bagić, tvrdi se ne suviše zapaženo, no ona je već tri godine u 
Ustavnom sudu. Na naš upit jučer je ministar pravosuđa Dražen Bošnjaković rekao 
kako će se svi ti zahtjevi rješavati pojedinačno, neki u sklopu sukcesije, a 
neki su već pred sudom.

Očito je vrijeme da se pregovori intenziviraju i da se pitanje imovine riješi 
nagodbama, tako da se paralelno rješava pitanje imovine hrvatskih tvrtki u 
drugim zemljama i stranih tvrtki u Hrvatskoj. Ispada tako da bi tužba JAT-a, 
koji tvrdi da je njegovom imovinom, vrijednom 70 milijuna eura, osnovana zračna 
kompanija Croatia Airlines, vrlo lako mogla biti prihvaćena. Najnoviji zahtjev 
za povrat imovine dolazi iz Slovenije – koparski odvjetnik Daniel Starman, 
nekadašnji predsjednik nadzornog odbora slovenskog fonda za privatizaciju 
ustvrdio je da Hrvatska Sloveniji duguje još najmanje 140 milijuna eura, i to 
bez kamata, "zaostalih" nakon diobe željezničke imovine. Udio u željezničkoj 
imovini traži i Srbija.

BiH priprijetila
Uz Srpske željeznice, Naftna industrija Srbije potražuje 30 crpki, odmarališta 
u Rovinju, Makarskoj, Hvaru i Braču, skladišta, poslovne prostore te udio u 
Jadranskom naftovodu. Carnex traži skladište i lokale u Rijeci, Splitu i 
Zagrebu, imovinu popisuje i Genex, Inex, Simpo, Elektronska industrija Niš... 
BiH je lani čak priprijetila prijaviti Hrvatsku EU zbog kršenja provođenja 
Sporazuma o sukcesiji te ne dopuštanja pristupa objektima vrijednosti oko 250 
milijuna eura na koje polaže pravo.

http://www.vecernji.hr/vijesti/srbija-slovenija-bih-hrvatska-nam-duguje-tri-milijarde-eura-clanak-178940

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Сребреницом „затрп ати“ Олују

[Srpska Informativna Mreza]

Срби избегли са простора Хрватске мораће још само мало да сачекају смену 
Тадићеве камариле, да би истина о њиховим страдањима угледала светлост истине

Сребреницом „затрпати“ Олују

Једини стварни геноцид на просторима бивше СФР Југославије извршила је Хрватска 
у операцији „Олуја“ у којој је са својих огњишта протерано више од 300.000 
Срба, и где је у бекству народа убијено око 6.500 углавном цивила. Да би се 
овај, и по дефиницији, једини прави геноцид „затрпао“ пред светском јавношћу, 
измишљен је „геноцид у Сребреници“ на коме запад тако посебно инсистира. 



Председник Србије Тадић 
  „као 
окупатор“ симболично враћа опљачкану икону председнику Хрватске Јосиповићу. Оно 
што је од 700.000 Срба опљачкано нико и не спомиње

Термин Геноцид усвојен је на заседању Генералне скупштине УН (1946) и гласи: 
„То је од стране политичког врха организована, војно изведена оружана акција са 
циљем да се побије, истреби или протера одређена нација, етничка група или неки 
њен део са простора који је нападнут“. Овако нешто догодило се једино у 
хрватској приликом војне операције „Олуја“ у којој су жртве били углавном 
цивили, а који је осмишљен и испланиран у политичком и војном врху на 
Пантовчаку и на седници на Брионима за шта постоји и аутентична видео и тонска 
документација. За овај једини геноцид на просторима бивше СФР Југославије 
западни део света не жели да зна – а да би се тај геноцид над Србима некако 
избрисан, бар из сећања, измишљен је непостојећи „геноцид у Сребреници“ у којем 
је страдало само неколико цивила и око 2.500 војника у борбама са српском 
војском. 

Геноцид на Србима у Хрватској је гурнут под тепих а бројка од око 2.500 
погинулих муслиманских бораца је волшебно бар медијски нарасла на 6.000 
„стрељаних“ муслимана чији посмртни остаци у том броју ни 15 година после тог 
догађаја нису пронађена (јер их нема). Та војна операција од запада је 
проглашена „геноцидом“ па је тај такозвани геноцид морао да се политички 
подупре и резолуцијом Европског парламента са театралним обележавање његових 
годишњица. 

Тужно је том лажном геноциду над муслиманима присуствовао и наш председника 
Тадић уз извињење жртвама, али се ње „сетио“ да ода пошту и српским жртвама у 
суседном Братунцу које су управо сребренички муслимани и војска смештена у 
заштићеној и „демилитаризованој“ зони под контролом УН. Али Тадић је прозападни 
потрчко који тим клањањем и полтронством плаћа свој долазак на власт – а то се 
скупо мора платити. Због истог разлога он никада није ни споменуо геноцид над 
Србима у Хрватској већ се здушно труди да те прогнане и побијене Србе у 
Хрватској не спомиње инсистирајући на добрим и дубоко пријатељским односима са 
Хрватском.

У овом светлу замагљивања једног, а истицања другог наводног геноцида ради и 
здушно и хашки трибунал. Стога су Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана 
Чермака морали да буду осуђени на знатно мање казне од српских генерала који су 
командовали у Сребреници. Како би се иначе направила разлика између „Олује“ и 
ослобађања Сребренице. „Олуја“ се мора и кроз висину казне, као и кроз број 
процесуираних представити чистом војном операцијом са „ситним пропустима“ у 
командовању – а од операције Сребреница мора се направити геноцид. Мора се што 
више Срба процесуирати и бар неке осудити за геноцид на доживотне казне 
затвора. У тај програм окривљавања Срба укључени су сви потенцијали па и „наш“ 
председник – јер ако сам председник прихвата да је почињен „геноцид“ онда у то 
не треба ни сумњати. 

http://www.srpskapolitika.com/

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Ukida se "kosovski dodatak"

[Srpska Informativna Mreza]

Ukida se "kosovski dodatak"


r.s.v. 

 

Ustavni sud ocenio da je kosovski dodatak pozitivna diskriminacija

Odlukom Ustavnog suda Srbije, koja je stupila na snagu objavljivanjem u 
"Službenom glasniku" 10. avgusta, ukinut je "kosovski dodatak", dodatak na 
platu zaposlenima na Kosovu i Metohiji koji primaju platu iz budžeta. Od 2003. 
godine, odlukom Vlade Srbije, oko 45.000 osoba koje žive i rade na Kosovu 
dobijale su zaradu uvećanu za 100 odsto, što je ukupno oko 26 miliona dinara. 
Dobijali su ga zaposleni u državnim, pokrajinskim i organima lokalne 
samouprave, republičkim javnim preduzećima, javnim preduzećima čiji je osnivač 
lokalna samouprava sa područja Kosova i Metohije i zaposlenima u javnim 
službama sa područja Kosova. 

Međutim, u 2008. godini iznos "kosovskog dodatka" je prepolovljen, a Ustavni 
sud je sada utvrdio da uvođenje "kosovskog dodatka" nije bilo ustavno i da je 
to bila pozitivna diskriminacija. Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i 
Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da se odluka Ustavnog suda mora poštovati i 
naglasio da Srbi i nealbanci na Kosmetu ne žive i rade u istim uslovima kao oni 
u centralnoj Srbiji. On je rekao i da je ovaj momenat kada se ukida dodatak 
dobra prilika da se zakonom regulišu primanja zaposlenih na Kosovu jer oni žive 
i rade u otežanim uslovima. 

