Можда је боље да уместо да непосредно петљамо енглески у причу, за разматарања о стилу замислимо да се програм изравно пише на српском.
I zaista, kako izgledaju ozbiljni programi pisani na srpskom? Lično bih zahtijevao bezličan stil. :)
Начелно, ја видим два доследна стила, у зависности од једне битне полазне тачке:
Polazna tačka za krajnjeg korisnika je nebitna. Ono što je bitno jeste da program radi ono za šta je namijenjen. Poruke koje korisnik dobija treba da su što jasnije. Ako nekog zanimaju detalji o greškama neka pogleda log fajlove i programski kod.
1. Међуизвршитељ Ако се врата којим случајем не отворе, очекујем од робота један од два одговора: „Не могу да отворим врата“ или „Врата не могу да се отворе“;
Mak na konac: prva rečenica naglašava da robot kao izvršitelj nije u stanju da obavi radnju (pokvaren je, ne može da zaobiđe prepreku), dok druga rečenica kaže da je stanje "objekta" (vrata) takvo da je izvršenje radnje nemoguće (vrata su zakucana ili zaglavljena). Zanimljivo je to što se bezlična konstrukcija može iskoristiti za zaobilaženje istine. Tako, na primjer, robot koji kaže "vrata ne mogu da se otvore" zapravo govori "izgubio sam ključ" (u svijetu gdje su roboti baš napredovali ;) ) Bezlična konstrukcija može da naglasi ono što je bitno u programu bez potrebe da se detaljiše.
Такође, не очекујем да ми робот каже „нисам могао да отворим врата“ или „врата нису могла да се отворе“.
Ako već govorimo o detaljima funkcionisanja računara (opet naglašavam da je to za korisnika nebitno), onda se stvari mogu posmatrati iz ugla programskog koda. Zadata naredba je okidač za niz funkcija u programu koje se izvršavaju jedna za drugom. Onog trenutka kad dođe do greške, izvršavanje se prekida. Izvršavanje je trajalo i onda se prekinulo. Međutim, ovo je nevažan detalj.
Овај пример даје други стил сучеља на српском: ставке по менијима и дугмадима су етикете саопштења кориснику, и стога му персирају.
Što je meni opet neprirodno.
избора, али то му је што му је. Ако се већ нечему издају наредбе, онда то нешто може узвраћати у првом лицу.
Ispada da korisnici imaju grižu savjesti jer koriste programe kao robove, pa eto, najmanje što mogu da urade jeste da iste programe proglase, ako ne batlerima, onda makar živim bićima.
Ако се наредбе не издају, онда нема ко или шта да узвраћа у првом лицу.
Kao što rekoh, meni je neprirodno da računar kao kanta sa žicama odgovara kao ličnost.
Први је онај који многи поменуше, да се толика количина фамилијарности обраћања не сматра сасвим пристојном. Ово је додуше тачка гледишта, али постоји и други, много озбиљнији, технички проблем: род корисника.
Naravno da nije pristojno. Zanimljiva stvar je što pravila ne važe i za sučelje? Me smatrate da je to nepristojno? Zašto je nepristojno u help fajlovima, a nije u menijima? Jednako poštovanje zaslužuju ne samo oni koji čitaju uputstva već i oni koji (iznenađenja) koriste program.
Htjedoh reći: 1) Naglasiti radnju, a ne vršioca; 2) očuvati distancu i formalan stil. -- Marw
