> [: Marw :] > Čini mi se da je bolje koristi pasiv u prevodima, jer zvuči jasnije i > prirodnije.
Не обавезно, заправо довољно често испадне супротно. Зато смо временом, ту и тамо, и прешли на актив као основу. Када се једном прогута персонификација рачунара, актив прати најјаснију, школску структуру реченице, субјекат-предикат-објекат. Пасив често није природан на српском, и тада се користи само због неодређености субјекта. Што је још горе, због неодређености субјекта може доћи до недоумице око природе информације при употреби рефлексивног пасива, који се заправо користи чешће него онај прави. На пример: Cannot remove program. у рефлексивном пасиву: Програм не може да се уклони. Ко не може да уклони програм, он сам себе или неко њега? А и када би се употребио прави пасив: Програм не може бити уклоњен. Програм не може да буде уклоњен. онда опет није јасно да ли не може бити уклоњен по природи ствари, или га (неодређени) субјекат не може уклонити. То међутим не значи... > Program: Evolucija > Poruka: Nisam mogla da pronađem datoteku. > > Program: Evolucija > Poruka: Datoteka nije nađena. ...да треба одбацити и овакве пасиве. Као што рече, друга реченица је краћа и сасвим јасна — пасив јој није наудио, напротив — па бих јој свакако дао предност. И иначе пасив више приличи простим реченицама, јер не мора да се пази на ред речи иза објекта (где се умеће предикат, положај енклитике ‘се’). Другим речима, као што не бих инсистирао на пасиву, тако не бих ни на активу. Већ процењивати од случаја до случаја који боље лежи, али тако да се предност да̑ активу кад год пасив не би видно побољшао реченицу. > Program: Evolucija > Poruka: Nisam mogla da pronađem datoteku. Ту је додуше и питање *ко* прича :) Ја сам становишта да није програм тај који прича, већ рачунар која програм извршава, па ми род у активу не зависи од програма. Друго, чини ми се да у оваквим случајевима у српском више пристаје садашње него прошло време (/could not/ -> „не могу да“, „не може да“), јер је у српском прошло време некако „прошлије“ него у енглеском :) Често радње у блиској будућности или прошлости изражавамо презентом („враћам се ја јуче“, „стижем за десет минута“), а у програмима се обично ради о тренутачном одзиву на издату наредбу.
pgpSH9ANyZSkM.pgp
Description: PGP signature