S druge strane, direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković izjavila je 
da će ova odluka uticati da intelektualci među Srbima na Kosovu napuste taj 
prostor, a preostali Srbi će bez njih, prema njenim rečima, biti prepušteni 
asimilaciji. Ona je ocenila da će šteta i udar naneti odlukom o ukidanju 
"kosovskog dodatka" biti više psihološka, ali i finansijska. Ona je istakla da 
bi Srbija trebalo da se ponaša kao Izrael, koji svojim državljanima u Gazi 
mesečno daje tri plate.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=945719

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] "Novine serbske"

[Srpska Informativna Mreza]

"Novine serbske", reprint 1.83 MB

 

http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1023novinserb.pdf

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Ali Baba Srđan i nekoliko hajduka…

[Srpska Informativna Mreza]

Ali Baba i nekoliko hajduka…

 

Samostalnost šake političkog jada u Srbiji, postala je veća od jednostrano 
proglašene nezavisne i samostalne šiptarske države Hašima Tačija...

 

Ali Baba je imao 40 hajduka i tajnu pećinu koju je punio opljačkanim blagom. 
Srđan Srećković, ministar za dijasporu, danas ima njegovo ministarstvo i u 
njemu pare iz budžeta siromašne Srbije, a daje ih šakom i kapom onima kojima ne 
bi trebalo. Na primer dobro stojećim srpskim organizacijama i pojedincima u 
zapadnim zemljama, ali i za projekte SPO-a koji nemaju veze sa dijasporom. 
Današnji Ali Baba u Srbiji ima para za mnogo toga (naravno ne njegovih, već od 
osiromašenog srpskog naroda i mršavog budžeta Srbije), a nema 40 hajduka. Na 
pritisak ministarstva i od njega odabranih, a kobajagi izabranih od dijaspore, 
ima uz sebe broj pojedinaca, od onih 49 delegata koji su verifikovani na 
konstutivnoj Skupštini dijaspore. A to što zakonom Srbije Skupština dijaspore 
može da ima samo 45 delegata, nije ni briga, ni prepreka, za Alibabu Srđana. To 
je briga ovakve Srbije u kojoj je ministar zakon, a ne obratno. I to je 
prepreka da Srbija bude onakva kakvom bi je svi želeli. Hajdučijom se počelo 
još pre konstituisanja Skupštine, a Srđanovi hajduci pokušavaju da spreče 
poštene delegate da rade na osnovu stavova onih koji su ih izabrali i budu ono 
što jesu: delegati dijaspore u Skupštni dijaspore i Srba u regionu, jer ih samo 
takve dijaspora može prihvatiti kao "svoje". 

 

Dakle, Ministarstvo za dijasporu je ministarstavo koje se (uz prećutnu dozvolu 
predsednika Tadića i premijera Cvetkovića) odavno "izdvojilo" i proglasilo 
svoju samostalnost. Nezavisno je, i od Vlade, i od dijaspore. Neprihvatljivo 
često ovaj ministar i ovo ministarstvo deluju suprotno određenoj političkoj 
strategiji vlade Republike Srbije. Zbog toga nije iznenađujuće da ga mnogi ne 
smatraju i nazivaju ministarstvom, već tvrđavom SPO-a, prepunom tajni i 
nezakonitih marifetluka. Samostalnost šake političkog jada, postala je veća od 
jednostrano proglašene šiptarske samostalne države Kosova. Razlika je u tome 
što je nezakonito delovanje Hašima Tačija i samostalnost Kosova do danas 
priznala samo trećina zemalja, članica UN-a. A samostalno delovanje, suprotno 
zakonu, strategiji države Srbije, dogovorene političke platforme i Ustavu 
Srbije, priznali su i dozvoljavajuje predsednik i premijer i svi ministri 
njegove Vlade. Veoma brzo će još zemalja priznati Kosovo kao samostalnu državu. 
A zašto i ne bi, kada se u Srbiji dugo čuju javna pozivanja čelnih ljudi SPO-a, 
i još nekih političara, da se ne treba poštovati, ignorisati ga i raditi 
suprotno od Ustava Srbije, kada je Kosovo u pitanju. Predsednik, premijer i 
tužilaštvo neće to da sankcionišu, a po Ustavu su dužni da to učine. Ako neće 
da to čine zbog Srbije (a izgleda da zbog nje i neće) onda bar neka zaustave 
bezobrazluk kameleona "Alibabe" koji se često prepoznaje i kao Minhauzen. To 
nije mnogo, ali je prvo što dijaspora od njih zahteva. Recite da se stane sa 
time zbog zaustavljanja sramote i uklanjanja svega što nam dugo i neizdržljivo 
smrdi pod nosom. Sramota je kada čitamo ono što je Srećković, ne tako davno u 
jednim medijima koje mu pomažu da laži konstantno predstavlja kao istinu. Ovog 
puta je govorio o nečemu što je "izuzetno važno za međusobno poštovanje i nov 
odnos matice i rasejanja", i te njegove reči okarakterisao kao "istinu" o ideji 
i razlogu osnivanja "istorijske" Skupštine dijaspore i Srba u regionu:

 

"Ideja je da okupimo relevantne predstavnike Srba iz celog sveta, da njihov 
izbor i kandidatura budu nezavisni od državnih organa Srbije i da povratimo 
poverenje dijaspore u maticu.", reče Srećković!?

 

Nije to bila ni ideja ni cilj stvaranja ove i ovakve Skupštine dijaspore, 
gospodo. Nisu ni trećina delegata u toj Skupštini relevantni predstavnici Srba 
iz celog sveta" kako slaga ministar. Ako bi to bila samo trećina od njih, 
Srbija bi bar nešto napredovala, a nažalost neće. Izbor dela delagata bio je 
sve drugo, samo ne "nezavisan od državnih organa"! Najcrnje od svog crnila je, 
da je i ono malo poverenja koje je do skoro postojalo prema matici, danas manje 
nego što je bilo pre mesec dana. 

 

Samo pre dve nedelje jedan imenom i prezimenom potpisan novinar napisao je da i 
dalje ne prestaju diskusije o "izboru“ delegata u Skupštinu dijaspore. I još i 
da "kandidate mnogi ne poznaju niti su za njih glasali i da su ih namestili 
ljudi iz Ministarstva za dijasporu!“ Ovo je tvrdnja za "Novosti“ gde piše i 
sledeće: 

 

"Posle pompeznih izveštaja viđenih na RTS-u o "verifikaciji“ delegata za 
Skupštinu dijaspore u Beogradu, raznih prijema i proslava, Srbi se sa pravom 
pitaju – ko su ti delegati, ko ih je predlagao, gde,  kada i od koga su navodno 
birani! U Štutgartu, Minhenu, Dizeldorfu, Frankfurtu i Berlinu mnogi naši 
građani misle da je sve bio lopovluk, prevara, nameštaljka! Oni tvrde da ih 
dijaspora nije birala. Slično govore Srbi  iz Švajcarske. Iz mnogih r

[Sim] Адвокатура и порези

[Srpska Informativna Mreza]

Адвокатура и порези

Фискална омча за одбрану

Да ли се кроз проблем фискалних каса у ствари гура идеја о адвокатским 
предузећима, по мишљењу адвоката још погубнија за ову грану правосуђа 

 


Description: http://www.nin.co.rs/img/spacer.gif

Већ скоро годину дана траје рат између Владе Србије и српских адвоката око 
увођења фискалних каса у адвокатске канцеларије. Сваки пут када се приближи 
датум ступања на снагу владине уредбе по којој се сви адвокати обавезују да 
имају фискалне касе и издају фискалне рачуне за сваки пријем новца, уследи 
претња адвоката генералним штрајком а у јавности се поведе расправа о томе ко 
је у праву. Сада је тај датум 1. септембар ове године, с тим што опет није 
извесно шта ће бити коначно решење.
„Идеја о увођењу фискалних каса је мрачна идеја државе која хоће да се обрачуна 
са адвокатуром, нарочито да угуши индивидуалну адвокатуру“, каже Слободан 
Шошкић, председник Адвокатске коморе Београда која обухвата половину адвоката 
Србије.
С друге стране, из Пореске управе поручују да је у питању само увођење реда и 
боља наплата пореза. Српски адвокати, додуше, порез већ плаћају. Највећи део 
њих плаћа паушално, будући да пријављују приходе испод три милиона динара 
годишње. Паушал је, тврде адвокати, између 100 и 500-600 евра месечно, док 
порезници кажу да је просек, свега, 3.200 динара месечно. Фискалне касе би 
прецизније евидентирале приходе адвоката, и сва је прилика да би их на крају 
године било подоста више од оних пет одсто са пријављеним приходом већим од 
четири милиона динара, који због тога улазе у систем ПДВ-а.
Опет, српске адвокате је у протесту против фискалних каса подржао Савет 
адвокатских комора и удружења Европе (ЦЦБЕ), наводећи да нигде у Европи 
адвокатура није фискализована, већ су адвокати дужни да воде пореске књиге и 
порез пријављују једном годишње. ЦЦБЕ је посебно забринут одредбом из Закона о 
фискалним касама, која у случају пронађених неправилности налаже затварање 
канцеларије на 60 дана. „Ова одредба ће имати, по нашем мишљењу, озбиљан утицај 
на рад правосуђа,“ наводи CCBE.
Додуше, мора се рећи да фискалне касе имају само адвокати у Босни и 
Херцеговини, али српски адвокати не желе да им тај пример служи као узор.
Сличну позицију заузима и Институт за упоредно право у Београду, који је, на 
молбу Адвокатске коморе Србије, урадио експертско мишљење о овом проблему. По 
том мишљењу фискалне касе се користе једино у комерцијалним делатностима, а да 
адвокатура то није, те да би сагледавање адвокатуре као искључиво комерцијалне 
делатности, ипак водило њеној својеврсној деградацији и занемаривању неких 
њених важних друштвених функција. 
Кажњавање и затварање адвокатске канцеларије довело би до одлагања и 
одуговлачења неког судског предмета и угрозило право на суђење у разумном року 
из члана 5 Европске конвенције о људским правима. Право свакога да бира себи 
браниоца, читавом причом о фискалним касама и казнама за неиздавање фискалних 
рачуна, у ствари може бити ограничено. „Имајући све ово у виду, можемо да 
констатујемо да ће држава Србија, уколико буде усвојен систем фискалних каса у 
адвокатури, бити у ситуацији плаћања често и у знатној мери одштете по тужбама 
пред Европским судом за људска права у Стразбуру“, један је од закључака 
експертског мишљења Института за упоредно право.
Према Шошкићевој оцени циљ власти није пореска дисциплина и већи приход. Он 
само почиње једним баналним проблемом, као што је наизглед увођење фискалних 
каса, а суштински, порески фронт, кроз покушај увођења фискалних каса, маска је 
за други - усвајање закона о адвокатури и стварање простора за адвокатска 
предузећа са чијим би уређењем адвокатура изгубила све атрибуте те древне 
професије.
„Идеја о предузећу, или друштву капитала, потекла је од стране одређеног броја 
адвоката, руковођених лукративним циљевима великих размера, којих и не би било 
да нема те спреге између корумпираних државних функционера, политичара и 
комерцијалних адвоката“, каже Шошкић и упозорава да је то идеалан пут да се 
прогута индивидуална и формира криминализована адвокатура, кроз чију делатност 
би се могао прати и новац.
Није тешко замислити једну такву велику канцеларију коју, како каже Шошкић, 
може да купи чак и најокорелији заштићени сведок: „Ето благодети заштићеном 
сведоку да дође до једног великог друштвеног утицаја који би се проширио не 
само до правосуђа, већ и до полиције“.
Да се тако нешто ипак не би догодило, иза јавне полемике се воде преговори са 
Министарством правде које није поборник фискализације адвокатуре, али у то мора 
да убеди и остале у Влади Србије. 

Слободан Иконић

Постојећи коментари (0) 
 | 
Пошаљи коментар 
 

 

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=54692

<>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Аутономија Санџака Зукорлићев политички в атромет

[Srpska Informativna Mreza]

Аналитичари: Аутономија Санџака Зукорлићев политички ватромет

14. август 2010. | 18:06 | Извор: Танјуг 

Description: http://static.rtv.rs/files/20090623/sandzak_130.jpgБЕОГРАД - 

Српски аналитичари сматрају да је идеја о аутономији Санџака "политички 
ватромет" којим муфтија Муамер Зукорлић покушава да ојача своје позиције.

Професор Слободан Антонић каже да је питање аутономије дефинисано Уставом и да 
се она може остварити поштовањем прецизно утврђене уставне процедуре.

Према његовим речима, под појмом покрајине или региона не мора се нужно 
подразумевати оно што је дато Војводини јер то могу бити и јединице са 
ограниченом аутономијом, које се могу стварати, али и укидати.

"Ако се поштује Устав, онда то значи да се Србија признаје као своја држава што 
подразумева уставну лојалност", рекао је Антонић Танјугу, подсетивши да је 
Зукорлић, међуитм, имао изјаве којима је проблематизовао ту врсту односа.

Антонић: За грађане осетљиво питање

Ако је реч о некој другој врсти аутономије, Антонић каже да око тога не постоји 
политичка воља нити изгледна скупштинска већина, а када су грађани у питању, 
питање постаје осетљиво и изазива несигурност јер се повезује са Косовом и 
опасношћу од сецесије.

"Због свега тога, овде је реч више о једној врсти поллитичке провокације, а не 
о озбиљном прављењу аутономије, којом се жели скренути пажња јавности на 
постојање одређених поитичких снага које очекују попуштање и добијање 
бенефиција", навео је Антонић.

За њега је то пре нека врста политичке игре јер, како каже, тешко да једна тако 
ожбиљна ствар у Србији може да се деси без мешања страног фактора 
заинтересованог за дестабилизацију овог простора.

"То је заправо један политички ватромет и за сада, осим чињенице да ствара 
осећај нелагоде, нема разлога за неку панику", сматра Антонић.

Јањић: Идеја није нова

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић подсећа да идеја о аутономији 
Санџака није нова и да је лидер Странке демократске акције (СДА) и актуелни 
министар Сулејман Угљанин још деведесетих година прошлог века заговарао програм 
федералне јединице Санџака унутар СРЈ. Касније је, додао је, Расим Љајић ту 
идеју релативизовао као неку врсту региона за прекограничну сарадњу.

Идеја Санџака као посебне јединице, сматра Јањић, није довољно јасна јер се не 
зна да ли је реч о бошњачкој, етничкој, која је тешко остварива с обзиром на то 
да Бошњаци чине већину у свега пар општина на српској и црногорској страни или 
теритроијалој аутономији.

Будући да је уверен да је реч о територијаној аутономији, Јањић каже да је за 
то одговорна власт у Србији - прво, због тога јер је дозволила интегацију 
Угљанина и Љајића у врх власти због чега су они на терену "изгубили политичку 
битку" и друго - зато што власт нема комуникацију са муфтијом Зукорлићем који 
покушава да ојача своје политичке позиције.

"Зато је ово посао за предедника Тадића и Владу Србије и крајње је време да они 
почну да разговарају са својим грађанима (Зукорлићем), али и да Угљанин и Љајић 
почну да траже компромис јер ће се у противном све више Бошњака опредељивати да 
прати Зукорлића који им је наметнут као једина опција", навео је Јањић.

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/analiticari:-autonomija-sandzaka-zukorlicev-politicki-vatromet_206163.html

<><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] SNV: Vrhunski lekari i profesori otići će sa Kosova

[Srpska Informativna Mreza]

SNV: Vrhunski lekari i profesori otići će sa Kosova

14.08.2010. 17:05 

Lider Srpskog nacionalnog Veća Severnog Kosova, Milan Ivanović izjavio je danas 
da je odluka Ustavnog suda o ukidanju dodatka zaposlenima koji prinadležnosti 
primaju preko budžeta Srbije doneta pod pritiskom Brisela i Vašingtona.

Ivanović je kazao da je sasvim sigurno da će ukidanje “kosovskog dodatka” za 
posledicu imati odlazak stručnog kadra sa Kosova i Metohije jer, kako dodaje, 
“ova odluka ide u prilog politici Prištine i daljem etničkom čišćenju Srba sa 
ovog prostora”.  

“Ova odluka će za posledicu da ima odlazak kadrova sa Kosova i Metohije najpre 
vrhunskih lekara a onda i profesora tako da će odkuka Suda, ukoliko se primeni, 
dovesti i do etničkog čišćenja Srba sa prostora Kosova i Metohije”, rekao je 
Milan Ivanović Kontakt plus radiju.

http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,7421

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] РПЦ „поздравља и по држава" рестаурацију х рамова на Косову

[Srpska Informativna Mreza]

РПЦ „поздравља и подржава" рестаурацију храмова на Косову


 


 

13.08.2010, 15:17

Руска Православна Црква „поздравља и подржава" одлуку владе Русије о издвајању 
два милиона долара на рестаурацију православних светиња на Косову - о томе је у 
интервјуу за наш радио изјавио заменик председника Одељења за спољне црковне 
везе Московске патријаршије, протојереј Николај Балашов. Да подсетимо да ће та 
средства бити искориштена за рестаурацију четири важна објекта Српске 
Православне Цркве у покрајини - манастира Пећка Патријаршија, Дечани, Грачаница 
и цркве Богородице Љевишке. 

Говори протојереј Николај Балашов:

Принципијелна одлука о пружању ове помоћи је донесена раније, још за живота 
Патријарха српског Павла. Онда га је ова вест, коју му је донео руски амбасадор 
у Београду, веома обрадовала. 

Срећни смо да ова помоћ почиње да се остварује. 15.јуна председник руске владе 
Владимир Путин је потписао одговарајући налог. Рестаурација ће се остварити у 
сарадњи са УНЕСКО-м и ми се надамо да нећемо чекати дуго на прве практичне 
радове. 

Косово је духовна колевка Србије, место, где се налазе главне светиње Срба. А 
Пећка Патријаршија је најстарије средиште Српске Православне Цркве, српских 
патријарха, духовних лидера народа. Тамо ће се 3.октобра одржати свечана 
интронизација изабраног Патријарха Иринеја, - говори протојереј Николај Балашов.

Одлука Руске Федерације да издвоји средства за рестаурацију православних 
светиња на Косову Руска Православна Црква, наравно, поздравља и подржава. То је 
веома важан знак за српски народ, који сведочи, да руска браћа остају са нама у 
тешкој ситуацији.

Постоји ли вероватноћа да у  тешким политичким условима на Косову нешто или 
неко поремети ове радове? Питање за нашег саговорника Николаја Балашова.

Ми се надамо да ће то питање бити успешно усаглашено са УНЕСКО-м. На томе сада 
ради МИП РФ по налогу шефа владе, - говори протојереј Николај Балашов.

Постојали су одређени неспоразуми о томе ко се управо треба бавити 
рестаурацијом српских православних храмова на Косову, али сада је постигнут 
консензус руских и српски власти, Српске Православне Цркве и међународних 
организација. Не сумњамо да ће контрола за рестаурацијом бити у рукама оних 
који су професионално компетентни у тој области. 

Да подсетимо да ће средства из федералног руског буџета предвиђена за 
рестаурацију православних светиња на Косову бити предата УНЕСКО-у у периоду 
2010-2011године. 

Пред нашим микрофоном је био заменик председника Одељења за спољне црковне везе 
Московске патријаршије, протојереј Николај Балашов.

http://serbian.ruvr.ru/2010/08/13/15639204.html

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Европски суд створи о преседан за банкроти рање Балкана

[Srpska Informativna Mreza]

Европски суд створио преседан за банкротирање Балкана


 


 

12.08.2010, 13:51

 

Европски суд за људска права у Стразбуру може да доведе Балкан до банкротства, 
ако буде био објективан са имовинским парницама на територији бивше 
Југославије. Одлука да се Србину Бранимиру Џокићу исплати компензација у износу 
од 65 хиљада евра за конфисковани дом шокирало је руководство Босне и 
Херцеговине. На ванредној седници владе било је изјављено да земљу очекује 
финансијски колапс, ако се слична одлука суда примени за 20 000 кућа и станова, 
који су припадали Србима до рата. 

Србе су протерали из својих домова по читавом Балкану, где су се водили ратови. 
И из Хрватске, и Словеније и из српске покрајине Косово.  У Босни и Херцеговини 
су била зараћена три народа, зато је и имовинских парница тамо највише, рекла 
је руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института 
славистике РАН Јелена Гускова:

Пример Босне и Херцеговине је први када човек према одлуци међународног судског 
органа добија компензацију за одузету имовину. Иста ситуација може да очекује и 
Косово, са којег су Србе почели интензивно да протерују од 1981 године. Може се 
замислити шта ће бити ако 200-260 хиљада Срба затраже своја имовинска права. Та 
мала територија може да банкротира. Ситуација је крајње натегнута. При томе, 
тешко је поверовати да ће се међународне организације на Балкану бавити тим 
питањима. Највероватније да ће бити предати у надлежност локалних влада, а 
значи да ће тај процес трајати деценијама. 

Одговорност за етничка чишћења за време балканске кризе, пре свега лежи на 
руководиоце земаља које су биле увучене у рат. Због разумљивих разлога 
Међународни суд за човекова права данас не може ништа од њих да тражи. Међутим 
нису сви актери нових имовинских парница отишли у заборав. 

Мишљење Јелене Гускове:

НАТО бомбардовање српских позиција у Босни и Херцеговини 94-95 године муслимани 
су оценили као подршку својих интереса. Ако се погледа са те стране, НАТО 
подршка је помогла да муслимани храбрије отимају туђе куће и станове. Што се 
тиче бомбардовања Југославије 1999 године, Албанци на Косову и Метохији су 
такође схватили тај напад НАТО-а као подршку њихових циљева. И након тога су се 
активизирали. 2004 године косовски Албанци су још једном кренули да нападају 
Србе. Огромну улогу у томе су одиграле међународне организације које су 
допустиле геноцид над Србима. Зато део одговорности за догађаје на Балкану 
сносе и „плави шлемови" и међународне организације. Нико од њих није био 
објективан. 

Босна и Херцеговина се обратила Стразбуру са молбом да се промени одлука о 
материјалној компензацији. За Европски суд за права човека настаје неки моменат 
истине. Повући се, значи противречити вредностима којима се Европа поноси. 
Настојати на свом- значи створити веома важан преседан и натерати владе неких 
балканских земаља, а такође самопроглашеног Косова да сносе одговорност за 
штету нанесену Србима. А ако већ ЕУ и НАТО сносе директну одговорност за 
трагичне последице балканске кризе, било би логично да и они плате рачуне. 

http://serbian.ruvr.ru/2010/08/12/15478344.html

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Претња православно м свештенику у Корениц и

[Srpska Informativna Mreza]

Претња православном свештенику у Кореници 

  
Description: ПДФ

 

 Description: Штампа

 


понедјељак, 09 август 2010 16:03 


 

Загреб - Непозната особа назвала је Црквену општину у личком месту Кореница и 
провоцирала и вређала пароха кореничког протојереја Далибора Танасића и његову 
супругу, уз речи да су „они четници, да је то четничка установа и да треба да 
напусте хрватску државу и да нема шта да траже у Кореници”.

Овај немили случај пријављен је јуче локалној полицији која је обећала да ће 
наћи починиоца и о свему известити свештеника Танасића, саопштено је из 
Епархије горњокарловачке.

Овакви немили догађаји већ два пута су се десили у Епархији далматинској, а 
овај пут и у Епархији горњокарловачкој.

Ове догађаје би требало повезати са усташким деловањем такозване хрватске 
православне заједнице, наводи се у саопштењу. (Танјуг)

http://www.srpskenovinecg.com/dijaspora/6803-korenica

<><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Počinju Raške duhovne svečanosti

[Srpska Informativna Mreza]

Počinju Raške duhovne svečanosti 

 

BEOGRAD - Ovogodišnje Raške duhovne svečanosti, osamnaeste po redu, svečano će 
biti otvorene u Centru kulture "Gradac" koncertom Prvog beogradskog pevačkog 
društva i pesničkim poselom, najavio je umetnički direktor ove manifestacije 
književnik Tiodor Rosić.
Tradicionalno, Raške duhovne svečanosti počeće izvođenjem himne "Raški uranak", 
himne svečanosti za koju je tekst napisao Rosić a muziku komponovao Svetislav 
Božić, prvi dobitnik priznanja "Stefan Prvovenčani" koje se dodeljuje za 
izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi i nauci.
Nakon koncerta duhovne muzike u izvođenju Prvog beogradskog pevačkog društva, 
pesnici Pera Zubac 
  (na 
fotografiji), Petar Cvetković i Manojle Gavrilović održaće pesničko poselo.
U Galeriji Centra kulture "Gradac", Akademija "Jelena Anžujska" predstvaviće 
radove sa Devete međunarodne likovne kolonije. Izlžbu će otvoriti slikar 
Milorad Bata Mihailović, takođe jedan od dobitnika priznanja "Stefan 
Prvovenčani".
Ovogodišnji dobitnik priznanja Raških duhovnih svečanosti je arhitekta prof dr 
Predrag Ristić kome će nagrada biti uručena 19. avgusta u Centru kulture u 
Raški.
Ristić ima status istaknutog slobodnog umetnika, član je ULUPUDS-a, a u penziji 
je od 1991. godine. Od 1977. je gost-profesor Univeziteta u Gracu i Beču i 
izabran je za gosta profesora na univerzitetu u "Ecol de Arshiesture -1e Raris 
- la Vilette UR VII" u Parizu 1999. godine.
Njegov život je obeležen, uglavnom, projektima crkvenih objekata. U Srbiji, a i 
u svetu, sagrađeno je više od 80 hramova po njegovim planovima. Među njegova 
najlepša zdanja spada crkva u Trebinju po testamentu Jovana Dučića, Saborni 
hram u Podgorici, crkva u Apatinu, na Ravnoj Gori, Ostrogu, u Gackom, Ubu, 
Birmingenu, Hanoveru, Sidneju...
Dosadašnji dostojanstvenici Raških duhovnih svečanosti su i filozof Mihailo 
Đurić, pesnik Miodrag Pavlović, režiser Emir Kusurica, slikar Sava Rakočević, 
pesnik Slobodan Rakitić, književnici Danko Popović, Dragoslav Mihailović i 
muzički umetnik Bora Dugić.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-javnosti-14-08-2010/pocinju-raske-duhovne-svecanosti

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] ALEKSANDAR MITIĆ: TRI PRINCIPA EU PREMA K OSOVU

[Srpska Informativna Mreza]

ALEKSANDAR MITIĆ: TRI PRINCIPA EU PREMA KOSOVU 

petak, 13 avgust 2010 18:18 

 

To što je Kosovo proglašeno “jedinstvenim slučajem” ne znači da separatizam u 
Evropi neće rasti niti da neće u nekoj bližoj budućnosti biti formirane nove 
nezavisne države u članicama EU, ali svi će brižljivo paziti da, čak i ako se 
to desi, nikad ne bude povezano s tim slučajem 


Uprkos očekivanom komešanju u Baskiji i Škotskoj, probuđenim nadama u Republici 
Srpskoj i na Severnom Kipru, saopštenjima u Kataloniji i Pridnjestrovlju, 
zapaljivim izjavama mađarskih ultranacionalista u Rumuniji i Slovačkoj, 
Evropska Unija će učiniti sve da ni nakon kontroverznog mišljenja Međunarodnog 
suda pravde ne zaživi kosovski presedan . 

Politika Evropska Unije prema kosovskom pitanju je naime zasnovana na tri 
principa: “Kosovo se mora odvojiti od Srbije”, “meko sletanje mora da spreči 
skretanje Beograda sa zapadnog kursa” i “Kosovo je jedinstven slučaj”. 

Iako unutar EU nema punog jedinstva oko prvog principa, u praksi funkcioniše 
nepisano političko pravilo kvalifikovane većine i rukovodeći ljudi svih 
institucija Unije, od predsednika Evropske Unije Hermana Van Rompaja, preko 
predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza i šefice diplomatije Ketrin 
Ešton do predsednika Evropskog parlamenta Jiržija Burzeka, rade “pod 
pretpostavkom kosovske nezavisnosti”. 

EU je pripremila, koordinirala i sprovela jednostranu secesiju Kosova od 
Srbije: lobirala je za izbor Martija Ahtisarija kao “čoveka od poverenja” za 
posrednika u pregovorima, dala punu podršku njegovim predlozima za nadgledanu 
nezavisnost, Evropski parlament je prva institucija u svetu koja je (još u 
proleće 2007) podržala kosovsku nezavisnost, šefovi država EU su na samitu 
decembra 2007. godine doneli odluku o zaobilaženju Saveta bezbednosti UN i 
učešću u procesu nazvanom „koordinacija deklaracije o nezavisnosti” , Unija 
toleriše dvostruke i dvolične funkcije Pitera Fejta kao istovremenog 
specijalnog izaslanika EU i šefa Međunarodne civilne kancelarije za sprovođenje 
Ahtisarijevog plana i lobiranje za kosovsku nezavisnost, a Kosovo od Evropske 
komisije dobija godišnji izveštaj o napretku u evropskim integracijama kao da 
se radi o potencijalnom kandidatu za članstvo. 

MEKO SLETANJE Drugi princip predstavlja politiku „mekog sletanja“, odnosno 
pokušaja da se ne destabilizuje region Balkana i spreči bilo kakvo strateško 
pomeranje Srbije sa pravca zapadnih integracija. Na delu je politika 
„konstruktivnog neslaganja“ sa Srbijom, tojest pokušaj da se obezbedi da 
Beograd, uprkos nepristajanju na nezavisnost Kosova, ne vuče poteze koji bi 
suštinski ugrozili plan EU za Kosovo, slanje misije Euleks, primenu 
Ahtisarijevog plana i proces postepene integracije Kosova u regionalne, 
evropske i svetske institucije. U tom kontekstu je najpre napravljena parola 
„EU i Kosovo su dva odvojena procesa“, s ciljem da se kupi vreme na unutrašnjoj 
sceni Srbije, da bi se posle izvesnog vremena predočilo da od te parole nema 
ništa i da je kosovska nezavisnost nepovratan proces, a da dobrosusedski odnosi 
kao preduslov daljih integracija u EU svakako uključuju i one između Beograda i 
Prištine. 

Veliki stepen kooperativnosti Beograda u ovom procesu i stalno omekšavanje 
stavova jasno pokazuju Briselu da može da nastavi sa svojom politikom 
postepenog, mekog uslovljavanja, uz kontrolisane medijske probne balone i igre 
„dobar policajac-loš policajac“ sa ambasadorima u Beogradu u glavnim ulogama. 

Treći princip EU o jedinstvenosti kosovskog slučaja je napravljen radi mira u 
kući. 

Pred proglašenje nezavisnosti Kosova članice EU su izvršile takozvanu „kosovsku 
trgovinu”, tako što su se protivnici nezavisnosti srpske pokrajine saglasili da 
ne blokiraju zajednički okvir za delovanje EU, poput misije Euleksa i 
formulacije o jedinstvenosti kosovskog slučaja, a za uzvrat dobili uveravanja 
svojih partnera da neće biti primorani da priznaju nezavisnost Kosova. 

EU je time, naravno, ozvaničila dvostruke standarde za Srbiju: dan po 
proglašenju jednostrane nezavisnosti Prištine, EU je primila k znanju taj akt, 
istovremeno naglašavajući da ostaje privržena teritorijalnom integritetu svih 
država sveta sem Srbije po pitanju Kosova jer je to, prema njoj, jedinstven 
slučaj zbog ratova iz devedesetih godina i produžene međunarodne 
administracije. EU je pritom zaboravila da je 1998. i 1999, u vreme sukoba na 
Kosovu, prema američkoj fondaciji Plaušers, bilo u toku ukupno 40 oružanih 
sukoba u svetu, svaki sa preko 1.000 žrtava. Nijedan od njih, sem Kosova, nije 
doveo do secesije. Takođe, produžena administracija postojala je između ostalog 
u Istočnoj Slavoniji nakon rata u Hrvatskoj, gde je misija Untaes dovela do 
reintegracije te teritorije u Republiku Hrvatsku, a ne do otcepljenja. 

Dakle, EU je ozbiljno, strateški, godinama pripremala nezavisnost Kosova i neće 
dopustiti da joj se politika uruši. 

PRAVNI MULJ Mišljenje Međunarodnog suda pravde se uklapa u interese EU jer 

[Sim] TEJLORA JE NAORUŽAVALA SPRSKA VLAST

[Srpska Informativna Mreza]

DRAGAN MILOSAVLJEVIĆ: TEJLORA JE NAORUŽAVALA SPRSKA VLAST 


petak, 13 avgust 2010 23:42 

Vratimo se dve decenije unazad u Afriku da bismo bolje shvatili šta se i u 
čijoj režiji događalo pre deceniju na Balkanu 

Bivši predsednik Liberije Čarls Tejlor, optužen u Hagu za genocid nad 
sopstvenim narodom i podsticanje građanskog rata u susednom Sjera Leoneu, 
izjavio je na suđenju u Fritaunu da mu je “vlast u Beogradu isporučila oružja u 
vrednosti od sedam miliona dolara”.

Uvezenim kalašnjikovima, predsednikova privatna vojska vršila je genocid nad 
političkim neistomišljenicima u Liberiji, ali i trampila kupljeno oružje za 
dijamante iz Sjera Leonea.

Tejlor je tamo učestvovao na strani pobunjenika u pljački i švercu dragog 
kamenja, praćenom krvavim građanskim ratom. Tokom deset godina u otimačini i 
masakrima, koje je osmislio svetski dijamantski lobi, a sprovodio njihov pulen 
Tejlor, od 2001. godine ubijeno je oko pola miliona ljudi i više miliona 
proterano iz svojih domova.

Za razliku od nedavnog napada u autobusu na “gorostasa” u srpskom novinarstvu, 
o čemu danonoćno izveštavaju svi elektronski i pisani mediji, kao poslednjoj 
šansi za obračun sa “ekstremnom desnicom “, o prvim tragovima sramne trgovine, 
obavljene sa istrebljivačem afričke populacije, javio je, pozivajući se na 
strane izvore (pre pola godine), samo list “Kurir”.

Afera Tejlor ovde je medijski buknula isključivo zbog skandala da je predsednik 
krvolok poklonio najveći afrički dijamant manekenki Naomi Kembel, i to na 
večeri kod Nelsona Mandele, o čemu je ovih dana svedočila manekenka.

U svetlu tih saznanja, i dalje u “demokratskim i slobodnim medijima“ nikog ne 
interesuje da je novac za “pucaljke” od režima Liberije primila “jedna visoka 
ličnost u Beogradu , čijeg se imena Tejlor ne seća”.

I u Beogradu, zasad, vlada amnezija. Nema ni podataka kako je mimo ustaljenih, 
strogo kontrolisanih kanala za trgovinu oružjem, do isporuke ovom krvniku 
uopšte došlo .”Ne zna se ni gde je novac”, javili su svetski mediji sa suđenja 
Tejloru.

Zaista, taj novac, pogotovo onaj od trgovine oružjem, pravo je čudo. Nalik 
ponornici, iščezne na jednom mestu, kao propao u zemlju. I pojavi se opet, ali 
na nekom sasvim drugom, najmanje očekivanom. Recimo, na plantažama grožđa , na 
of šor računima.

Jer, kako bi zaključio Basara, danas je sve simulakrum. Gde god su vlast i 
politika, ima čuda i preobraćenja iz dobrog u loše. Ko još ne zna za 
legendarnog lidera, čistunca revolucije u Južnoj Africi, koji je uspeo, doduše 
na podsticaj svetskog globalističkog lobija , da vladu bele doseljeničke 
manjine (Bure) zameni instaliranjem na vlast svojih drugova iz gerilskog 
oslobodilačkog ANC (Afrički nacionalni kongres). U svetlu takvih čuda i 
standarda međunarodne zajednice, Šiptari- muslimani ne bi bili čuvari srpskih 
manastira, preostalih među onima koje su predhodno rušili.

Dovođenje marionetske vlade je uvek pun pogodak. Ona južno do Sahare je nedavno 
svetskoj fudbalskoj federaciji prepustila profit od tri milijarde dolara sa 
“mundijala”, a naciji namenila otplatu duga za stadione i gostoprimstvo od 2,7 
milijardi dolara.

Takva vlada nije prepreka globalizmu da u“demokratskoj” atmosferi, za razliku 
od rasizma Jana Smita, danas rabi južnoafričko zlato i dijamante, umesto 
skrajnutih uskogrudih Bura. A njih ni Englezi, ni eksperti za dijamante, nikada 
nisu trpeli.

Nelson Mendela, kako je citirala svetska štampa, “ne seća se te večere” na 
kojoj je njegov gost, kupac kalašnjikova Čarls Tejlor, najlepšoj manekenki 
sveta, Naomi Kembel, poklonio jedan od najvrednijih dragulja Afrike. Ali 
svedočenja na suđenju ga demantuju.

Kojim novcem je plaćeno to čudo od lepote i skupoće od poklona, pitaju se 
mediji. Jer Mia Farou, kao svedok, tvrdi da je to čudo od ogromnog dragulja, a 
ne kamenčići. Moglo bi se reći da je to onaj novac koji uvire prljav, a izvire 
čist. Taj novac rezervisan je za kastu od posebnog kova, koje se još tajno zovu 
oprani kriminalci, a javno nova elita.

Oni koji su preturali po biografiji nedodirljivog Mandele, tvrde da je njegova 
zvanična biografija projekat, da i nije baš sve vreme Mandela tih 20 godina 
robije proveo u ćeliji zatvora, već na nekom egzotičnom ostrvu u lepom društvu. 
I čekao trenutak da preobrazi Južnu Afriku od kolonije belih doseljenika, 
rasista, u globalni zabran međunarodnog kapitala.

I zaista, ne možemo prevideti taj fenomen projektovanih šefova država i 
njihovog okruženja, kako u Africi tako i ovde na Balkanu. Sve te manekene 
prljave tranzicije, dovedene na piste fantastičnih karijera, izbace ili 
“događanja naroda” ili “ružičaste revolucije”, sponzorisane sa strane, ili 
štogod slično.

I posle tih “globalističkih” revolucija, nimalo slučajno, sve što te države 
imaju kao nacionalno blago i resurse, pretvara se u novac koji ponire na 
privatne račune osvajača vlasti.

Deo te priče su i zagonetnih neevidentiranih sedam miliona dolara i najveći 
afrički dijamant, jedno vreme u vlasništvu naja

[Sim] Због ВАНУ нас потис кују из Војводине

[Srpska Informativna Mreza]

Због ВАНУ нас потискују из Војводине

  Председник Огранка САНУ у Новом Саду проф. 
др Зоран Ковачевић одбацио је за сада могућност сарадње националне академије с 
ВАНУ, као и њихово усељење у зграду “Платонеума” у Пашићевој улици.

– Ми имамо одлуку Председништва САНУ од пре две године да се ВАНУ не признаје и 
да се с њом не сарађује. Та одлука до дан данас стоји, без обзира на то што је 
ВАНУ Статутом Војводине, као, легализован – каже за “Дневник” председник 
Огранка САНУ поводом иницијативе да се озваничи сарадња две институције коју је 
покрајински секретар за науку и технолошки развој проф. др Драгослав Петровић 
упутио националној академији.
Петровић је, позивајући се на Статут и Закон о утврђивању надлежности 
Војводине, консултације с председником САНУ Николом Хајдином и министром за 
науку Божидаром Ђелићем, рекао да Покрајинска влада има законску обавезу да 
обезбеди услове за рад ВАНУ. Он је позвао српску академију да озваничи сарадњу 
с војвођанском, као и да се трошкови њиховог финансирања рационализују тако што 
би ВАНУ користио део простора Огранка САНУ у Новом Саду. 
Председник Огранка каже да до сада ниједан орган националне академије – ни 
Председништво, Извршни одбор, Огранак, нити Скупштина САНУ, нису покренули 
питање промене одлуке по којој се ВАНУ не признаје.
– Нити се, за сада, мења та одлука. Е сад, шта даље бива, то ћемо да видимо – 
додаје Ковачевић.
Председник Огранка САНУ сматра да је “некултурно” позивати на усељење ВАНУ у 
зграду “Платонеума”, која је, иначе, задужбина владике и некадашњег председника 
Матице српске Платона Атанацковића.
– То је мало некултурна изјава да малтене треба да нас истерају. Ми имамо ту 
зграду, у којој смо више од 20 година. У њој нема простора за некакве две 
академије. А шта ће бити, да ли ће се то насилно нешто одлучивати, то ми не 
знамо – каже Ковачевић. – Од средине јуна, кад смо имали последњи састанак, 
ништа ми председник САНУ о томе није говорио, ништа о некаквим контактима, о 
некаквим договорима с члановима, преседником ВАНУ.
Ковачевић каже да за њих није спорно само (ре)оснивање ВАНУ, него и тенденција 
да ВАНУ истисне САНУ из Војводине јер је, подсећа, недавно усвојен такав 
амандман Лиге социјалдемократа Војводине на Закон о САНУ.
– Заиста је бесмислено да академија, која и постоји зато да делује преко својих 
огранака и центара, не може имати огранак у Војводини јер ту, као, постоји сада 
ВАНУ. Из тога се види да је ВАНУ основан и због тога да се САНУ на неки начин 
потисне из Војводине – каже он. – Срамота је како је тај амандман на Закон о 
САНУ прошао. Па, Мађарска има пет огранака своје академије и у суседним земљама 
их оснива, а САНУ не може у Војводини јер, боже мој, постоји ВАНУ! То је 
непријатна ситуација и за нашу културу и науку. 
На питање какво решење очекује у светлу поменутих закона, рекао је да САНУ ту 
ништа не решава. Као што видите, закључио је, решавају политичари.

С. Николић

http://www.dnevnik.rs/node/4700

___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Међународна заједн ица изгубила компас у Б иХ

[Srpska Informativna Mreza]

Међународна заједница изгубила компас у БиХ 

субота, 14 август 2010 12:53 Фокус 

 

 Description: Ел. пошта 

 Description: Штампа 
 
Description: ПДФ

 

Продужењем мандата високом представнику међународне заједнице и специјалном 
представнику ЕУ, Валентину Инцку, на годину дана, међународна заједница, у 
ствари, показала је да уопште више не зна шта ће с БиХ.

Рекла је то "Фокусу" Душанка Мајкић, предсједавајућа Дома народа парламента 
БиХ, те додала да једна институција, која је анахрона по многим својим 
елементима, остаје и даље да живи.

"Ако међународна заједница не зна шта ће с БиХ, требало би да извуче поруку и 
да препусти домаћој политичкој јавности да одлучи какву будућност ова земља 
жели - рекла је Мајкићева и додала да та порука, сама по себи, више говори о 
међународној заједници, него о БиХ.

Ненад Стевандић, члан ГО СДС, сматра да се ради о суштинском коалиционом 
споразуму странака из ФБиХ, америчке спољне политике и функционера ОХР.

"Странке из ФБиХ имају само једну суштинску жељу, а то је укидање РС. Ако оде 
ОХР, они морају признати да то не могу урадити. Он је њихова једина нада за 
покретање укидања надлежности и за укидање РС. Америчка амбасада нема потребе 
да скида рукавице на Балкану, јер све што ради, изводи преко ОХР, који је 
дјелимично и њихова експозитура - нагласио је Стевандић и додао да је за 
америчку администрацију јефтиније постојање ОХР, који се финансира од новца 
грађана БиХ.

Стевандић истиче да у ОХР раде људи за много већи новац од оног којег би 
зарадили у својим земљама, те да они идеолошки не партиципирају ни с једним од 
народа, већ с оним народом који им више да.

"У овом моменту, за њих су пожељнији Бошњаци. Ту се не можемо озбиљно 
одупријети, осим да направимо унутарсрпски консензус и да ту тематика одвојимо 
од избора - нагласио је Стевандић и додао да тако озбиљно питање не смије бити 
злоупотријебљено у предизборној кампањи.

Мирко Благојевић, предсједник СРС "др Војислав Шешељ", сматра да БиХ није 
спремна да крене напријед без неког вида међународног надзора, па макар се он 
звао специјални представник ЕУ у БиХ.

"Питање је шта раде ти странци у БиХ. Питање је како проводе Дејтонски 
споразум, за шта се залажу и да ли желе да укину РС - нагласио је Благојевић. 

http://www.in4s.net/srpska/86-srpska/20387-2010-08-14-11-55-42

<><><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] Норвешка: Амбасадо р приватно штити Харад инаја

[Srpska Informativna Mreza]

Норвешка: Амбасадор приватно штити Харадинаја 

петак, 13 август 2010 15:33 Бета 

 

 Description: Ел. пошта 

 Description: Штампа 
 
Description: ПДФ

 

Влада Норвешке оградила се од залагања свог амбасадора на Косову за привремено 
ослобађање Рамуша Харадинаја из притвора Хашког трибунала.

Влада је нагласила, како је данас објављено, да приватан став амбасадора не 
одражава став званичног Осла.

"Влада Краљевине Норвешке жели да нагласи да лични став амбасадора Свере Јохана 
Квалеа, изражен у писму (адвокату Харадинаја) Роднију Диксону, не одражава 
никакав став Владе Краљевине Норвешке у вези с реченим процесом", пише у писму 
које је норвешка амбасада у Хагу упутила Трибуналу.

У данас објављеној депеши, влада у Ослу подвлачи да је писмо амбасадора Квалеа 
браниоцима Харадинаја било "приватно" и да је у њему "изражен лични поглед на 
питање претпроцесног притвора Харадинаја".

Амбасадор Квале се у писму одбрани Харадинаја, објављеном у Хагу 9. августа, 
заложио да бивши заповедник ОВК, оптужен за злочине на Косову 1998, буде пуштен 
из притвора Хашког трибунала до почетка поновљеног суђења.

У писму, које је послао као "приватни грађанин", амбасадор Квале је "дао пуну 
подршку" напорима бранилаца да "Харадинаја врате на Косово".

Одбрана је писмо норвешког амбасадора приложила суду у додатном поднеску у 
корист захтева за привремено ослобађање Харадинаја.

Норвешки амбасадор је оценио да "одсуство" Харадинаја "с Косова сада ствара 
политички вакуум који лако може дестабилизовати Косово, што је сценарио који 
нико не жели да види".

"Рамуш Харадинај је веома потребан као важан играч на политичкој сцени Косова, 
не само његовој партији, него чак и више због изградње веродостојне 
демократије. Од када га познајем, Харадинај је био стабилизирајући политички 
фактор и на локалном нивоу и широм Косова", написао је амбасадор Квале.

Напомињући да је "Косово нова држава која покушава да нађе пут ка потпуно 
развијеној парламентарној демократији", за шта је потребна "снажна и озбиљна 
опозиција", норвешки дипломата оцењује да је "Алијанса за будућност Косова 
једина опозициона партија јасног профила", због кључног доприноса Харадинаја.

Амасадор Квале верује и да "не постоји опасност да се Харадинај неће вратити на 
суђење", будући да се у ранијим приликама Трибуналу увек одазивао "сместа и 
добровољно". "Верујем да ће тако бити и ако Харадинај буде ослобођен и врати се 
на Косово до почетка суђења".

На почетку писма, Квале подсећа да Норвешка "снажно подржава међународно право, 
укључујући и разне судове за ратне злочине које су основале Уједињене нације".

"Ми дубоко поштујемо Хашки трибунал и моја земља је увек подржвала пресуде које 
је суд донео. Тако је и у поступку против Харадинаја", нагласио је амбасадор 
Квале.

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, 
апелационо веће Трибунала наложило је 21. јуна да суђење Харадинају и 
саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака 
првобитне оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у 
заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998.

Тим тачкама, Харадинају и саоптуженим Баљају и Брахимају на терет су стављена 
убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја 
ратовања.

Трибунал је, по изрицању пресуде, саопштио да је Харадинај био "ухапшен" на 
Косову.

У захтеву за привремено ослобађање, одбрана је тврдила да се Харадинај 
добровољно предао Еулексу, пошто му је предочено да је његово присуствно у Хагу 
неопходно.

Браниоци су тврдили и да, ако буде пуштен из притвора Трибунала, Харадинај неће 
представљати опасност за сведоке и жртве, као и да не постоји ризик од његовог 
бекства.

"Нема доказа" да угрожавање иједног сведока било последица пуштања на слободу 
Харадинаја уочи првостепеног суђења, пише у поднеску одбране.

Тужилаштво се успротивило привременом ослобађању Харадинаја, наводећи да би 
само његово присуство на Косову могло узнемирити сведоке, а његове присталице 
навести да делују против сведока.

Налажући да се суђење делимично понови, апелационо веће Трибунала прихватило је 
аргумент тужилаштва да првостепени процес није био правичан зато што претресно 
веће није уложило довољно напора да саслуша два кључна сведока против 
оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и 
"застрашени". 

http://www.in4s.net/srbija/82-srbija/20363-2010-08-13-14-39-41

<><><>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

[Sim] 'zabranjeno kupanje Srbima, cetnicima i pasima' [psima]

[Srpska Informativna Mreza]

 

 

Description: cid:1.860309091@web82401.mail.mud.yahoo.com

 

Na autu mu ostavili ručnu bombu i poruku: 'zabranjeno kupanje Srbima, četnicima 
i pasima'

Autor:  

 Duška  Čolović 

Jutarnji list, 13.08.2010

SPLIT – Ručna bomba na poruci „Achtung, zabranjeno kupanje Srbima, četnicima i 
pasima. Bog i Hrvati“ na vjetrobranu automobila BG tablica dočekala je B.D 
(31), njegovu suprugu i 14 mjesečnu bebu pri povratku sa splitske plaže Kašjuni 
u četvrtak na večer.

B.D. je na plaži bio sa suprugom i djetetom, a kada su se oko 19 sati uputili k 
njegovim roditeljima u Mravince na parkiranom Volvu S 40 bila je bomba s 
porukom.

Nakon što je odvezao ženu i dijete u Mravince B.D. je otišao na policiju i 
predao sadržaj vrećice. - Plaža je prepuna male djece, ne smijem stvarati 
paniku. To je bilo prvo što sam pomislio. Ako pozovem policiju, panika je 
neminovna, vrtilo mi se po glavi. Nisam želio praviti gužvu i probleme, nisam 
želio novinske naslovnice, takvi ljudi se hrane time. Nisam želio ni plašiti 
svoju suprugu. Procijenio sam da nema opasnosti i spremio bombu i poruku u 
kesicu, kesicu u torbu a torbu u prtljažnik. Naravno da nas torba ne bi spasila 
da je bomba eksplodirala, ali tada sam mislio samo na plažu punu djece. Odvezao 
sam suprugu i dijete u stan mojih roditelja u Mravince i tek onda na policiju, 
ispričao nam je D.B., rođeni Splićanin koji živi u Beogradu.

- Tek kad sam policiji davao iskaz počeo sam se tresti. Shvatio sam što sam 
riskirao, nisam riskirao malo, riskirao sam puno, život supruge i djeteta, ali 
na sreću sve je dobro završilo, zaključuje naš sugovornik.

- Zašto bih išao na ljetovanje lomiti jezik u Grčku kad mogu ljetovati ovdje, 
gdje se razumijemo, eto tako sam razmišljao. Očekivao sam neku neugodnost, i 
tamo se to događa, znam za slučajeve u Zadru i drugdje, bio sam spreman na 
verbalne incidente, na probušenu gumu na automobilu, ali ne i bombu na Volvu. 
Pa u autu je bila sjedalica za dijete! I na koncu, nije samo moja obitelj bila 
ugrožena, Kašjuni su bili prepuni djece. Poslije me policija upozorila da 
izbjegavam tu plažu, a preporučili su mi i da stavim neku oznaku Torcide u 
auto. Ipak, znam da tek manjina pravi probleme i ne bih želio da se oko ovoga 
diže velika prašina. Volio bih ljetovanje završiti u miru, veli B.D. čiji 
roditelji imaju stan u Mravincima.

Otac mladog Beograđanina kazao je da ne želi da njegova obitelj posluži za 
međunacionalna prepucavanja i podizanje tenzija.

- Ja želim zaboraviti taj incident. Kakva korist od razgovora za novine, ne 
želim sudjelovati u takvim pričama, nema to smisla. Neka policija radi svoj 
posao. Ja sam Makedonac, supruga mi je Hrvatica. Mi smo na privremenom radu u 
Beogradu. Mogli smo tako živjeti i u Zagrebu ili bilo gdje drugdje, živjeli smo 
i u Splitu do 1990. godine. U tom automobilu nije bio niti jedan Srbin, 
zaključuje otac vlasnika Volva koji i nadalje sa suprugom namjerava dolaziti u 
Mravince kraj Splita.

KOMENTAR:


  Njamy Njam22:46


"Procijenio sam da nema opasnosti i spremio bombu i poruku u kesicu, kesicu u 
torbu a torbu u prtljažnik. Naravno da nas torba ne bi spasila da je bomba 
eksplodirala, ali tada sam mislio samo na plažu punu djece."
A nisi mislio na svoju ženu i dete?
Ajd u qratz, ovome ni deca u BG ne bi poverovala.

 

  Eyes Ofyu15:36

 

Prvo, prica je istinita, jer je to moj prijatelj iz Beograda, drugo veliki i 
hrabri sto se javljate ovde sa toliko hrabrosti u vasim recima, video bih vas u 
toj situaciji koliko bi hrabri bili kao na svojim recima sada.
To sto je uradio je bila velika hrabrost jer nije zeleo da ugrozi decu koja su 
bila u blizini i koja su se igrala...
Drugo policija mu se zahvalila sto nije pravio frku i paniku i sto je smireno 
sve uradio, a Vi kao veliki HRVATI nemojte toliko da se velicate sa tako malo 
reci vec gradite HRVATSKU bez ovih vesti...
Nisu ovde jadni oni koji su dosli vec oni koji tu zive i tako prikazuju svoj 
grad i svoju zemlju...

A komentar sto je stavio bombu u gepek sa zenom i decom to cemo da VAm ostavimo 
da se pitate a na njemu je samo da zna...

 

<>___
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim